Moć Ljubavi i Cvet Zahvalnosti

Moć ljubavi i cvet zahvalnosti

Učitelj se nasmešio. „Znaš, jedan od tvoje duhovne braće me je juče pitao da li ti je tvoja karma iz prošlosti uzrokovala ovu nesreću ili je to bilo zbog napada neprijateljskih sila. Rekao sam mu da je to sigurno bio napad neprijateljskih sila. Neprijateljske sile su mnogo, mnogo agilnije od božanskih sila, iako na kraju uvek pobijedi božanska Volja. Neprijateljske sile su kao deca koja stalno štipkaju oca, kao majmuni, i stalno misle da će oslabiti svog oca. Ali, one greše. Samo jedan očev šamar i sve je gotovo. Ipak, one nastavljaju da štipaju. Kad božanskog ratnika napadnu neprijateljske sile na ovakav način, on će pre ojačati nego oslabiti. To mu daje dodatnu snagu.“

Učenik je odgovorio: „Učitelju, osećam da je ova nesreća bila vredna svakog trenutka bola zbog iskustva koje si mi dao. Po prvi put u životu sam stvarno osetio i shvatio koliko imaš ljubavi za mene. Video sam da je ta ljubav koju ti gajiš, koju Svevišnji gaji, beskonačna, sveobuhvatna“.

„To je apsolutno istinito, sine“, rekao je Učitelj. „Uvek govorim tebi i drugim učenicima da vas volim beskonačno više nego što volite sami sebe. Um tome ne veruje, ali je to istina.“ Učenik je upitao: „Učitelju, kako je moguće da nas voliš više nego što volimo sami sebe?“

„Kad vi mislite o sebi, mislite o svojim brigama i strepnjama. Vi mislite da se vaš život sastoji od toga šta treba da uradite, s kim treba da govorite, šta ste videli i slično. Ali, u Oku Svevišnjeg, to uopšte nije vaš život. Vaš život je vaša prijemčivost, koliko ste sposobni da primite Njegovu Ljubav, Mir i Blaženstvo.

Jedan od mojih učenika mi je neki dan rekao: "Mogu da poverujem da me voliš i da ja volim tebe, ali kad kažeš da nas voliš više nego što volimo sami sebe, zar to nisu samo lepe reči?’ Onda je nekoliko dana kasnije taj učenik imao san i u tom snu je video da je svim događajima iz svog života, sa svime što je uradio i što je postigao, izgradio kuću. Ali postepeno, postepeno, ta kuća poče da se raspada, sve je otpadalo sa nje i on je uvideo besmislenost svih tih događaja. Osetio se potpuno izgubljeno. Ali, onda je video mene kako tamo stojim sa svom svojom ljubavlju prema njemu. Tek kad je postao potpuno jedno sa mnom i kad sam ja postao potpuno jedno s njim, osetio je nešto radosti, mira i ispunjenja.

Svi osećaju da je njihov život sastavljen od ovakvih događaja, njihove dnevne rutine, ali ja bih hteo da kažem da su te stvari obična iskustva koja imamo dok živimo na zemlji. Da bi se živelo u Bogu potrebno je nešto drugo. Da bismo živeli u Bogu, moramo da znamo koliko ljubavi možemo da primimo, koliko svetlosti možemo da primimo od Svevišnjeg.“

„Ali Učitelju“, rekao je učenik, „još uvek ne razumijem kako možeš da me voliš više nego što ja volim samog sebe. Žao mi je. Znam da možeš, ali nisam sasvim siguran u to kako.”

Sine moj, evo kako. Ti sebe vidiš kao ljudsko biće, puno neznanja. Tako da kad misliš o sebi, misliš o neznanju. Ti sebe ne vidiš kao drugog Boga; ti sebe vidiš kao poluživotinju. Kad si neiskren misliš da sve znaš, a kad pokušaš da budeš iskren, misliš da si pun neznanja. Ali, trebalo bi da znaš da to što Bog jeste, to si i ti. Samo kad si u svojoj apsolutno najvišoj svesti misliš o sebi kao o izabranom instrumentu Boga. To znanje o tome ko ti stvarno jesi je ono za čim sada vapiš. Ja tebe volim neprestano i beskrajno zato što ja uvek znam ko si ti. Ja tebe znam ne samo kao instrument Svevišnjeg, već kao Samog Svevišnjeg. Ima trenutaka kad gledam tebe i druge učenike i kad ne vidim Svevišnjeg u vama; već vidim Samog Svevišnjeg. Ti nećeš u to poverovati, ali ja te vidim ne kao ljudsko biće koje ima Svevišnjeg u sebi, već kao Svevišnjeg i ništa drugo. To vidim svojim ljudskim očima, i kad ne koristim svoje trećee oko.

Ja volim Svevišnjeg koji je tvoja stvarna stvarnost, beskonačno više nego što ti voliš ljudsko biće koje smatraš da jesi. Pa ako ja tebe vidim kao Svevišnjeg, kako da ne volim tebe, kao što volim i sebe, ne kao ljudsko biće, već onako kako vidim sebe kroz svoje ostvarenje, kao Svevišnjeg? Ti možda misliš da si ti skup svojih probema, da si skup detalja iz svog života i zato ne možeš da voliš sebe krajnje posvećeno. Bićeš u stanju da voliš sebe samo kad budeš u svom najvišem, kad budeš osećao moje prisustvo u svom srcu. Ali, ja tebe volim neprestano. Evo dokaza. Većinu vremena ti misliš na nešto drugo, na svoj posao, svoju ženi, svoju decu, ali ja neprestano mislim na tebe. Ti misliš da voliš sebe, svoju porodicu, sve što čini tvoj život, ali tvoja pažnja je podeljena. Uvek misliš na druge stvari. Ali, moja pažnja nikad nije podijeljena. To je neprestana ljubav prema tebi.“

Do sada je učenik već potpuno zaboravio na bol. CUčitelju", upitao je, „Da li tajna svesnog boravljenja u ljubavi leži u zahvalnosti?“

„Da. Apsolutno. Nesrećna okolnost je, međutim, to što naš ljudski um misli da je zahvalnost nešto inferiorno. Mi osećamo da radimo nešto inferiorno kad ponudimo zahvalnost Bogu, pošto nam je On prvi nešto ponudio. Ako je neko prvi uradio nešto za nas, normalno je da mu iskažemo zahvalnost, ali mi osećamo da je moć zahvalnosti inferiorna u odnosu na moć davanja.

Ali, Bog vidi Sebe i nas kao jedno. On oseća da nam On daje ono što On ima, Ljubav i Samilost, a mi Mu dajemo ono što mi imamo, zahvalnost. Naša moć zahvalnosti je u svemu iste snage kao Njegova Svetlost i Njegova Moć Ljubavi, iako mi osećamo da je inferiorna, jer nam je On prvi ponudio Njegovu Svetlost i Ljubav. Na početku Igre On nam je dao što je želeo da nam da, a to je zahvalnost, i za Sebe je zadržao Svoju Svetlost. I sad, Uloga koju On ima je da nam nudi Svetlost, a naša uloga je da mu nudimo zahvalnost. On igra Njegovu Ulogu, ali mi ne igramo svoju ulogu. I sad, ako Mu uzvratimo onim što nam je dao, mi time igramo svoju ulogu i ako nam On ponudi ono što je On zadržao za Sebe, time On odigra Svoju Ulogu. Naša uloga ni na koji način nije inferiorna u odnosu na Njegovu Ulogu. Tek kad nam On da Njegovu Svetlost a mi damo Njemu svoju zahvalnost, mi možemo da ispoljavamo.

„Kad osećaš zahvalnost, oseti da cvet, lotos ili ruža, cveta u tebi laticu po laticu i kad osetiš ogromnu zahvalnost, tad oseti da je taj cvet potpuno procvetao."

Izgubljeni ključevi

Jednog dana Učitelj je izgubio ključeve od svoje sobe. Rekao je učeniku: „Vasant, jesi li vidio moje ključeve?"

„Ne, Učitelju“, odgovorio je učenik, „ali pokušaću da ti ih pronađem.“

„Da, najdraže dete, pokušaj. I neka ti Renu pomogne. Biću ti vrlo zahvalan, dobri dečače, ako budeš mogao da pronađeš moje ključeve.“

Renu i Vasant su sve prevrnuli tražeći Učiteljeve ključeve dok je Učitelj čekao pred svojom zaključanom sobom.

„Oh Renu“, konačno reče Vasant, „Jadni Učitelj toliko pati čekajući na svoje ključeve. Iskreno se nadam da ćemo ih brzo pronaći."

„Da, Vasante, osećam se veoma tužno jer Učitelj ne može da uđe u svoju sobu. Hajde da bolje potražimo. Moraju negde biti.”

Renu je otrčao gore kod svog Učitelja i rekao mu: „Molim te ,Učitelju, reci mi, da li si danas išao van kuće? Da li si igde nosio ključeve?”

„Ne, bio sam ovde ceo dan.” Onda se malo zamislio. „O da, da. Išao sam napolje. Išao sam u šetnju popodne. Možda su ključevi u džepu mog kaputa. Molim te, idi i pogledaj u moje džepove.”

I naravno, ključevi su bili tamo i Renu je otrčao i dao ih Učitelju. Pošto je Učitelj izgubio pola sata u potrazi za ključevima, sad je kasnio na meditaciju koju je trebalo da održi to veče u gradu, nekoliko milja udaljenom od ašrama.

Kad se presvukao, Učitelj je ušao u svoj auto i Renu ga je povezao do sale za meditaciju. Nakon nekoliko minuta, na auto-putu, Renu ga upita: „Učitelju, ti imaš beskonačnu okultnu i duhovnu moć. Kako to da je ne možeš da je upotrebiš da pronađeš ono što si izgubio? Zar nisi mogao jednostavno da uđeš u sobu, da se ne mučiš i da uopšte ne otvaraš vrata?”

„Da, dete moje, to je istina, ali ja se pretvaram, kad izgubim ključeve i kad je moja soba zaključana, ponašam se kao prosjak i vi mi tražite ključeve da bih mogao da uđem u sobu. Ja mogu da uđem i bez ključeva. Imam sposobnost da uđem tamo svojim grubim fizičkim telom, ali neću da kršim kosmički zakon. Mogu to da uradim, ali to ne radim, to je zabranjeno. To je kao obećanje. Kad obećaš svom najdražem da nećeš raditi određene stvari, onda to nikad ne radiš. Svevišnji i ja smo jedno, ali On je od mene zatražio da ne koristim svoje okultne moći za ovakve stvari. Koliko stotina puta sam zaboravio da ponesem ključeve sa sobom kad idem negde i onda smo u velikom problemu dok vi ne pronađete ključeve, ili dok ne nađete način kako da otvorimo vrata.”

„Ali Učitelju, tako često nepotrebno kasniš i nađeš se u neugodnoj situaciji zbog ovakvih stvari.”

„Da, najdraže moje dete, lako mogu da izbegnem takve stvari, ali ja to ne radim. Ponekad izgubim i zaturim stvari i iznutra se smejem i smejem jer znam da bih lako mogao, kad bih poželeo, da otkrijem gde se nalaze. Tu sposobnost imam od svoje četrnaeste godine. Ali baš zato što sam obećao Svevišnjem da to neću raditi, ja to ne radim. On se igra sa mnom, i kao lutka, ja radim ono što On želi! Ponekad nešto zaturim i dođem do zaključka da je to zauvek izgubljeno. Onda moram nešto da kupim da bih to nadoknadio.”

„Učitelju, da li se sećaš kad smo tražili tvoj ručni sat? Satima i satima smo ga tražili, a onda si ga ti pronašao. Jesi li se na kraju setio gde se nalazi, ili si ipak upotrebio okultnu moć?“

„Nisam se ja setio gde se nalazi; daleko od toga. U tom slučaju sam upotrebio okultnu moć i pronašao sam ga. Nakon što smo izgubili četiri sata, bila je Volja Svevišnjeg da iskoristim okultnu moć i da ga pronađem.“

„O Učitelju, da stalno upotrebljavaš svoju okultnu moć, onda bi postao stvarno slavan zbog svojih čuda. Tvoja misija bi se preko noći proširila i ne bi morao toliko da raditi da ispoljiš Svevišnjeg.”

Božja zaštita je imuna na gluposti

„Učitelju, o Učitelju”, plakala je, „danas je najgori dan u mom životu! Ne razumem kako ljudi mogu biti tako okrutni. O Učitelju!” i opet je počela glasno da plače.

„Mula, idi umij se i obriši suze i onda se vrati i ispričaj mi celu priču”, rekao je Učitelj sa dražesnim osmehom.

Učenica je otišla i uradila šta je Učitelj zahtevao. Kad se vratila, sela je kraj njegovih stopala i ispričala celu priču: „Učitelju, cele godine sam štedela novac da bih ti ga dala za rođendan. Pošto je tvoj rođendan za samo tri nedelje, dosta sam prikupila, bar po mojim standardima. Ali, kad sam se danas vratila kući nakon kupanja, videla sam da je sve nestalo! Učitelju, ko je mogao da uradi tako nešto?”

„Dete moje, ne uznemiravaj se. Stvarno nije važno. Ja sam iznutra primio sve što si htela da mi pokloniš. Ali reci mi, da li si zaključala kuću i da li si sve držala na sigurnom mestu?”

„Da, Učitelju. Uvek posebno proverim da li je kuća zaključana. Učitelju, reci mi molim te, da li možemo da sprečimo da se takve stvari dešavaju u budućnosti? Da li bi trebalo da budemo obazriviji? Da li li bi trebalo da budemo stalno obazrivi u svakom delu našeg života kad su u pitanju neprijateljske sile?”

„Kćeri moja, ako smo obazrivi, onda postoji neka vrsta napetosti. Vrlo često to može rezultirati napetošću u umu, vitalu ili fizičkom. Umesto da budeš obazriva, ono što bi tebalo da radiš je da se moliš i da prizivaš stalno prisustvo Svevišnjeg u sebi. Onda ne moramo uopšte da budemo oprezni. Kad smo oprezni, kažemo: ’Nikome neću dozvoliti da uđe’ ili ’Neću dozvoliti da mi se to dogodi’. Tu pokušavamo nešto da izbegnemo, pokušavamo da sprečimo da se nešto dogodi. Ali, postoji još jedan način koji je beskrajno bolji, a to je da misliš na Nekoga ko je sama Zaštita, sama Ljubav. Onda to postaje Njegov problem, Njegova glavobolja.”

„Ali Učitelju, šta može Svevišnji da učini kad lopov želi da provali u moju kuću, a ja nisam preduzela sve mere predostrožnosti?“

„Najdraže dete, moraš da znaš da, ma kako mi zaključali vrata i prozore, pravi lopov može da uđe za dva minuta. Bez obzira koliko sam obazriv, on zna kako da provali. Ali, ako sam ja svestan Svevišnjeg i vapim za Njegovim vođstvom i zaštitom, šta se dešava? Kad provalnik prilazi mojoj kući, Svevišnji odmah uđe u njegov um i on se u trenutku predomisli. Provalnik će pomisliti: ’Oh, on je duhovan čovjek, mudar čovek. Mora da drži novac u banci. Idem na drugo mesto’. Na suptilan, misteriozan način Svevišnji nam pruža zaštitu kad nam je potrebna. Ali bez obzira koliko smo mi obazrivi, nema garancije.

Moja druga dva učenika, koji žive odmah pored ašrama, su bili opljačkani dok su spavali u svojoj sobi. Pljačkaši su ušli u njihovu sobu i ukrali im novac. Baš kad su lopovi izlazili, majka učenika se probudila i pozvala policiju. Učenici su bili veoma iznenađeni kad je došla policija i probudila ih. Zašto se to dogodilo? Zato što ih nije bilo briga za zaštitu Svevišnjeg. Po njihovoj mentalnoj mudrosti, zaključavanje vrata je bilo dovoljno.”

„Učitelju”, upita učenik, „zar ne bi bilo dobro kada bismo mogli da uradimo obe stvari — da budemo pažljivi i da prizovemo Svevišnjeg?“

Učenikov dar

„Ovo me podseća na jednu priču”, rekao je Učitelj osmehujući se, „o vrlo poznatom duhovnom Učitelju koji je imao jednog velikog obožavatelja i prijatelja, koji je kasnije postao njegov učenik. Učiteljev prijatelj je bio veliki učenjak i sudija. Dok se Učitelj bavio politikom, ovaj prijatelj mu je bio obožavalac i pomoćnik u tom polju, ali kad je Učitelj započeo duhovni život, bilo mu je teško da ga prihvati za Učitelja. Rekao je: ’Napustio si Indiju. Indija još nije slobodna i nezavisnost još nije stečena’, tako da je otišao da pomaže jednom velikom piscu iz Indije u njegovom radu.

Onda je jednog dana jedan drugi učenik, koji je boravio u kući tog velikog pisca, dobio od Učitelja vrlo lepo, duhovno pismo. Učenik je pokazao to pismo Učiteljevom starom prijatelju i prijatelj je bio duboko dirnut. Napisao je pismo Učitelju u kojem kaže da bi želeo da dođe u Ašram. Učitelj mu je odgovorio pismom u kojem je rekao: ’Ako možeš da se odrekneš pušenja lule, onda će ti biti odobreno’.

Kad je prijatelj došao u Ašram i video Učitelja, rekao je u sebi: ’Ako sad u tebi ne vidim Gospoda Krišnu, neću poverovati da si ostvaren’. Naglas je rekao: ’Ti kažeš da si ostvario Šri Krišnu. Ali ipak ne mogu da te prihvatim kao svog Učitelja jer sam te prvo prihvatio kao prijatelja’. I ranije su se ova dva prijatelja na taj način šalili. Ali, tog dana je on stvarno osetio prisustvo Gospoda Krišne u svom starom prijatelju i odmah je postao potpuno duhovan i posvećen.

Učenik-prijatelj je imao primerak Bagavad Gite sa sobom. Već četrdeset godina je svakog dana recitovao stihove iz nje. Rekao je:’Pošto osećam prisustvo Krišne u tebi, onda si ti za mene Krišna. I pošto sam te sad prihvatio za svog Gurua, ne moram da proučavam Gitu i klanjam se Gospodu Krišni kako je to ovde napisano. I zato ti dajem svoj primerak Gite koja je predstavljala moj oblik duhovne prakse’.

Učitelj je prihvatio knjigu i onda mu je vratio uz blagoslov i rekao: ’Ja sam savremeni Krišna. I sad, ova knjiga je moja. Molim te da uzmeš primerak Bagavad Gite. Dao si je meni, a ja ti sad kažem da je uzmeš i proučavaš’.

Accept or reject, but stick to your principles

„Vrlo sam srećan što ste vas dvoje održali tako blisko prijateljstvo sve ove godine“, rekao je Učitelj.

„Moram da budem iskren sa tobom, Učitelju“, reče jedan mladić. „Ovo prijateljstvo je pred samim krajem."

Učitelj je bio iznenađen. „Zašto, sine moj? Šta se dogodilo?”

„Ponekad bukvalno želim da ga ubijem”, reče učenik. „Ljudsko u meni postane nekontrolisano ljuto kad ga vidim kako se druži sa jednom od najlepših devojaka u tvom ašramu koja se meni potajno dopada već mesecima. Šta da radim, Učitelju? Kad je u pitanju moja vitalna vezanost za nju, ja sam bespomoćan.”

„Pre tri godine”, rekao je Učitelj, „napustio si svoju ženu da bi sam mogao da trčiš brže prema svom cilju. U slučaju tvog prijatelja, takođe, njegov brak se završio nekoliko meseci nakon što je njegova žena napustila ašram. U to vreme obojica ste mi sa svom iskrenošću rekli da ne želite život u braku i da biste nastavili sami trčeći brzo, brže, najbrže prema svom cilju. Bili ste iskreni i poverovao sam vam. I sad, kako to da ste sebi dozvolili da opet budete uhvaćeni svojim emocionalnim životom?”

„Učitelju”, reče drugi čovek, „ti znaš da su ljudske slabosti takve da niko ne zna šta će sledeće uraditi. Ne može se verovati ljudskom biću, čak ni samom sebi. Ja sam bio iskren kad sam pre tri godine rekao da mi brak nije potreban, nije mi trebala žena. Ali, onda nisam znao kakva je snaga moje slabosti.”

Upravo tada je zazvonilo na vratima i Učitelj je sišao da otvori vrata. Dve od njegovih najdražih kćeri su došle da predaju Učitelju dve ispletene stvari koje je Učitelj od njih zatražio. Učitelj je bio zadovoljan njihovim radom, ali je primetio da jedna devojka izgleda tužno i uznemireno. „U čemu je stvar, kćeri moja?“ upitao je Učitelj darujući joj samilostan osmeh.

„Ništa se ne može da se sakrije od tebe, Učitelju“, odgovorila je devojka. Pokazala je na svoju prijateljicu i rekla: „Ona je uzrok moje patnje”.

„Vi ste kao dve sestre, nerazdvojne”, rekao je Učitelj. „Molim te reci mi šta je uradila.”

„Učitelju, uvek sam bila vrlo iskrena s tobom. Ti znaš, otkako mi se brak raspao pre sedam godina, da me je mučilo emocionalno vezivanje za druge muškarce. Ponekad čak žudim da mi se muž vrati.”

„Znam, dete moje”, rekao je Učitelj. „Eto, prošle večeri dok su svi meditirali u toku našeg okupljanja, video sam kako ispijaš lepotu svog bivšeg muža“.

„Oh Učitelju”, rekla je devojka, „ti znaš moju jadnu situaciju. Tako me je sramota, ali bespomoćna sam. I sad se ova moja prijateljica otvoreno druži sa momkom za kojim već dve godine umirem. Njihov odnos postaje sve bliži. Moja ljubomora me prosto ubija.”

„Uistinu, to je najjadnija moguća situacija”, rekao je Učitelj. Okrenuo se prema drugoj djevojci. „I tvoj brak se raspao pre mnogo godina. Tad si me uveravala da si se zauvek odrekla muškaraca. Bila si istinski srećna što u ovoj inkarnaciji ni u sledećim inkarnacijama nećeš više morati da se udaješ. Kćeri moja, to si mi rekla sa krajnjom iskrenošću. Želela si da ideš prema cilju sama. Kako to da se sad družiš sa nekim momkom? Video sam da pokušavaš da učiniš svog bivšeg muža i tog momka međusobno ljubomornim kad su u istoj prostoriji.”

„Učitelju”, odgovorila je devojka, „istina je sve što si rekao. Ali, kako sam mogla da znam pre šest godina da sam emocionalno tako slaba?“

„Moraš da budeš iskrena prema sebi“, rekao je Učitelj. „Izaberi sama. Da li želiš ljudsku ljubav ili božansku Ljubav? U ljudskoj ljubavi se priča neprestano menja, počinje i završava. Tu nema zadovoljstva. Ali, božanska Ljubavna Priča je bez kraja. Svevišnji u tebi će biti tvoj Voljeni kroz Večnost”. Učitelj je zatražio od te dve žene i dva muškarca da dođu u njegovu sobu za meditaciju. „Svi ste danas bili vrlo iskreni prema meni. Vi i vaši bivši muževi ili supruge ste želeli da zajedno marširate u duhovnom životu i zato ste dobili moje odobrenje za svoje brakove. Bio sam jedno sa vama u ujedinjenju. Kad ste hteli da idete sami, takođe ste dobili moju punu saglasnost. U vašoj razdvojenosti sam takođe bio srećan. Ja samo želim vašu sreću.”

„Ali, na koji način bismo najbrže napredovali?” upitao je jedan od mladih momaka.

„Oba načina su jednako neophodna, deco moja. Ali, vi morate da odlučite sami koji put će vas dovesti do cilja. Možete ići sa nekim, ili možete ići sami. Morate, međutim, da donesete odluku i da je se držite, šta god izabrali. Ili idete sami, ili idete zajedno sa svojim mužem ili suprugom. Ali, ako dok ste sami razmišljate o svojoj bivšoj supruzi ili mužu, ili ako vas privlači neka druga žena ili muškarac, nećete uopšte napredovati. Opet, ako ostanete zajedno, ali se stalno svađate i sukobljavate, to je takođe pogrešno.” „Učitelju“, reče jedna od djevojaka, „šta sad da radimo?“

„Oba načina su ispravna”, rekao je Učitelj, „ali svako može ići samo jednim putem. U suprotnom, ako to ne uradite, samo ćete se uništiti. Jako me boli što vam um luta. Morate se odlučiti i držati se načela. Ili prihvatite muževe ili supruge, ili razmišljajte o svim muškarcima kao o braći i o svim ženama kao o sestrama, i nemojte biti vezani za muškarce na vitalan, emocionalan, način.”

Da li je Učiteljeva ljubav dovoljna?

Jednog dana, dok je pripremao neku prepisku u svojoj sobi, pozvao je jednog svog učenika da sredi neke papire. Posle nekoliko minuta učenik je rekao: „Učitelju, ti si moj Gospod, ti si moj Svevišnji. Uvek mi ukazuješ ogromnu ljubav i naklonost“.

„Zašto ti onda moja ljubav nije dovoljna, sine moj?”

„Kako to misliš, Učitelju? Kad sam ja rekao da mi tvoja ljubav nije dovoljna?”

„Ako stvarno misliš da sam ja tvoje Sve, da sam za tebe sve što postoji, onda ti nije potreban niko osim mene. Ponekad ne znam da li voliš više mene ili svoju devojku.”

„Učitelju, danas sam veoma iskren prema tebi. Zašto i ti nisi ozbiljan prema meni?”

„Sine, koliko puta si danas pomislio na svoju devojku, a koliko puta si pomislio na mene?“

„Pa Učitelju, možda mislim na nju. Ali kakve to ima veze?“

„Sine, čak i ako samo mentalno uživaš u njenoj lepoti, u zamci si. Nemaš pojma koliko tvoja svest padne svaki put kad joj se na ovaj način diviš. Ti padneš sa svoje najviše duhovne visine.“

„Učitelju, nisam imao pojma da to radim.“

„Dete moje, ako to radiš, makar i nesvjesno, onda se ništa ne razlikuješ od netežeće osobe. To je ono što obični ljudi rade sve vreme. Njihov vitalni život se neprekidno odvija na mentalnom planu.“

„Pa Učitelju, šta sad da radim?“

„Sine, moraš biti svesniji onog dela svog vitalnog sveta kog se držiš i kog mi ne predaješ.“

„Učitelju, uvek kažeš da sam apsolutno otvoren i iskren s tobom. Rekao sam ti sve čak i o mom prethodnom životu i mojim sadašnjim problemima. Šta to sakrivam od tebe?“

„Nažalost, stvari o kojima govorim su na nesvesnom nivou, baš kao što sam to danas naglasio. Postoje stvari čak i iz tvoje prošlosti koje mi nisi rekao jer si na njih zaboravio.“

„Ali Učitelju, ako se nečega ne sećam, kako da ti to ponudim?“

„Moli se da te stvari izađu na površinu u tvoju svesnu pažnju. Ali, čak i ako ne možeš svesno da izneseš ove stvari na površinu, ne brini. Ja ću raditi s tim što si mi dao i što mi možeš dati da bih ti podario ostvarenje, otkrovenje i ispoljenje. I ima još nešto što možeš da učiniš.“

„Šta je to, Učitelju?“

„Sine moj, voli me više.“

„Učitelju, ja te volim svim srcem i dušom.“

„Da si me stvarno voleo, učinio bi sebe vitalno i mentalno snažnim. Borio bi se protiv ovih misli i bacio bi ove niže sile u mene radi pročišćenja. Moraš da kažeš da sam ti u životu potreban samo ja, moja ljubav, moja naklonost. Sine, ja ti dajem svoju beskonačnu Ljubav. Ne postoji ništa više što bih mogao da uradim da bih ti iskazao svoju ogromnu naklonost i brižnost prema tebi. A ti treba da osećaš da ti je moja Ljubav dovoljna i da ne tražiš ljubav na drugom mestu.“

„Učitelju, te stvari su tako teške.“

„Teške, ali ne i nemoguće. Moraju se obavljati teške stvari, sine. Bogoostvarenje je težak zadatak.“

„Učitelju, malo sam zbunjen. Nedavno si mi rekao da sam iznutra izuzetno napredovao.“

„Sine, kad odbaciš ove vitalne slabosti, onda će tvoj napredak biti neprekinut. Trčaćeš apsolutno najbrže.“

„I koliko će onda ovo pročišćenje trajati?“

„To zavisi od tvoje težnje. Može potrajati nekoliko godina ili jednu inkarnaciju ili sam Bog zna koliko inkarnacija.“

„Učitelju, mislio sam da bi trebalo da pridajem manje pažnje pročišćenju svog vitalnog života, a više pažnje svom duhovnom životu.“"

„Sine, pročišćenje tvog vitala se ne može razdvojiti od tvog duhovnog života.“

„Ali Učitelju, moj problem još uvek nije rešen.“

Učiteljeva unutrašnja bića

„ Za duhovne Učitelje vreme je drugačije nego za obične tragaoce. Kad tragalac meditira deset minuta po zemaljskom vremenu, on oseća da je meditirao deset sati. Ali, duhovni Učitelji ulaze u zemaljsko vreme i proširuju ga. U njihovom slučaju ovih deset minuta se i proširi na deset sati. Posao koji se inače obavlja deset sati mi možemo da obavimo za deset minuta svojom koncentrisanom snagom. I zato možemo da postignemo mnogo stvari u isto vreme. Kad ujutro meditiram na učenike, meditiram po dva ili tri minuta na svakog učenika, ali u stvarnosti moć koju im dam deluje u njima dva sata ili ceo dan. To je tajna koju duhovni Učitelji poznaju.“

„Učitelju“, upita učenik koji je vozio, „trenutno pričaš sa nama. Ali, zar ovo nije vreme kad inače meditiraš na sve svoje učenike?“

„Dete moje, bez obzira šta radim, ja neprestano meditiram. Kad sam imao šesnaest, sedamnaest godina, jednog dana sam pisao poemu i onda sam, po prvi put, osetio nešto u sebi, nešto što se veoma duševno moli i meditira umesto mene. Rekao sam: ’Kako to? Ja pišem poemu, a neko, kao malo dete, meditira za mene!’ Prvo sam pomislio da to nije moje biće. Kasnije sam uvideo da jeste moje i da imam mnogo bića. Sva ona su moja deca.”

„Šta rade ta unutrašnja bića, Učitelju?” upitao je drugi učenik.

Učitelj je objasnio: „Kad ja meditiram, nekad svesno obavljam neke stvari, ali kad ne meditiram, moji predstavnici obavljaju stvari za mene sve vreme. Istina, postoji razlika kad šef nešto obavi i kad predstavnik nešto obavi, ali je predstavnik, u mom slučaju, vrlo moćan. Ponekad ja uradim nešto, ponekad oni to urade.

“Mnogo godina smo imali meditacije određenim danima u centrima u različitim delovima svijeta, jednu sredom uveče, jednu subotom uveče, treću neko drugo veče. Za meditacije sredom uveče, na primer, ranije tog dana, ujutro ili popodne, ja meditiram na svoje učenike u tom Centru i onda držim tu koncentrisanu snagu u Univerzalnoj Svesti. Kad dođe vreme za njihovu meditaciju, ona se oslobodi. Ali, ako nisam imao priliku da to uradim, moja unutrašnja bića to urade u moje ime, ona obave stvarnu meditaciju za mene.”

Vozač je upitao: „Znači, tvoja unutrašnja bića sada meditiraju na tvoje učenike, Učitelju?”

„Jeste. I zato mogu da sedim ovde i šalim se s tobom da ne bi zaspao u vožnji. Već sam poslao sedam svojih unutrašnjih bića da meditiraju na svakog mog učenika. U stvari, ona su više nego unutrašnja bića, ona su moji emisari i ona rade vrlo naporno i vrlo dobro za mene. Trenutno vidim jedno kako meditira na Gopala, jedno na Umu, a jedno se upravo vratilo od kuće gdje je Lakšmi. I za tvoju majku se već pobrinulo. Tako, vidiš da su moja unutrašnja bića vrlo efikasna. Ona hrane duše mojih učenika u moje ime.”

Učitelj se nasmešio: „Moja unutrašnja bića su mi veoma verna, veoma su posvećena. Došla su na svet da bi me služila i ona dobijaju nešto malo mira, nešto malo uvažavanja od mene. Osmeh je za njih uvžavanje. Ja se nasmešim i ona se raduju.“

„Jesu li ona kao ljudske duše, ili su kao bogovi i boginje?“

„Ni jedno ni drugo“, odgovorio je Učitelj. „Ona su nešto između. Mi ih nazivamo bićima.“

„Učitelju, kad si svega svestan i kad meditiraš na ceo univerzum, šta se tada događa s tvojim bićima?“

„Ona su tad ponosna na mene, dete moje. Danas, dok sam stajao iza bine u toku predavanja, u jednom trenutku sam primetio da su ona bila izuzetno ponosna na mene. Videla su da se poigravam sa Univerzalnom Svešću kao sa igračkom. Kad sam sišao sa bine, iako sam gledao pravo ispred sebe, jedva da sam video ičiju dušu jer su duše izgledale tako sićušne, manje od bubice. Onda sam pokupio sve one koji su tu sedeli i ubacio sam ih u Univerzalnu Svest. Ponekad se zabavljam i uživam tek tako u sebi.“

„Kad ti meditiraš na naša srca, Učitelju, ili kad tvoje biće dođe i meditira na nas, kako da budemo svesniji toga što se dešava?“ Upita vozač.

„Uvek pokušajte da otvorite scoje srce i da ga držite otvorenim. To je najefikasniji način. Drugi način je u vašem poistovećivanju sa onim što je najvažnije, sa onim što je prvo u vašem životu. Ako ta najvažnija stvar nije tvoj Učitelj i misija tvog Učitelja, ako je to tvoj posao ili tvoja škola, onda te nigde nema. Ali, ako možeš da se poistovetiš sa mnom i da osetiš svoje poistovećenje sa mnom u svom srcu, lako možeš da postaneš svestan šta se dešava.“

Unutrašnja i spoljašnja vizija

Jedne večeri, Učitelj i grupa od oko dvadeset učenika su bili u Učiteljevoj sobi. Bilo je kasno veče i okupljanje bliskih se bližilo kraju. Odjednom Učitelj je pogledao jednog učenika i rekao: „Gopal, da li si bio danas na meditaciji?“

„Samo na petnaest minuta“, reče učenik. „Onda sam morao da odem na sastanak.“

Učitelj reče: „A tako, to rešava misteriju“.

„Šta pod tim misliš?“ Upita učenik.

„Bez greške sam osećao tvoje vibracije, ali te nisam video spolja, pa mi nije bilo jasno. Dok sam gledao tvog najboljeg prijatelja kad je meditirao, vidEo sam samo tvoje lice. Sipao sam svoje blagoslove direktno u njega i on ih je posvećeno primao, ali umesto njegovog lica video sam tvoje.“

„Kako se to dogodilo, Učitelju?“ Upita mladić.

„U tom trenutku“, objasnio je Učitelj, „tvoja duša i njegova duša su postale apsolutno jedno, pune ljubavi, pune jedinstva. Dok sam gledao njega svojim fizičkim očima video sam njegovo lice; a kad sam ga gledao intutivnom moći, tada je izgledao kao neko drugi.“

„Učitelju,“ reče drugi učenik, „da li je to jedan od tih slučajeva kad ti deluješ na više nivoa?“

Učitelj je potvrdno klimnuo i učenik nastavi: „Kako uspevaš u tome?“

Učitelj reče: „To je ovako. Ako te gledam fizičkim očima, vidim te jasno i ne vidim ništa drugo. Ali, kad otvorim svoje treće oko, sve pojavljuje tu pred mojom vizijom. Kad ljudi sede u prvom redu, oni ponekad ne shvataju da ih jasno vidim svojim trećim okom dok prelazim pogledom po sobi i kad ne izgleda da gledam njih. Neki pomisle da je moj pogled negde daleko, daleko od njih, ali zahvaljujući mom trećem oku, mogu da vidiim svuda. I zato mi smeta kad ljudi iz prvog reda ne meditiraju kako treba i zato sad imamo rezervisana mesta na nekim sastancima.“

„Učitelju, da li se sećaš meditacije u subotu? Da li si i tada delovao na raznim nivoima? Video sam nešto vrlo moćno na tvom licu.“

„Prošle nedelje na sastanku je bila vrlo, vrlo moćna meditacija. Otišao sam daleko, daleko iznad sveta duše u tom trenutku. Nakon sastanka mi je bilo vrlo teško, izuzetno teško, da se spustim iako sam se iskreno trudio. Kad sam došao do izlaza, još uvek sam se spuštao, ali čak ni tada mi nije polazilo za rukom.“

„Ali Učitelju“, upita jedan učenik, „zar nije opasno da hodaš okolo ulicom u tako visokoj svesti?“

Učitelj odgovori: „Nekim duhovnim Učiteljima potrebna je fizička zaštita dok su u takvom stanju svesti. Ako neko ostane takav duže vremena, ne bi trebalo da ide kući sam, jer i najmanji zvuk može tada da bude jako opasan.

Duhovni Učitelji obično ulaze u svoju najvišu svest uveče, kad je spoljašnji svet mirniji. Ali opet, mi smo na milosti Volje Svevišnjeg. Bog zna u koje vreme će On poželeti da uzdigne našu svest i, kao u ovom slučaju, to je bilo u toku zajedničke meditacije kad sam završio u tom stanju“.

Dok je Učitelj govorio, učenici su videli promenu na njegovom licu i znali su da on ulazi u meditativno stanje. Kroz nekoliko trenutaka cela prostorija je bila preplavljena Svetlošću i Mirom. Učenici su meditirali sa sklopljenim rukama petnaestak minuta i onda se Učitelj poklonio i meditacija se završila.

Vaša redovnost pomaže drugima

Kad se Učitelj vratio, bio je vrlo razočaran, jer njegovi učenici nisu poslušali njegove zahteve. Te večeri, kad su se svi učenici okupili, rekao je: „Video sam po listi prisutnih da mnogi od vas u toku mog odsustva nisu dolazili redovno u Centar. Ne radi se o samo dva ili tri pojedinca koji nisu dolazili, već o četrdeset ili pedeset. Ne mislim da je svih pedeset ljudi imalo ozbiljne probleme u porodici koji bi ih sprečili u dolasku. Da je bilo problema to bih već saznao. Samo dvoje ili troje su bili stvarno bolesni, a ostali su smatrali ili da u Centru nema ničega, ili da je to vreme za stvarno uživanje“. Učenici su ćutali. Učitelj je nastavio. „Možda ste zaboravili da su dve stvari potrebne za duhovni život: težnja i redovnost. Zaboravili ste sve o redovnosti, ali nadam se da ste bar održali svoju težnju. Uvek kažem da shvatite redovnost kao korak, korak napred prema vašem ostvarenju. Redovnost je nešto kao merilo.”

„Učitelju!”, reče jedan učenik, „mnogi učenici osećaju da mogu isto tako dobro da meditiraju i kod kuće.”

„Sine moj, kad niste redovni u svojim dolascima, to stvara loš utisak, loš utisak. Drugi učenici kažu: ’Oh taj i taj nije došao. Neću ni ja doći’. I sad, ako nemate dobar razlog što niste došli u Centar na dan meditacije, to je uvreda i za vašu dušu i za moju dušu. Vaša duša dolazi u Centar kao duhovni prosjak i moja duša dolazi u Centar da vam ponudi vođstvo. Pa ako kod vas važi ona izreka, ’daleko od očiju daleko od srca’ , onda je to strašna uvreda za obe duše. Vi smatrate da pošto vaš Guru nije tu, nema zbog čega da se dolazi. Ali, želeo bih da kažem da sve jeste ovde, ali iznutra. I ako vi osećate da se mogu desiti lični ili individualni konflikti jer određeni učenik vodi sastanak, to je opet greška. Došli ste u Centar da prevaziđete svoju ličnost i individualnost.”

„Ali Učitelju, šta ako nismo raspoloženi?”

„Ima nekih učenika koji misle da je bolje da ne dolaze kad nisu u dobrom raspoloženju, duhovnom, božanskom raspoloženju. Oni greše. Ako sam se razboleo, idem kod doktora, ne ostajem kod kuće. Ako ostanem kod kuće, bolest će samo postati gora, neće popustiti, tako da odlazim kod doktora. Isto tako, ako nisam dobro raspoložen, ako patim, idem u Centar, što je u ovom slučaju doktor.

"Opet, hteo bih da kažem, ako si možda u lošem raspoloženju, tvoja svest je možda vrlo nisko, ali možda ipak inspirišeš ostale. Dok meditiraš u Centru, možda na sekundu nešto uđe u tebe, nešto vrlo visoko, nešto vrlo duboko. Na trenutak nešto božansko, talas ljubavi, posvećenosti ili predanosti, možda uđe u tebe i u tom određenom trenutku iz okultnog ili duhovnog sveta, neka unutrašnja poruka iz tebe uđe u deset ili dvanaest tvojih sestara ili braće. Ne moraš da stojiš pred njima i meditiraš, ali iz nekog okultnog, duhovnog razloga, sedam ili osam ljudi će gledati u tebe. Možda neće gledati u tvoje lice, ali čak i gledajući u tvoja leđa ili tvoja ramena dobiće ogromnu inspiraciju. Ponekad vidim da ti posmatraš druge dok stoje ispred ostalih i meditiraju. Možda nemaju tako visoku meditaciju kao ti, ali i tako dobiješ nešto inspiracije od njih. Gledaš u neku osobu i odmah si tako duboko dirnut da odeš dublje unutra i tvoja svest se uzdigne. Znači, neko može biti u vrlo lošim raspoloženju satima ili danima, ali ako ima bar na sekund visoku meditaciju, može odjednom pružiti pomoć za dvadeset ili trideset pojedinaca. U tom trenutku to je stvarno postignuće za tih dvadeset ili trideset učenika. Na ovaj način svest celog Centra postaje viša."

Učiteljeva iskustva

Učitelj je rekao: „Jako je kasno, ali mogu da vam prenesem dva ili tri zabavna događaja. U toku putovanja, kao što znate, posetio sam četiri države i održao četiri predavanja na univerzitetima. Sam Bog zna kako smo to obavili, ali je završeno. Publika je bila na sva četiri mesta puna poštovanja od samog početka i imali smo dobar odziv.

Posle jednog predavanja, koje sam imao juče, prišla mi je Kineskinja i rekla: ’Da li si i ti video Gospoda Krišnu?’

Ja sam rekao:’Da’.

Ona je rekla: ’Ali ja kažem da sam videla Krišnu u tebi. Praktikovala sam Svest Krišne već neko vreme i danas sam, po prvi put, videla Gospoda Krišnu i on je bio unutar tebe’.

Ja sam joj se nasmešio i ona je sklopila ruke.

Onda sam, posle drugog predavanja, razgovarao s jednim mladićem. Rekao mi je: ’Čini mi se da si ti Bog. Molim te reci mi da li si Bog ili nisi’.

Rekao sam: ’Daleko do toga. Ja sam samo Božji sluga. Ja sam samo sin Božiji kao što si i ti sin Božiji. Ja sam tvoj stariji brat. Jednog dana i ti ćeš postati stariji brat drugima i odvesti ostatak čovečanstva Bogu’.

Onda mi je on rekao: ’Koja je tvoja filozofija?’

Rekao sam: ’Ljubav’.

On je rekao: ’Moja filozofija je takođe ljubav’. Želeo je da me zagrli, ali ja sam mu samo podario osmeh.

Nakon još jednog predavanja prišao mi je jedan mladić i rekao: ’Koja je svrha što postoje živi ljudi na umirućoj planeti? Ja sam video ko si ti. Ti si živ čovek’.

Odgovorio sam: ’Ova planeta ne umire i ne može umreti sve dok ja ne ponudim sve što imam. Ona će uvek postojati zbog onoga što ja nudim’.

Onda je on rekao: ’Hvala ti, hvala ti. Uverio si me da živi Učitelj i istinski učenik mogu ići zajedno’. Ja sam se samo nasmešio.”

Učitelj je nastavio, „Kad držim predavanja primećujem takođe i mnogo učenika drugih Učitelja. Neki su vrlo divlji. Jedna takva osoba mi je pristupila i upitala da li mi njegov Učitelj može podariti spasenje. Rekao sam: ’Da imam veru u njega, onda bi sigurno mogao. Isto tako, ako imam veru u Hrista ili u Budu, oni mi takođe mogu dati spasenje’. Bio je veoma zadovoljan zato što sam poredio njegovog Učitelja sa Hristom i Budom.“

Jedan od učenika je prekinuo Učitelja. „Guru, tvoj najgori učenik je daleko bolji od te bitange od Učitelja!”

Drugi učenik reče: „Guru, znamo da nikad ne daješ komentare o drugim duhovnim Učiteljima, ali izgleda da taj Učitelj nije proveo godine moleći se ili meditirajući pre nego što je postao Učitelj. Kako je to moguće?”

Učitelj je odgovorio: „Svi duhovni Učitelji su zaradili svoje ostvarenje. Neki su ostvarili Boga u prethodnim inkarnacijama, ali čak i oni su morali vrlo naporno da rade u narednim inkarnacijama da bi im se vratilo njihovo ostvarenje. Ja sam se trudio četiri ili pet godina da povratim svoje ostvarenje”.

Učitelj pogleda na svoj sat i reče: „Postaje kasno i trebalo bi svi da idete kući. Pre nego što odete, samo ću reći da u ovom svetu budale i prevaranti vrlo fino idu jedni uz druge. Budale su nesigurne i zato idu prevarantima. A prevaranti osećaju da su budale vrsta ljudi koju treba iskorišćavati, tako da ih iskorišćavaju koliko god mogu. Ovi prevaranti nemaju pojma o reinkarnaciji ili o svetu duša ili šta će se desiti u budućim inkarnacijama. Oni samo uživaju u današnjici koliko im srce želi, dok god je to moguće. Oni misle: ’Možda umrem sutra, ali ovaj trenutak mi je na raspolaganju. Hajde da ga upotrebim da prevarim svet prije nego što me neko razotkrije’. I zato to rade. Ovi ljudi ne samo da nemaju pojma o budućim životima, već nemaju pojma šta će se desiti sutra. Samo znaju da današnjica pripada njima i brinu se kako da je iskoriste.

Napomena izdavača u prvom izdanju