Pitanje: Naša staza je staza ljubavi, posvećenosti, i predanosti. Može li da postoji jedinstvo sa svakom od ovih osobina, ili da li stvarno jedinstvo dolazi jedino u predanosti?

Šri Činmoj: To je ovako. Stani ispred drveta, bolje noću, i pogledaj listove drveta, njegove listove i grane. Nastoj da postepeno osetiš da si ti drvo – ti si grane, ti si lišće i ti si korenje. Svaki deo ovog stvarnog drveta je tvoj. To je spoljašnje drvo.

Onda moraš da zamišljaš nekoliko minuta da imaš u sebi drvo. Ovo drvo ima samo tri grane. Imena ove tri grane su ljubav, posvećenost i predanost. Ti ćeš da sedneš na granu koja se zove ljubav, i tu ćeš nastojati da osećaš da ste ti i Bog apsolutno jedno.

Zatim ćeš sesti na granu koja se naziva posvećenost. Dok sediš na grani posvećenosti moraš da osećaš ne samo da ste ti i Bog jedno, već da postoji ogromna prisna brižnost i osećanje neodvojivog jedinstva izmedju tebe i Boga. Bog posvećuje Svoju beskrajnu Svetlost ispunjenju aspiranta a aspirant posvećuje svoju najveću sposobnost, koju god sposobnost ima, ispunjenju Božije Volje. Na grani posvećenosti tvoje jedinstvo je intenzivnije.

Sledeća je grana predanosti. Kad sediš na grani predanosti, moraš da osećaš da su ti jedinstvo koje je bilo na grani ljubavi, i prisnost koju si osetio na grani posvećenosti došli samo na osnovu tvoje implicitne predanosti Božijoj Volji. Ti si imao težnju da postaneš jedno sa Bogom, ali nije tvoja težnja ona koja te je učinila jednim sa Njim. U svojoj težnji si imao svetlost koja se predaje. Tvoja težnja nije bila da dobiješ nešto milom ili silom, nedozvoljenim sredstvima. U tvojoj težnji je bila svetlost koja se predaje: „Bože, ja težim, ali Tebi sam se predao i na Tebi je da ispuniš moju težnju ili da me ostaviš gde sam.“ Ovo je bila tvoja molitva. Kad sediš na grani predanosti, moraš da osećaš da je tvoje jedinstvo na grani ljubavi i tvoje prisno jedinstvo na grani posvećenosti došlo zbog implicitne, bezuslovne predanosti koju si imao unutar tvoje goruće, uspinjuće težnje.

Ko ima tišinu? Onaj ko je čvrsto utemeljen. Kad čovek može da oseća da ima unutrašnje drvo koje je čvrsto ukorenjeno u njegovom unutrašnjem biću; tad je prirodno njegov spoljašnji život utemeljen na nečemu veoma snažnom, što je duboko u njegovom unutrašnjem biću. U njegovom slučaju, sigurno će viša tišina da prožme njegovo spoljašnje biće.

From:Sri Chinmoy,Meditacija: Božija dužnost i čovekova lepota, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/mgd