Gospod Gauranga: Otelovljenje Ljubavi

Ništa nije ravno prijateljstvu

Uloge:

Scena 1

RAGUNAT: Vidim da držiš neku knjigu u rukama, posebnu knjigu. Mogu li da znam šta je to?

ČAJTANJA: Oh, ništa posebno. Nešto šašavo.

RAGUNAT: Šta je tu šašavo? Daj da vidim.

ČAJTANJA (okleva): Neće ti se svideti. Ako hoćeš, mogu ti pročitati nekoliko strana.

RAGUNAT: Ne, ne. Molim te, pusti da sam pročitam.

(Čajtanja mu daje knjigu. Ragunat pregleda nekoliko stranica, onda zatvori oči.)

ČAJTANJA: Ragunat, šta ti je? Zašto si žmurio? Je li sve u redu s tobom? (Ragunat počinje da plače.) Zašto plačeš? Zašto plačeš, prijatelju moj?

RAGUNAT: Stvarno, ja sam tvoj prijatelj. Ja sam tvoj prijatelj, avaj.

ČAJTANJA: Šta ti je? Molim te, reci mi. Šta sam uradio? Jesi li našao neke greške u knjizi? Voljan sam da ih ispravim. Reci mi. Znaš da mi je stalo do savršenstva.

RAGUNAT: Greške? Nema grešaka, sve je savršeno savršenstvo. Avaj, i ja sam napisao knjigu o logici i mislio sam da će mi doneti besmrtno ime i slavu. A sad vidim tvoju knjigu. Kad ljudi pročitaju tvoju knjigu, moja će pasti u zaborav. Niko je neće ni pipnuti.

ČAJTANJA: Ahhhh, zato plačeš? Zato se osećaš jadno, moj prijatelju? Znači, moja ti knjiga toliko nanosi patnju?

(Čajtanja zgrabi knjigu od Ragunata i baci je u Gang.)

RAGUNAT: Šta si to uradio? Šta si to uradio? Tako dragoceni u vrednu knjigu bacio si u Gang?

ČAJTANJA: Prijateljstvo je na prvom mestu. Moje prijateljstvo sa tobom cenim beskrajno više nego što cenim svoju knjigu. Ragunat, tebi su potrebni ime i slava. Bog će ti ih dati. Meni je potrebna samo jedna stvar: prisustvo Gospoda Krišne u mom srcu. Treba mi samo njegovo prisustvo, njegova stopala u mom srcu.

(Chaitanya sings.)

```

dake amar ashar prane premer parabare

bhuban amar raibe na ar moher karagare

```

On poziva moje srce nade da uđe u Njegov Okean Ljubavi.

Moj svet više neće ostati u zatvoru vezanosti i samoobmane.

```

RAGUNAT: Ali, svet će me proklinjati! Podneo si tako ogromnu žrtvu zbog mene.

ČAJTANJA: Nije to žrtva. To je moja ljubav prema tebi. Moja ljubav prema tebi je odigrala svoju ulogu. Ako Bog oseća da je to neophodno, On će me učiniti poznatim. Ako On hoće da budem Njegov instrument, On će me učiniti Svojim instrumentom i tako mi dati priliku da Mu služim. Sa tvojom knjigom, ti ćeš služiti čovečanstvu, prosvetliti čovečanstvo. A mojom ljubavlju prema Bogu, ja ću prosvetliti čovečanstvo.

Budi oprezan, ti što si se odrekao sveta!

Ličnosti

GRUPA NJEGOVIH UČENIKA

MLAĐI HARIDAS (učenik)

Scena 1

ČAJTANJA: Haridas, koliko shvatam, doneo si mi pirinač od Madavi?

HARIDAS: Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Doneo si mi pirinač od žene?

HARIDAS: Da, moj Gospode?

ČAJTANJA: Od lepe žene?

HARIDAS: Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Napajao si se njenom lepotom?

HARIDAS (postiđen): Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Neću više nikad da te vidim! Nikad! Odrekao si se sveta, ali si je gledao u lice. Koliko sam ti puta rekao da ne gledaš žene u lice, već da gledaš njihova stopala? Rekao sam ti da mi doneseš hranu. Ali, nisi morao da donosiš hranu od lepe žene. Gledao si je u lice i napajao se njenom lepotom do mile volje. Haridas, izdao si duhovni život. Ne mogu više da te zadržim kraj sebe.

(Haridas dodiruje Učiteljeva stopala, gorko plačući.)

ČAJTANJA: Haridas, dosta je. U ovom životu neću više da te vidim. (Zove) Govinda! Govinda! Vodi ga! Vodi Haridasa odavde.

(Ulazi Govinda.)

GOVINDA (tiho, Haridasu): Haridas, Haridas, ne brini. Gospod Čajtanja će ti jednog dana oprostiti. Sada ta kažnjava, ali znaš da on voli svakog. Njegova ljubav je bezgranična i ona je za sve.

(Izlaze Haridas i Govinda. Kroz nekoliko minuta, ulazi Haridas plačući i dodirujući Čajtanji stopala. Kad ga Čajtanja ignoriše, počinje da peva molećivo.)

```

samarpiba jaya malya charane tomar

tumi sindhu ami bindhu mor parichai

```

Pred Tvoja Stopala ću položiti venac pobede.

Ti si Okean, ja sam najmanja kap.

```

HARIDAS: Gospode, čekaću nekoliko meseci da vidim šta će biti. Ako me ponovo ne prihvatiš, ubiću se. Baciću ovo telo, ovaj život, u Gang.

ČAJTANJA: Ne preti mi, Haridas. Radi šta hoćeš sa svojim životom. Umri danas ako hoćeš. Meni nisi potreban. Bacio si ljagu na život odricanja. Domaćini mogu da rade šta hoće. Moji učenici domaćini dobili su od mene uputstva kako da vode regulisan vitalni život, kako da kontrolišu svoj vitalni život. Što se tebe tiče, prihvatio si život odricanja. Kako, nakon toga, možeš da uđeš u svet mentalnog i vitalnog uživanja, Haridase? Stidim te se. Onaj ko se odrekne sveta ne ponaša se kao što se ti ponašaš. Mani se puta sanjasina. Ko te je terao da daš svoj život u potpunosti? Ko te je terao da se pretvaraš? Ko te je terao da obmanjuješ svet? Odlazi odavde, zauvek.

HARIDAS: Gospode, pošto više nećeš da me vidiš, moj život je beskoristan. Otići ću na drugi svet. Odatle ću te služiti. Život bez tebe je smrt, i ja ću prigrliti smrt da bih ti ponudio moje posvećeno služenje sa Neba. I na Nebu ti imaš svoje božansko postojanje. Pohvalio si moj glas mnogo puta, moju pevačku sposobnost i moje pojanje. Sa neba, pevaću pomoću svoje duše da te zadovoljim ovde, moj Gospode.

ČAJTANJA: Haridas, odlazi od mene.

(Haridas dodiruje stopala svog Učitelja poslednji put i odlazi.)

Damodare, ja sam daleko iznad moralnosti

Ličnosti

LEPI DEČAK, UČENIK

Scena 1

DAMODAR: Opet si došao? Koliko puta sam ti rekao da ne dolaziš ovamo. Ako opet dođeš ovamo, kazniću te. Ne želim da vidiš našeg Gospoda.

DEČAK: Naš Gospod je tražio od mene da dolazim ovde svakog dana. On me voli i ja volim njega. I dolaziću uprkos tebi.

DAMODAR: Kazniću te ako opet dođeš. Kakvo pravo imaš da dolaziš ovamo? Ti si mali dečak. Ne znaš da se moliš ni meditiraš. Ovo mesto je za odrasle kao što sam ja, koji umeju da meditiraju i da se mole.

DEČAK: Jeste, ali naš Gospod me uči da se molim i meditiram. On me mnogo voli i ja mnogo volim njega.

DAMODAR: Ovo je moje poslednje upozorenje. Ako te sutra vidim ovde, istućiću te.

(Ulazi Čajtanja. Dečak brizne u plač.)

DEČAK (Čajtanji): Ovaj čovek me grdi i vređa. Kaže da ne smem više da dolazim ovamo ili će me istući.

ČAJTANJA (Damodaru): Kakva prava imaš da to kažeš ovom dečku? Damodare, ovo mesto je moje. Hoću da on dolazi svakog dana. On mi je veoma posvećen. On me mnogo voli. Hoću ga. Potreban mi je. Nemaš prava da ga sprečavaš da dolazi ovamo. (Dečku.) Danas hoću da te naučim jednu posebnu pesmu. To je pesma koju sam otpevao milionima puta u svom životu. Proputovao sam hiljade i hiljade milja pevajući baš ovu pesmu. Hoću da je naučiš.

```

```

(O Gospode Univerzuma, pojavi se pred mojim očima.)```

(Dečak peva. Čajtanja ga ispravlja. On ponovo peva. Oni vežbaju. Na kraju, Čajtanja je veoma zadovoljan.)

ČAJTANJA: Imaš divan glas. Veoma sam srećan, veoma zadovoljan tobom. Dođi ovde svakog dana.

Damodare, idi i donesi hranu za njega.

(Damodar izlazi i vraća se sa hranom. U mračnom je raspoloženju.)

ČAJTANJA: Dete moje, otpevaj ponovo tu pesmu. Ta pesma me najviše raduje. (Dečak peva pesmu veoma duševno.) Dođi sutra ovamo opet. To je tvoj dom. Dođi svakog dana. I prenesi svojoj majci moju božansku ljubav i božanske blagoslove.

(Dečko se klanja Čajtanji sa najdubljom radošću i ponosom i izlazi.)

DAMODAR: Gospode Čajtanja, ti si nitkov, ili si budala!

ČAJTANJA: Ja sam budala? Ja sam nitkov? Damodare, zašto me tako nazivaš?

DAMODAR: TI si nitkov zato što ne praktikuješ ono što propovedaš. Tražiš od nas da vodimo duhovni život, moralan život, život celibata. A šta ti radiš?

ČAJTANJA: Kakav sam to nemoralan život vodio?

DAMODAR: Spolja se družiš sa tim dečakom, ali iznutra održavaš vitalnu vezu sa njegovom majkom. Samo zbog tvoje naklonosti i ljubavi prema njegovoj majci ukazuješ naklonost tom dečaku. Ja to znam!

ČAJTANJA: Prekini, Damodare! Dosta sa tvojim besmislicama! Znaš vrlo dobro da ne radim ništa slično. Sad, zašto kažeš da sam budala? Hoću da znam zašto si me nazvao budalom?

DAMODAR: Čak i ako si iskren, čak i ako, kao što kažeš, nemaš ništa se njegovom majkom, ipak si budala. Zašto bi ti svet verovao? Svet ima sva prava da sumnja u tebe. Znaš da taj dečko nema oca. Znaš da je njegova majka mlada i veoma lepa. Ljudi će reći da mu pokazuješ svu tu naklonost i ljubav samo zbog njegove majke. Reći će da ti u stvari uopšte nije stalo do dečaka i da mu ukazuješ svu pažnju da bi dobio njegovu majku u nekom trenutku.

Krišna, umreću bez tebe

Dramatis personae

ŠRIBAS, GADADAR (BLISKI ČAJTANJINI UČENICI)

DRUGI UČENICI

Scena 1

ČAJTANJA: Krišna, gde si? Gde si? Ne mogu više da podnesem tvoje odsustvo. Želim samo tračak tvog osmeha, o moj voljeni Krišna, o moje Sve. Pokaži mi se. Ako to ne učiniš, ovo svoje telo daću smrti.

(Ulaze Šribas, Gadadar i neki drugi bliski Čajtanjini učenici i sedaju kraj Učiteljevih stopala.)

ČAJTANJA: Drago mi je što vas sve vidim. Hoću da vam kažem nešto veoma važno. Uskoro ću vas napustiti. Svi vi ste me služili sa neuporedivom posvećenošću. Svakom od vas dajem neprestanu zahvalnost svog srca. Ali, moram da idem. Moram da idem i nađem mog voljenog Krišnu. Kad ga nađem, vratiću se.

ŠRIBAS: Gospode, tvoja okrutna najava nas je pogodila kao grom. Možda drugi mogu da prežive odvojeni od tebe, ali ja to nikako ne mogu da preživim.

GADADAR: Izgubio sam svu veru u Boga. Naš Gospod hoće da vidi Krišnu i zato nas napušta. Ostavlja čak i svoju staru majku. Božiji putevi uopšte nisu nedokučivi. Oni su prosto okrutni, nepodnošljivo i neoprostivo okrutni.

ČAJTANJA: Gadadare, zaboga, ne gađaj me tvojim otrovnimi strelama u srce. Moj gospod Krišna je sama Ljubav, sama Samilost, samo Savršenstvo. Zaista, najteže mi je da ostavim moju staru majku. Moram da prevaziđem taj problem. Sa Krišnom, moj život je blaženstvo srca. Bez Krišne, moj život je pakleno mučenje. Besmislen i jalov je moj život bez njega. Treba mi jedino Krišna.

(Ulazi Šači, Čajtanjina majka.)

ŠAČI: Nimai, upravo sam saznala da me ostavljaš. Sine moj, to ne može tako. Nemoguće! Tvoj stariji brat je primio sanjasu. Odrekao se sveta. Neću ti dopustiti da pođeš njegovim stopama. Koliko si mi puta obećao da me nećeš napustiti poput tvog brata. Reci mi iskreno, jesi li rešio da me napustiš, moj sine? Zar ne znaš da ne mogu da podnesem tvoje odsustvo ni sekundu?

ČAJTANJA: O majko mog srca i duše, Krišna me zove. Majko, molim te, molim te dopusti mi da idem. Hoću da odem na jedno sveto mesto. Osećam da ću tad moći da sretnem mog Krišnu. Majko, bez tvog potpunog dopuštenja neću ići. Ali, ako mi dopustiš da odem i nađem mog Krišnu, obećavam ti, majko, vratiću se.

ŠAČI (blagosiljajući Čajtanju): Ti si ponos mog srca, jedina radost mog života, imaš moje dopuštenje. Idi i potraži svog voljenog Krišnu. Nakon što ga nađeš, obavezno se vrati. Brojaću trenutke dok se ne vratiš. (Sa sklopljenim rukama i zatvorenim očima ona se moli.) O, gospode Krišna, pokaži se mom Nimaiu. Ti si njegovo Sve. A on je moje Sve.

(Čajtanja dodiruje stopala svoje majke i odlazi. Šači otvara oči.)

ŠAČI: Nimai, Nimai!

Šribas

LIČNOSTI:

ŠRIBAS (DRAGI ČAJTANJIN UČENIK)

ČAJTANJIN SLEDBENIK

DRUGI ČAJTANJINI SLEDBENICI

ŠRIBASOVA ŽENA

ŠRIBASOVA RODBINA

Scena 1

ŽENA: Naš jedini sin! Naš jedini sin je zauvek izgubljen! Šta da radim? Šta da radim?

ŠRIBAS: Zašto plačeš? Zašto jecaš? Za čim ima da se plače? Njegovo vreme je došlo. Zato je otišao na drugi svet. Danas Gospod pleše u našem dvorištu. Čak će i najveći grešnik otići na nebo ako umre ovde. Pošto je naš sin napustio svet ovde, nema sumnje da će biti srećan. Ako stvarno voliš svog sina, onda budi srećna, budi oduševljena. Pridruži nam se u pevanju i plesu, zato što je ovde, danas, naš Gospod sa nama.

ŽENA: Ovo nije vreme da slušam tvoju filozofiju. Izgubili smo našeg jedinog sina. Ja volim našeg Učitelja, Šri Čajtanju. Ali, kad nekom umre jedini sin, nemoguće je zadržati istu ljubab prema Učitelju i istu veru u Učitelja.

ŠRIBAS: Ti plačeš i naši rođaci plaču. Ali, naš Gospod igra u ekstazi. On je u božanskoj svesti. Ako čuje vaše plakanje i jadikovanje i vrati se u svoju običnu svest zbog toga, ja ću se baciti u Gang. Ako prekinete njegov ekstatični ples, okončaću svoj život!

(Žena se smiri. Ostali rođaci i dalje plaču.)

ŠRIBAS (ostalima): Mi smo izgubili našeg najdražeg; izgubili smo svog jedinog sina. Ali, moja žena i ja ne plačemo. Ako budete plakali, idite iz moje kuće. Mi smo ga izgubili. Ali, za nas to nije gubitak; to je pravi doobitak, prava nagrada, zato što je danas moj Gospod došao u moju kuću. Sada nije moja odgovornost da mislim na svog sina. Moja jedina odgovornost je da mislim na mog Učitelja. Moj Učitelj će se pobrinuti o mom sinu. Zato, ako ćete da plačete i jecate, idite svi odavde. Ovo nije mesto za vas.

(Šribas se vraća u vrt i počinje da peva i pleše sa ostalima. Iznenada, Šri Čajtanja prekida pesmu i ples.)

ČAJTANJA: Ne znam šta je, ali nešto je pošlo loše sa mnom. Da li se nešto dogodilo u Šribasovoj kući? (Šribasu.) Da li se neka nesreća dogodila u tvojoj kući?

ŠRIBAS: Gospode, na dan kada si blagoslovio moju kuću tvojim božanskim prisustvom, kako se ovde može dogoditi bilo kakva nesreća?

SLEDBENIK: Gospode, nešto se desilo.

ČAJTANJA: Šta se desilo?

SLEDBENIK: Nešto ozbiljno se desilo.

ČAJTANJA: Šta to?

SLEDBENIK: Šribasov sin je umro.

ČAJTANJA: Kad? Kad?

SLEDBENIK: Pre jedan sat.

ČAJTANJA: Pa zašto mi niste rekli?

SLEDBENIK: Ti si razgovarao sa Gospodom Krišnom, moj Gospode. Nismo hteli da prekidamo tvoj ekstatični ples. Nismo se usuđivali. A zašto bismo to i uradili? Za nas je tvoj ples beskrajno važniji nego njegova smrt.

ŠRIBAS: Za mene je tvoj ekstatični ples najvažniji. U poređenju s tim, smrt moga sina nije važna.

ČAJTANJA (počne da plače): Onaj ko može da zaboravi na smrt svog jedinog sina u mom prisustvu – kako ja mogu da zaboravim njegovu žrtvu? Kako mogu da dovoljno uvažim njegovo srce? Kako mogu da se dovoljno divim njegovom srcu? Šribase, ti si zaista čovek koji se božanski žrtvuje. Nikad nisam video nekog sličnog tebi. Čija žrtva može biti ravna tvojoj?

ŠRIBAS: Gospode, ja ništa ne žrtvujem. Za mene postojiš samo ti. Došao si u moj dom. Danas je najsrećniji dan mog života, najveći dan mog života.

ČAJTANJA: Šribase, molim te idi i donesi dete. Hoću da ga vidim.

(Šribas izlazi. Vraća se noseći sina u pratnji svoje žene. Polaže sina pred Učitelja. Čajtanja gleda dete i koncentriše se na njega.)

DETE: Gospode, tvoja je želja bila da ja umrem. Ko može da naruši Tvoj zakon?

(Svi su zapanjeni kad čuju da mrtvo dete govori.)

DETE: Ti si me, Gospode, doveo u ovaj Tvoj svet i Ti me šalješ na drugi svet, koji je takođe Tvoj. Ko je moj otac, ko je moja majka, ako ne ti? Ti si večni Otac; ti si večna Majka. Klanjam Ti se, Gospode. Idem u Tvoj drugi dom.

ČAJTANJA: Šribase, sada je duša tvog deteta napustila telo. Otišla je u moj drugi svet. Spremio sam mesto za njega na Nebu. Brinuću se o njemu tamo kao što se ovde brinem o tebi, tvojoj ženi i svoj tvojoj duhovnoj braći i sestrama. Šribase, imao si samo jednog sina. Sad imaš dva sina. Ja sam tvoj sin i moj najdraži učenik, Nitjananda, je tvoj sin. Jedan sin je otišao na drugi svet; dva sina će zauzeti njegovo mesto ovde.

(Šribas dodiruje Čajtanji stopala, a onda pleše od radosti.)

ŽENA (dodirujući Čajtanji stopala): Gospode, u Tebi vidim moje dete. U tebi ću videti Nebo. U tebi ću videti čitav univerzum. Danas ne samo da vidim Tvoje fizičko prisustvo, već i Tvoju univerzalnu Stvarnost.

ČAJTANJA: Danas si dokazala da si ravna Šribasu. Njegova težnja i tvoja težnja danas su postale jedno. Nosiću vas oboje duboko u mom srcu i vodiću vas u boravište Gospoda.

Majka dodiruje stopala svog sina

Ličnosti

ŠRIBAS (POSVEĆENI ČAJTANJIN UČENIK)

Scena 1

ČAJTANJA: Šribase, Šribase! Gde mi je frula? Gde mi je frula? Daj mi moju frulu.

ŠRIBAS: Moj Gospode, pastirice su ukrale Tvoju frulu.

ČAJTANJA: Pastirice? Gde su one? Gde su moje pastirice? Gde je moja Rada? Gde je ona? Gde je ona?

(Ulazi Šači, Čajtanjina majka. Videvši njegovu božansku svest, ona se smesta pokloni i dodirne mu stopala.)

ŠAČI: O moj sine, o Nimai, ti više nisi Nimai. Ti više nisi moj sin Nimai. Ti si Gospod Krišna, Gospod Krišna lično.

(Šači peva)

```

oi ase mor priyatama

praner jata asha

ranga oi sri charane

```

(Gle, sa svojom sviralom u Ruci

Na obali reke mog života.

Sve nade mog života,

Pred Tvoja Moćno Crvena stopala ja polažem

```

ŠAČI: Sine moj, ja znam, znam šta si ti. Ti si Bog. Ali, ipak ni na trenutak neću zaboraviti da si ti takođe i moj sin, moj dragi sin. Blagoslovio si me došavši u moju porodicu i ovekovečio si me zato što si moj sin. Znam da ćeš me jednog dana ostaviti. Odreći ćeš se sveta. Uzećeš sanjasu. Ići ćeš putem odricanja. Kažem ti, sine moj, ljudskom u meni ćeš nedostajati i patiću, ali će božansko u meni biti ponosno na tebe zato što zna da oslobađaš čovečanstvo od neznanja i ljudima daješ novi život. Ti okončavaš njihovu patnju i daruješ im život Blaženstva.

ČAJTANJA: Majko, ni ljudskom u tebi neću nedoostajati, zato što ću preobraziti ljudsko u tebi u božansko. Gde god da sam, Majko, tvoja fizička svest će osećati moje prisustvo. Večno ću ostati u tebi i kraj tebe. Osećaćeš i moje fizičko prisustvo, Majko. Moje suptilno fizičko prisustvo biće kraj tebe sve vreme, uveravam te.

O Čajtanja, potrebna mi je tvoja ljubav

Ličnosti:

Scena 1

CARICA: Akbare, mogu li da znam u šta si se toliko udubio?

AKBAR: Obuzele su me misli o Čajtanji.

CARICA: Vrlo često vidim da misliš o njemu i meditiraš na njega. Zar si zaboravio da je on indus? Šta će ljudi misliti o tebi? Šta će tvoji podanici misliti o tebi kad saznaju da tako duboko i tako često meditiraš na jednog indusa?

AKBAR: Neka misle o meni šta hoće, ali ja ne mogu da živim a da na volim Čajtanju. Njegova božanska ljubav mi je osvojila srce. Njegov božanski mistični ples je prosvetlio moje srce. On je Gospod mog težećeg srca. Dubinu njegove ljubavi ne mogu da izrazim. Molim ga da mi podari bar kap iz mora nektar njegove ljubavi. On je svojom bezgraničnom ljubavlju već postigao ono što se ja tako očajnički trutim da postignem. U njegovom srcu indusi i muslimani su postali jedno. On je ostvario Alaha; on je ostvario najvišu Istinu.

CARICA: Ti si veličina. Svi ti se dive. Ne mislim da ti je potrebno da se diviš Čajtanji.

AKBAR: Dive mi se, ali njihovo divljenje prema meni nije tako iskreno kao moje divljenje prema Čajtanji. Oni se dive mojoj spoljašnjoj moći. Ja se divim Čajtanjinoj unutrašnjoj moći. Moja moć uništava sve. Čajtanjina moć voli sve, voli svakog, ispunjava svakog. U tome je razlika između Čajtanjine moći i moje moći. Moja moć hoće da uništi svet. Moja moć hoće da vlada svetom. Moja moć hoće ime i slavu. Njegova moć hoće da voli svet, da postane svet i da ispuni svet. O carice, reći ću ti šta mislim o Šri Čajtanji. On nije običan smrtnik kao mi. On je sin Istine. On je sama Istina. A ta Istina je ljubav. Ta istina je jedinstvo sa Alahom i njegovom tvorevinom. Ta Ljubav mom srcu stalno treba. Samo prašina sa Čajtanjinih stopala može da preobrazi moj život u Carstvo Nebesko.

(Akbar sings.)

```

kemane tomar charane bandhibo kemane

kemane basibo tomar tarite kemane

kemane tomare debo ei hiya kemane

kemane gahibo dibase nishithe kemane

```

Kako da uhvatim Tvoja Stopala?

Kako da plovim u Tvom Brodu?

Kako da ti ponudim moje srce?

Pesmu Svetlosti mog preobražaja?

Moja poslednja želja je da položiš svoje stopalo na moje srce

Ličnosti

GOVINDA (JEDAN ČAJTANJIN SLUŽITELJ)

ČAJTANJA

Scena 1

GOVINDA: Doneo sam ti hranu. Evo prasada za tebe. (Haridas mu se zahvalno osmehne.) Ne brini, bićeš ti dobro. Pojedi prasad.

HARIDAS: Ne mogu još uvek da pojedam prasad.

GOVINDA: Zašto ne?

HARIDAS: Zato što još nisam završio svoju đapu [ponavljanje svetog imena]. Danas mi je prvi dan u životu da radim đapu ležeći. Danas ne mogu da ustanem iz kreveta, zato radim đapu ležeći, i ona uopšte nije intenzivna.

GOVINDA: Bolestan si. Kako možeš da očekuješ da će ti đapa biti intenzivna, Haridase? Prvo treba da ozdraviš. Čim ojačaš, intenzitet će se vratiti.

HARIDAS: Ne, ne mogu da jedem. O, ali moram da pojedem prasad mog Gospoda Čajtanja, da ga ne uvredim. A opet, ako ga pojedem pre nego što završim svoju đapu, i to će biti uvreda za njega. Zato, poješću malo, sasvim malo prasada, a onda ću produžiti moju đapu. Tako neću uvrediti mog Gospoda odbijanjem njegove posvećene hrane, a istovremeno, neću ga uvrediti time što sam pojeo njegovu hranu a da to nisam zaradio mojom duhovnom disciplinom. (Uzima zalogajčić prasada. Ulazi Čajtanja.)

ČAJTANJA: Kako si danas, Haridase?

HARIDAS: Gospode, fizički mi je gore, ali mi je duhovno bolje. Duhovno, osećam više ljubavi prema tebi, imam više vere u tebe. Ali, oprosti mi, moj Gospode, danas mi je prvi dan u životu da nisam bio u stanju da dovršim moju đapu. Ne mogu da ustanem iz kreveta.

ČAJTANJA: Ne brini, Haridase. Obavio si đapu bezbroj puta. Gospod Krišna je veoma zadovoljan tobom i ja sam veoma zadovoljan tobom. Već si postigao savršenstvo u svom duhovnom životu. Sada ne moraš uopšte da radiš đapu. Nije ti uopšte potrebno da meditiraš. Sad ti je vreme da se odmoriš i da čekaš poziv od Onostranog, od onog sveta.

HARIDAS: Moj Gospode, spreman sam za tvoj poziv sa onog sveta. Ali, moraš mi ispuniti jednu želju. Zar mi nećeš ispuniti poslednju želju? Uvek si mi ugađao; uvek si me hvalio, iako uopšte ne zaslužujem tvoje pohvale. Potekao sam iz veoma niske porodice. Bio sam nedodirljivi. Svi su me mrzeli. Ali, ti si me uzdigao. Dao si mi status. Dao si mi ime i slavu. Učinio si me veoma bliskim sebi. Moj Gospode, ovaj moj život je samo život zahvalnosti prema tebi. Učinio si me onim što sam. Ono što sam bio je nezamislivo. Ono što sam postao, postao sam jedino zavaljujući tvojoj samilosti.

ČAJTANJA: Snaga tvoje prijemčivosti je duboko zadovoljila moje srce ljubavi i samilosti. Sad mi reci, molim te. Hoću da znam tvoju poslednju želju.

HARIDAS: Moja poslednja želja je da staneš stopalom na moje srce pre nego što umrem. Ti si čitav moj svet. Kad staneš svojim stopalom na moje srce, dobiću beskrajnu Radost, Mir i Blaženstvo. Govorio si nam prethodnih nekoliko meseci da ćeš uskoro napustiti svet. Ali, moja jedina želja je da staneš svojim stopalom na moje srce i dopustiš mi da umrem pred tobom, moj Gospode. To je moja poslednja želja.

(Čajtanja zagrli Haridasa.)

ČAJTANJA: Govinda, idi i dovedi nekoliko mojih učenika. Hajde da pevamo Hari Bol. Hajde da pevamo naš kirtan [religiozna pesma u čast Šri Krišne].

(Govinda izlazi. Ulazi ponovo sa deset učenika. Oni počinju da pevaju Hari Bol, Hari Bol. Čajtanja stavlja svoje stopalo na Haridasovo srce.)

HARIDAS: Moj Gospode, ti si moj svet. Ti si moja svetlost. Ti si dah moga srca. Ti si blaženstvo moje duše.

(Haridas umire. Čajtanja podiže Haridasovo telo i počinje da igra, pevajući Hari Bol, Hari Bol.)

Gospod Gauranga: otelovljenje Ljubavi

Ličnosti

NITJANANDA (NJEGOV VOLJENI SAPUTNIK)

Scena 1

NITJANANDA: O Gospode Gauranga, tvoj uspon na nebu Bengala u ovo vreme kada je naša zemlja obavijena maglom praznoverica, neznanja i pesimizma vrhunski je blagoslov Proviđenja. Nadzemaljska svetlost koju bacaš na našu usnulu i ugnjetenu zemlju podstiče njenu decu na nov život. Tvoja dela i tvoja čuda nisu učinjena da privuku pažnju ljudi, već da obaspu jadno stradalno čovečanstvo tvojom ljubavlju, tvojom samilošću. Za tebe grešnik nije predmet gneva ni prezira, već predmet samilosti i ljubavi.

ČAJTANJA: Po mojoj filozofiji, Nitjananda, nema potrebe da ugušimo svoja čula. Treba da održimo čula netaknuta. Ali isto tako, nikad ne smemo da zaboravimo da treba da ih ispravno držimo pod kontrolom.

NITJANANDA: Ah! Evo dolaze dva đavola u ljudskom obliku, braća Džagaj i Madaj.

(Madaj, mlađi i bešnji od njih dvojice, drži zemljani ćup. Iznenada baci ćup na Nitjanandu, pogodi ga u čelo i povredi ga.)

NITJANANDA: Udario si me. Čelo mi je povređeno i krvari od udarca tog ćupa. Ali uprkos tome, van sebe sam od radosti, zato što ćete najzad vas dvojica najvećih grešnika privući pažnju Goospoda Gaurange, i njegova spasonosna Milost najzad će se izliti na vas. Sam njegov pogled ili dodir izvode čuda nad čudima.

ČAJTANJA (razbesnevši se, Madaju): Kako se usuđuješ da udariš mog Nitjanandu? Prizvaću svoju čakru da te kazni, Madaj, jer neću otrpeti patnju mog pravog učenika, koji mi je draži od mog sopstvenog života!

NITJANANDA: Moj Gospode, neću sad spasenje. Najpre spasi najveće grešnike na svetu, a onda možeš da se pozabaviš mojim slučajem.

ČAJTANJA: Nitjananda, zaista, ti si otelovljenje opraštanja. Ali, moj gnev nije utoljen. Namerio sam da kaznim Madaja.

(Čajtanja se okrreće prema Madaju. Madaj dugo zuri u njega kao da je opčinjen. Tišina se spušta na celu grupu.)

MADAJ (na stranu): Od samog pogleda na Čajtanju, osećam kako se u meni dešava velika promena. Moja unutrašnjost je uhvaćena, kao kad mačka zarije kandže u zemlju. Njegov tihi uticaj menja moj život. (Čajtanji.) O Čajtanja, moj Gospode, ne tražim oproštaj od tebe niti se plašim kazne. Neka ona dođe i ja ću je pozdraviti. Samo mi reci, ima li neki način, neka pokora, kojom bih negde u budućnosti mogao da dosegnem tvoja lotos-stopala? Samo mi reci način, ako postoji, a onda me odbaci.

ČAJTANJA: Madaj, tvoja molitva je istovremeno izuzetna i značajna. (Blagoslovi Madaja i Džagaja.) I ti i tvoj brat, Džagaj, bićete preobraženi u najsvetije od svetih duša. Ne može biti ni trunke sumnje da će to čudo koje vidim da će se desiti uskoro postati najočiglednija Istina.

MADAJ: O Gospode Čajtanja, tvoj je život pun čudesa, a naš život je ispunjen zahvalnošću prema tebi, o Ljubavi Otelovljena.

(Madhaj peva.)

```

rupantarer amar bani pabo aji shikkha

nachbo shudhu hriday pure

dekhbo amai pran mukure

```

(O jogi najvišeg ranga, iniciraj me.

Danas ću od Tebe naučiti besmrtnu poruku preobražaja

Jedino ću plesati u gradu moga srca

I videću sebe u ogledalu mog posvećenog srca.

O jogi najviše ranga, iniciraj me danas.)