Pitanje: Šta učimo od meditacije?

Šri Činmoj: : Prva stvar koju učimo od meditacije jeste prostranost. Meditacija je jedini način da širimo naše spoljašnje postojanje, naše ograničeno biće. Bez meditacije, nikad se ne bismo proširili; ali čak ako meditiramo samo jedan minut, proširićemo se.

Šta širenje znači? U svom širenju, idemo izvan konačnog, a konačno ulazi u beskonačno. Došli smo iz beskonačnog, ali igramo igru konačnog. Umesto toga, treba da igramo igru beskonačnog u konačnom telu. Bog je duboko unutar nas. On želi da ispolji Sebe a mi želimo da budemo Njegovi svesni instrumenti. Osećanje da smo svesni instrument dobijamo jedino u meditaciji. Inače, mi osećamo, „Ja sam izvršilac.“ Kad ego izbije na površinu, odmah osećamo „Ja mogu to da kažem, ja mogu to da uradim; Ja, ja, ja, „ dok u meditaciji, kada odemo duboko unutra, osećamo da smo postali samo instrument, kanal. Ako božanska misao dođe, mi je odmah izražavamo na božanski način i postajemo više božanski. Ali jedino možemo da postanemo kanali kad je um miran i tih.

U našoj meditaciji, uvek moramo da znamo ka čemu težimo. Neki ljudi, u ime meditacije, dopuštaju da im sve najgore vrste misli i želja ulaze. Kad ometajuće misli ulaze u naš um tokom meditacije, moramo da se upitamo šta ćemo da dobijemo. Ništa, ništa! Najbolja stvar u meditaciji je da nemamo misli, emocije ili ideje. Misao, nijedna misao, ne bi trebalo da prodre u naš um. Um je plodno tle. Jedino bi božansko seme trebalo da se razvija tu, i nikakva spoljašnja, ljudska misao ili ideja. Zatim, ako počnemo da meditiramo, a um je miran i tih, recimo pet minuta, videćemo ili ćemo osetiti naše unutrašnje biće ili psihičko biće. Ovo biće počinje da govori drugačijim jezikom, a pomoću meditacije moći ćemo da naučimo njegov jezik i bićemo u stanju da čujemo njegovu poruku. Tada, psihičko biće može da vaja naš spoljašnji život.

Ova prilika je data svakome, ali nažalost, većina nas ne pokušava da meditira. Bog je u nama, ali mi smo primorali Njega da drži Svoje oči zatvorenim. Kao dete koje se igra, On upravo pokušava da otvori Svoje oči, ali mi kažemo, „Ne, ne ne smeš da otvoriš oči.“ Ali dolazi dan kada ćemo, s našom meditacijom i težnjom, izneti božansko Dete koje je u nama na površinu i pogledaćemo Ga. I videćemo da božansko Dete nije niko drugi nego mi sami. S našom meditacijom, svesno pokušavamo da iznesemo na površinu to naše Sopstvo. Jedino može meditacija to da postigne , ništa drugo.

From:Sri Chinmoy,Meditacija: Božija dužnost i čovekova lepota, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/mgd