GOVINDA: Doneo sam ti hranu. Evo prasada za tebe. (Haridas mu se zahvalno osmehne.) Ne brini, bićeš ti dobro. Pojedi prasad.
HARIDAS: Ne mogu još uvek da pojedam prasad.
GOVINDA: Zašto ne?
HARIDAS: Zato što još nisam završio svoju đapu [ponavljanje svetog imena]. Danas mi je prvi dan u životu da radim đapu ležeći. Danas ne mogu da ustanem iz kreveta, zato radim đapu ležeći, i ona uopšte nije intenzivna.
GOVINDA: Bolestan si. Kako možeš da očekuješ da će ti đapa biti intenzivna, Haridase? Prvo treba da ozdraviš. Čim ojačaš, intenzitet će se vratiti.
HARIDAS: Ne, ne mogu da jedem. O, ali moram da pojedem prasad mog Gospoda Čajtanja, da ga ne uvredim. A opet, ako ga pojedem pre nego što završim svoju đapu, i to će biti uvreda za njega. Zato, poješću malo, sasvim malo prasada, a onda ću produžiti moju đapu. Tako neću uvrediti mog Gospoda odbijanjem njegove posvećene hrane, a istovremeno, neću ga uvrediti time što sam pojeo njegovu hranu a da to nisam zaradio mojom duhovnom disciplinom. (Uzima zalogajčić prasada. Ulazi Čajtanja.)
ČAJTANJA: Kako si danas, Haridase?
HARIDAS: Gospode, fizički mi je gore, ali mi je duhovno bolje. Duhovno, osećam više ljubavi prema tebi, imam više vere u tebe. Ali, oprosti mi, moj Gospode, danas mi je prvi dan u životu da nisam bio u stanju da dovršim moju đapu. Ne mogu da ustanem iz kreveta.
ČAJTANJA: Ne brini, Haridase. Obavio si đapu bezbroj puta. Gospod Krišna je veoma zadovoljan tobom i ja sam veoma zadovoljan tobom. Već si postigao savršenstvo u svom duhovnom životu. Sada ne moraš uopšte da radiš đapu. Nije ti uopšte potrebno da meditiraš. Sad ti je vreme da se odmoriš i da čekaš poziv od Onostranog, od onog sveta.
HARIDAS: Moj Gospode, spreman sam za tvoj poziv sa onog sveta. Ali, moraš mi ispuniti jednu želju. Zar mi nećeš ispuniti poslednju želju? Uvek si mi ugađao; uvek si me hvalio, iako uopšte ne zaslužujem tvoje pohvale. Potekao sam iz veoma niske porodice. Bio sam nedodirljivi. Svi su me mrzeli. Ali, ti si me uzdigao. Dao si mi status. Dao si mi ime i slavu. Učinio si me veoma bliskim sebi. Moj Gospode, ovaj moj život je samo život zahvalnosti prema tebi. Učinio si me onim što sam. Ono što sam bio je nezamislivo. Ono što sam postao, postao sam jedino zavaljujući tvojoj samilosti.
ČAJTANJA: Snaga tvoje prijemčivosti je duboko zadovoljila moje srce ljubavi i samilosti. Sad mi reci, molim te. Hoću da znam tvoju poslednju želju.
HARIDAS: Moja poslednja želja je da staneš stopalom na moje srce pre nego što umrem. Ti si čitav moj svet. Kad staneš svojim stopalom na moje srce, dobiću beskrajnu Radost, Mir i Blaženstvo. Govorio si nam prethodnih nekoliko meseci da ćeš uskoro napustiti svet. Ali, moja jedina želja je da staneš svojim stopalom na moje srce i dopustiš mi da umrem pred tobom, moj Gospode. To je moja poslednja želja.
(Čajtanja zagrli Haridasa.)
ČAJTANJA: Govinda, idi i dovedi nekoliko mojih učenika. Hajde da pevamo Hari Bol. Hajde da pevamo naš kirtan [religiozna pesma u čast Šri Krišne].
(Govinda izlazi. Ulazi ponovo sa deset učenika. Oni počinju da pevaju Hari Bol, Hari Bol. Čajtanja stavlja svoje stopalo na Haridasovo srce.)
HARIDAS: Moj Gospode, ti si moj svet. Ti si moja svetlost. Ti si dah moga srca. Ti si blaženstvo moje duše.
(Haridas umire. Čajtanja podiže Haridasovo telo i počinje da igra, pevajući Hari Bol, Hari Bol.)
ČAJTANJA: Otišao je u moj drugi dom. Ja imam dva doma: jedan na Zemlji i jedan na Nebu. On je otišao u moj nebeski dom. Pripremiće sve za moj dolazak. U duhovnom životu nema kasti; nema ranga. On je potekao iz porodice koja pripada niskoj kasti, ali u Božijem Oku smo svi jedno. Istina nije monopol Bramina. Istina pripada svima. Onaj ko spozna Istinu je iznad drugih. Haridas je spoznao Istinu. On je iznad svega, iznad svakog. Imati učenika kao što je Haridas, znači nešto. Ispuniti njegovu poslednju želju znači nešto. Biti s njim na drugom svetu znači nešto. Nešto dobro. Nešto božansko. Nešto besmrtno.From:Sri Chinmoy,Gospod Gauranga: Otelovljenje Ljubavi, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lg