„Vrlo sam srećan što ste vas dvoje održali tako blisko prijateljstvo sve ove godine“, rekao je Učitelj.
„Moram da budem iskren sa tobom, Učitelju“, reče jedan mladić. „Ovo prijateljstvo je pred samim krajem."
Učitelj je bio iznenađen. „Zašto, sine moj? Šta se dogodilo?”
„Ponekad bukvalno želim da ga ubijem”, reče učenik. „Ljudsko u meni postane nekontrolisano ljuto kad ga vidim kako se druži sa jednom od najlepših devojaka u tvom ašramu koja se meni potajno dopada već mesecima. Šta da radim, Učitelju? Kad je u pitanju moja vitalna vezanost za nju, ja sam bespomoćan.”
„Pre tri godine”, rekao je Učitelj, „napustio si svoju ženu da bi sam mogao da trčiš brže prema svom cilju. U slučaju tvog prijatelja, takođe, njegov brak se završio nekoliko meseci nakon što je njegova žena napustila ašram. U to vreme obojica ste mi sa svom iskrenošću rekli da ne želite život u braku i da biste nastavili sami trčeći brzo, brže, najbrže prema svom cilju. Bili ste iskreni i poverovao sam vam. I sad, kako to da ste sebi dozvolili da opet budete uhvaćeni svojim emocionalnim životom?”
„Učitelju”, reče drugi čovek, „ti znaš da su ljudske slabosti takve da niko ne zna šta će sledeće uraditi. Ne može se verovati ljudskom biću, čak ni samom sebi. Ja sam bio iskren kad sam pre tri godine rekao da mi brak nije potreban, nije mi trebala žena. Ali, onda nisam znao kakva je snaga moje slabosti.”
Upravo tada je zazvonilo na vratima i Učitelj je sišao da otvori vrata. Dve od njegovih najdražih kćeri su došle da predaju Učitelju dve ispletene stvari koje je Učitelj od njih zatražio. Učitelj je bio zadovoljan njihovim radom, ali je primetio da jedna devojka izgleda tužno i uznemireno. „U čemu je stvar, kćeri moja?“ upitao je Učitelj darujući joj samilostan osmeh.
„Ništa se ne može da se sakrije od tebe, Učitelju“, odgovorila je devojka. Pokazala je na svoju prijateljicu i rekla: „Ona je uzrok moje patnje”.
„Vi ste kao dve sestre, nerazdvojne”, rekao je Učitelj. „Molim te reci mi šta je uradila.”
„Učitelju, uvek sam bila vrlo iskrena s tobom. Ti znaš, otkako mi se brak raspao pre sedam godina, da me je mučilo emocionalno vezivanje za druge muškarce. Ponekad čak žudim da mi se muž vrati.”
„Znam, dete moje”, rekao je Učitelj. „Eto, prošle večeri dok su svi meditirali u toku našeg okupljanja, video sam kako ispijaš lepotu svog bivšeg muža“.
„Oh Učitelju”, rekla je devojka, „ti znaš moju jadnu situaciju. Tako me je sramota, ali bespomoćna sam. I sad se ova moja prijateljica otvoreno druži sa momkom za kojim već dve godine umirem. Njihov odnos postaje sve bliži. Moja ljubomora me prosto ubija.”
„Uistinu, to je najjadnija moguća situacija”, rekao je Učitelj. Okrenuo se prema drugoj djevojci. „I tvoj brak se raspao pre mnogo godina. Tad si me uveravala da si se zauvek odrekla muškaraca. Bila si istinski srećna što u ovoj inkarnaciji ni u sledećim inkarnacijama nećeš više morati da se udaješ. Kćeri moja, to si mi rekla sa krajnjom iskrenošću. Želela si da ideš prema cilju sama. Kako to da se sad družiš sa nekim momkom? Video sam da pokušavaš da učiniš svog bivšeg muža i tog momka međusobno ljubomornim kad su u istoj prostoriji.”
„Učitelju”, odgovorila je devojka, „istina je sve što si rekao. Ali, kako sam mogla da znam pre šest godina da sam emocionalno tako slaba?“
„Moraš da budeš iskrena prema sebi“, rekao je Učitelj. „Izaberi sama. Da li želiš ljudsku ljubav ili božansku Ljubav? U ljudskoj ljubavi se priča neprestano menja, počinje i završava. Tu nema zadovoljstva. Ali, božanska Ljubavna Priča je bez kraja. Svevišnji u tebi će biti tvoj Voljeni kroz Večnost”. Učitelj je zatražio od te dve žene i dva muškarca da dođu u njegovu sobu za meditaciju. „Svi ste danas bili vrlo iskreni prema meni. Vi i vaši bivši muževi ili supruge ste želeli da zajedno marširate u duhovnom životu i zato ste dobili moje odobrenje za svoje brakove. Bio sam jedno sa vama u ujedinjenju. Kad ste hteli da idete sami, takođe ste dobili moju punu saglasnost. U vašoj razdvojenosti sam takođe bio srećan. Ja samo želim vašu sreću.”
„Ali, na koji način bismo najbrže napredovali?” upitao je jedan od mladih momaka.
„Oba načina su jednako neophodna, deco moja. Ali, vi morate da odlučite sami koji put će vas dovesti do cilja. Možete ići sa nekim, ili možete ići sami. Morate, međutim, da donesete odluku i da je se držite, šta god izabrali. Ili idete sami, ili idete zajedno sa svojim mužem ili suprugom. Ali, ako dok ste sami razmišljate o svojoj bivšoj supruzi ili mužu, ili ako vas privlači neka druga žena ili muškarac, nećete uopšte napredovati. Opet, ako ostanete zajedno, ali se stalno svađate i sukobljavate, to je takođe pogrešno.” „Učitelju“, reče jedna od djevojaka, „šta sad da radimo?“
„Oba načina su ispravna”, rekao je Učitelj, „ali svako može ići samo jednim putem. U suprotnom, ako to ne uradite, samo ćete se uništiti. Jako me boli što vam um luta. Morate se odlučiti i držati se načela. Ili prihvatite muževe ili supruge, ili razmišljajte o svim muškarcima kao o braći i o svim ženama kao o sestrama, i nemojte biti vezani za muškarce na vitalan, emocionalan, način.”
Sva četiri učenika su se poklonila Učitelju. Jedan od njih je rekao: „Učitelju, danas si nam pokazao svoje Jedinstvo Brižnosti sa svim našim slabostima. Sad kad smo iskreni s tobom, sigurni smo da ćeš biti u stanju da preobraziš naše slabosti u snagu tako da bismo se mogli da se držimo puta koji smo odabrali.”From:Sri Chinmoy,Moć Ljubavi i Cvet Zahvalnosti, Agni Press, New York, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lp