Pitanje: Kako možemo biti iskreni prema sebi da bismo jasnije sagledali kako napredujemo?

Šri Činmoj: Kada dete ima sedam godina, ako nešto pogreši više puta, ono će toga biti svesno. Kada dete prvi put uradi nešto pogrešno, ono toga nije svesno. Ali kada dete ponovi grešku, ono mora da zna da je ono što radi pogrešno. Neki od vas su mi govorili da niste svesni šta radite. Ali znam da ne postoji nijedan učenik koji nikada nije dobro meditirao. Pretpostavimo da je neko sa mnom dve godine. Za ove dve godine ne može da mi kaže da nije imao nijednu dobru meditaciju. On ima. Ako je imao jednu dobru, visoku meditaciju, onda vam kažem da su mu se u dubini te meditacije otkrile njegove dobre i loše osobine. Tokom njegovih dana dobre meditacije, kažem vam da je Svevišnji u njemu izneo njegove božanske osobine, a takođe i njegove nebožanske osobine. Nebožanske osobine se pojavljuju tako da on može da sagleda ono što mora da transformiše. Ako je neko sa mnom čak i samo dva meseca, njegove dobre osobine su se ispoljile, a njegove loše su već počele da se ispoljavaju — ne da bi ga ugrozile, već da bi se preobrazile. Bog kaže „Ovo su stvari koje morate da transformišete a ovo su stvari na koje možete da budete ponosni“.

Nemojte se razočarati, obeshrabriti ili izgubiti samopouzdanje kada vidite loše osobine. Kada budu preobražene, postaće jedno sa dobrim osobinama. Ako imate dobru meditaciju određenog dana, toga dana će se pojaviti vaše dobre osobine. Zatim će se pojaviti loše osobine koje će vam dati do znanja da su to stvari koje još morate da transformišete i koliko još morate da napredujete pre nego što stignete do Cilja.

Kada imate najvišu meditaciju, s jedne strane osećaćete da ste veoma blizu Bogu. S druge strane, osetićete da još uvek imate toliko toga da preobrazite da će vam biti potrebno Bog zna koliko godina za to. Između vas i Boga je samo dva inča, ali ta dva inča možete videti kao beskrajni put.

Iskrenost dolazi iz srca, a ne iz uma. Um je lukav; um će te zbuniti. Takođe, vital i srce su nažalost veoma blizu jedno drugom. Vital je u blizini pupka. Odatle, vitalna energija može ući u srce. Dakle, ako osećate da dobijate mnogo poruka iz srca, onda verovatno dobijate poruke od vitalnog.

Najbolji način da saznate da li ste iskreni jeste da vidite koliko ste se predali svom unutrašnjem biću. Koliko ste se predali možete znati po tome koliko imate vedrine. Ali ovo ne može biti lažna vedrina.

Kada me neki učenici pogledaju sa tužnim licima, kažem im, „molim vas, molim vas, ne budite utučeni. Smešite mi se, smešite mi se.“ Tada mi se osmehuju ali znam to je apsolutno lažan osmeh. Ali ja osećam, „U redu, započnite sa lažnom srećom. Umesto što mi pokazujete lice skrušene depresije, arogancije i drugih nebožanskih osobina, barem počnite sa lažnim osmehom; onda ćete mi jednog dana dati iskreni, iskreni, duševni smeh.“

Ako nemate iskrenost, onda zakoračite u duhovni život s radoznalošću. Za nekoliko meseci, vaša radoznalost preobraziće se u iskrenost. Kako ćete prepoznati pojavljivanje iskrenosti? Prepoznaćete veoma lako ako nemate predubeđenja kako će vaš život da se oblikuje. Ali ako negujete predrasude, onda će vam automatski u um ući mnoge misli a vi možete da usvojite mnoge pogrešne načine da bi bi ih ispunili. Možete pokušati čak da ih ispunite nepoštenim ili odbojnim načinima. Ali kad se potpuno predate, nećete gajiti nikakve ideje. Osetićete da možete da pustitie da Unutrašnji Navigator načini sve vaše izbore za vas .

Ponekad postajemo neiskreni kad pokušamo da uradimo ili da postignemo nešto a ne znamo odakle dolaze ideje da uradimo te stvari. Pošto ne znamo, najbolja stvar je da samo čekamo, čekamo, čekamo. Pustite da ideje dođu iznutra. Ali vekovima ćete čekati ako osećate da možete da dobijete od uma pravi odgovor. Um se mora predati srcu. Ne postoji drugi način.

Predanost uma srcu nije predanost roba svom gospodaru. Daleko od toga! Um mora da bude mudar. Um mora da oseća da srce ima nešto što on nema, i onog momenta kad um to dobije, to postaje bogatstvo uma. Kao učenik koji je vrlo pametan. On ide kod pravog nastavnika koji zna predmet. Pošto ga je taj nastavnik naučio, više ne ide kod njega. On sam postaje nastavnik. Um treba da bude učenik i da ide ka srcu i uči. Kao što srce dobija prosvetljenje od duše, tako i um takođe može da dobije od duše prosvetljenje preko srca, i tad um može da bude nezavistan.

From:Sri Chinmoy,Meditacija: Božija dužnost i čovekova lepota, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/mgd