ŽENA: Naš jedini sin! Naš jedini sin je zauvek izgubljen! Šta da radim? Šta da radim?
ŠRIBAS: Zašto plačeš? Zašto jecaš? Za čim ima da se plače? Njegovo vreme je došlo. Zato je otišao na drugi svet. Danas Gospod pleše u našem dvorištu. Čak će i najveći grešnik otići na nebo ako umre ovde. Pošto je naš sin napustio svet ovde, nema sumnje da će biti srećan. Ako stvarno voliš svog sina, onda budi srećna, budi oduševljena. Pridruži nam se u pevanju i plesu, zato što je ovde, danas, naš Gospod sa nama.
ŽENA: Ovo nije vreme da slušam tvoju filozofiju. Izgubili smo našeg jedinog sina. Ja volim našeg Učitelja, Šri Čajtanju. Ali, kad nekom umre jedini sin, nemoguće je zadržati istu ljubab prema Učitelju i istu veru u Učitelja.
ŠRIBAS: Ti plačeš i naši rođaci plaču. Ali, naš Gospod igra u ekstazi. On je u božanskoj svesti. Ako čuje vaše plakanje i jadikovanje i vrati se u svoju običnu svest zbog toga, ja ću se baciti u Gang. Ako prekinete njegov ekstatični ples, okončaću svoj život!
(Žena se smiri. Ostali rođaci i dalje plaču.)
ŠRIBAS (ostalima): Mi smo izgubili našeg najdražeg; izgubili smo svog jedinog sina. Ali, moja žena i ja ne plačemo. Ako budete plakali, idite iz moje kuće. Mi smo ga izgubili. Ali, za nas to nije gubitak; to je pravi doobitak, prava nagrada, zato što je danas moj Gospod došao u moju kuću. Sada nije moja odgovornost da mislim na svog sina. Moja jedina odgovornost je da mislim na mog Učitelja. Moj Učitelj će se pobrinuti o mom sinu. Zato, ako ćete da plačete i jecate, idite svi odavde. Ovo nije mesto za vas.
(Šribas se vraća u vrt i počinje da peva i pleše sa ostalima. Iznenada, Šri Čajtanja prekida pesmu i ples.)
ČAJTANJA: Ne znam šta je, ali nešto je pošlo loše sa mnom. Da li se nešto dogodilo u Šribasovoj kući? (Šribasu.) Da li se neka nesreća dogodila u tvojoj kući?
ŠRIBAS: Gospode, na dan kada si blagoslovio moju kuću tvojim božanskim prisustvom, kako se ovde može dogoditi bilo kakva nesreća?
SLEDBENIK: Gospode, nešto se desilo.
ČAJTANJA: Šta se desilo?
SLEDBENIK: Nešto ozbiljno se desilo.
ČAJTANJA: Šta to?
SLEDBENIK: Šribasov sin je umro.
ČAJTANJA: Kad? Kad?
SLEDBENIK: Pre jedan sat.
ČAJTANJA: Pa zašto mi niste rekli?
SLEDBENIK: Ti si razgovarao sa Gospodom Krišnom, moj Gospode. Nismo hteli da prekidamo tvoj ekstatični ples. Nismo se usuđivali. A zašto bismo to i uradili? Za nas je tvoj ples beskrajno važniji nego njegova smrt.
ŠRIBAS: Za mene je tvoj ekstatični ples najvažniji. U poređenju s tim, smrt moga sina nije važna.
ČAJTANJA (počne da plače): Onaj ko može da zaboravi na smrt svog jedinog sina u mom prisustvu – kako ja mogu da zaboravim njegovu žrtvu? Kako mogu da dovoljno uvažim njegovo srce? Kako mogu da se dovoljno divim njegovom srcu? Šribase, ti si zaista čovek koji se božanski žrtvuje. Nikad nisam video nekog sličnog tebi. Čija žrtva može biti ravna tvojoj?
ŠRIBAS: Gospode, ja ništa ne žrtvujem. Za mene postojiš samo ti. Došao si u moj dom. Danas je najsrećniji dan mog života, najveći dan mog života.
ČAJTANJA: Šribase, molim te idi i donesi dete. Hoću da ga vidim.
(Šribas izlazi. Vraća se noseći sina u pratnji svoje žene. Polaže sina pred Učitelja. Čajtanja gleda dete i koncentriše se na njega.)
DETE: Gospode, tvoja je želja bila da ja umrem. Ko može da naruši Tvoj zakon?
(Svi su zapanjeni kad čuju da mrtvo dete govori.)
DETE: Ti si me, Gospode, doveo u ovaj Tvoj svet i Ti me šalješ na drugi svet, koji je takođe Tvoj. Ko je moj otac, ko je moja majka, ako ne ti? Ti si večni Otac; ti si večna Majka. Klanjam Ti se, Gospode. Idem u Tvoj drugi dom.
ČAJTANJA: Šribase, sada je duša tvog deteta napustila telo. Otišla je u moj drugi svet. Spremio sam mesto za njega na Nebu. Brinuću se o njemu tamo kao što se ovde brinem o tebi, tvojoj ženi i svoj tvojoj duhovnoj braći i sestrama. Šribase, imao si samo jednog sina. Sad imaš dva sina. Ja sam tvoj sin i moj najdraži učenik, Nitjananda, je tvoj sin. Jedan sin je otišao na drugi svet; dva sina će zauzeti njegovo mesto ovde.
(Šribas dodiruje Čajtanji stopala, a onda pleše od radosti.)
ŽENA (dodirujući Čajtanji stopala): Gospode, u Tebi vidim moje dete. U tebi ću videti Nebo. U tebi ću videti čitav univerzum. Danas ne samo da vidim Tvoje fizičko prisustvo, već i Tvoju univerzalnu Stvarnost.
ČAJTANJA: Danas si dokazala da si ravna Šribasu. Njegova težnja i tvoja težnja danas su postale jedno. Nosiću vas oboje duboko u mom srcu i vodiću vas u boravište Gospoda.
(Čajtanja radosno i ponosno blagosilja Šribasovu ženu.)From:Sri Chinmoy,Gospod Gauranga: Otelovljenje Ljubavi, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lg