ČAJTANJA: Krišna, gde si? Gde si? Ne mogu više da podnesem tvoje odsustvo. Želim samo tračak tvog osmeha, o moj voljeni Krišna, o moje Sve. Pokaži mi se. Ako to ne učiniš, ovo svoje telo daću smrti.
(Ulaze Šribas, Gadadar i neki drugi bliski Čajtanjini učenici i sedaju kraj Učiteljevih stopala.)
ČAJTANJA: Drago mi je što vas sve vidim. Hoću da vam kažem nešto veoma važno. Uskoro ću vas napustiti. Svi vi ste me služili sa neuporedivom posvećenošću. Svakom od vas dajem neprestanu zahvalnost svog srca. Ali, moram da idem. Moram da idem i nađem mog voljenog Krišnu. Kad ga nađem, vratiću se.
ŠRIBAS: Gospode, tvoja okrutna najava nas je pogodila kao grom. Možda drugi mogu da prežive odvojeni od tebe, ali ja to nikako ne mogu da preživim.
GADADAR: Izgubio sam svu veru u Boga. Naš Gospod hoće da vidi Krišnu i zato nas napušta. Ostavlja čak i svoju staru majku. Božiji putevi uopšte nisu nedokučivi. Oni su prosto okrutni, nepodnošljivo i neoprostivo okrutni.
ČAJTANJA: Gadadare, zaboga, ne gađaj me tvojim otrovnimi strelama u srce. Moj gospod Krišna je sama Ljubav, sama Samilost, samo Savršenstvo. Zaista, najteže mi je da ostavim moju staru majku. Moram da prevaziđem taj problem. Sa Krišnom, moj život je blaženstvo srca. Bez Krišne, moj život je pakleno mučenje. Besmislen i jalov je moj život bez njega. Treba mi jedino Krišna.
(Ulazi Šači, Čajtanjina majka.)
ŠAČI: Nimai, upravo sam saznala da me ostavljaš. Sine moj, to ne može tako. Nemoguće! Tvoj stariji brat je primio sanjasu. Odrekao se sveta. Neću ti dopustiti da pođeš njegovim stopama. Koliko si mi puta obećao da me nećeš napustiti poput tvog brata. Reci mi iskreno, jesi li rešio da me napustiš, moj sine? Zar ne znaš da ne mogu da podnesem tvoje odsustvo ni sekundu?
ČAJTANJA: O majko mog srca i duše, Krišna me zove. Majko, molim te, molim te dopusti mi da idem. Hoću da odem na jedno sveto mesto. Osećam da ću tad moći da sretnem mog Krišnu. Majko, bez tvog potpunog dopuštenja neću ići. Ali, ako mi dopustiš da odem i nađem mog Krišnu, obećavam ti, majko, vratiću se.
ŠAČI (blagosiljajući Čajtanju): Ti si ponos mog srca, jedina radost mog života, imaš moje dopuštenje. Idi i potraži svog voljenog Krišnu. Nakon što ga nađeš, obavezno se vrati. Brojaću trenutke dok se ne vratiš. (Sa sklopljenim rukama i zatvorenim očima ona se moli.) O, gospode Krišna, pokaži se mom Nimaiu. Ti si njegovo Sve. A on je moje Sve.
(Čajtanja dodiruje stopala svoje majke i odlazi. Šači otvara oči.)
ŠAČI: Nimai, Nimai!
ODJEK: Nai, nai… (nigde, nigde)From:Sri Chinmoy,Gospod Gauranga: Otelovljenje Ljubavi, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lg