Učitelj se odmah nasmešio svim učenicima. Zatim je rekao: „Nažalost, osmeh koji sam vam upravo uputio nije moj pravi osmeh, osmeh moje duše, moj svesrdni i spontani osmeh. U poslednje vreme bih vam se samo slučajno osmehnuo. Ponekad je to potpun osmeh, ponekad lažan osmeh. Ipak, dobićete pravi osmeh koji potiče direktno iz moje duše, srca, uma, vitala i tela – iz čitavog mog bića – kada mi zaista budete ugodili iznutra i spolja. Izrazi 'najslađi' i 'najdraži' se neće više koristiti za učenike sve dok se 'najslađi' i 'najdraži' ne pokažu na delu. Trenutno moji osmesi ne dolaze iz mog srca, ili bolje rečeno, ne zaslužuju da dođu iz mog srca“.
Učenici su bili zapanjeni Učiteljevim nastupom. „Šta je to što ti se ne dopada? Molimo te, reci nam“, preklinjali su oni.
Učitelj je rekao: „To su vaša ljubomora, dvoličnost, sumnja, strah i mnoge druge nebožanske osobine. Ali, želim da kažem da je ego koren svega toga. Ego se može pobediti samo na jedan način, a to je poslušnost – unutrašnja poslušnost i spoljašnja poslušnost. Svima vama nedostaje poslušnost u unutrašnjem svetu, a u spoljašnjem svetu poslušnost nedostaje većini. Ako se udubite u sebe, videćete da li sam u pravu ili ne."
"Toliko puno toga sam vam rekao da uradite, a vi to niste uradili; toliko toga sam tražio da ne radite, a vi ste ipak uradili. Nova godina je počela. Od učenika sam dobio veoma mnogo divnih novogodišnjih odluka, molitvi i obećanja Bogu. Danas je tek 28. januar i želim da kažem da skoro niko nije uspeo da sprovede svoju novogodišnju odluku. A do kraja godine je preostalo još jedanaest meseci. Ja vas ne krivim; to nije vaša greška. I ja sam prekršio svoju novogodišnju odluku da vas ne grdim. Juče sam, moram da budem iskren, imao nesrećnu priliku da izgrdim neke od zaista dragih, bliskih učenika. Odmah pošto sam ih izgrdio, ponovio sam tri ili četiri puta: 'Nisam uspeo, nisam sproveo svoju novogodišnju odluku'. Ipak, zaista se nadam da ću od sada biti uspešniji. Neću vas grditi ni pod kakvim okolnostima. Sada samo držim govor“.
„Možeš li da nam kažeš nešto više o poslušnosti, Učitelju?“, zamolio je jedan učenik.
„Oni među vama koji imaju malo poslušnosti, mrvicu poslušnosti, biće uspešni u svom unutrašnjem životu, baš kao i u spoljašnjem. Svaki put kada uradite nešto pogrešno, ako ste moj pravi učenik, jedno od mojih unutrašnjih bića obavezno će vas upozoriti da to ne radite, da to ne govorite, da se ne ponašate na taj način. Ako je neko moj lažni učenik, ne mogu da kažem šta će se to dogoditi, ali moji pravi učenici samo treba da me slušaju. Ako me ne slušate i ako povlađujete sopstvenom životu ega, sopstvenom životu iskušenja, moraćete da preuzmete punu odgovornost za ono što se dogodi. Rekao sam mladim bračnim parovima i svima ostalima šta da rade i kako da se ponašaju u svom emotivnom životu i u spoljašnjem životu. Rekao sam mnogo, mnogo puta šta emocije podrazumevaju, pa to ne moram da ponavljam. Vi poznajete fizičke ili ljudske emocije; isto tako poznajete i duhovne i božanske emocije. Fizičke ili ljudske emocije su posedovati i biti posedovan; božanske i duhovne emocije su proširivati, uvećavati i postati nerazdvojni deo čovečanstva i božanstva u isto vreme. Svi vi znate šta sam rekao; sada je sve samo stvar poslušnosti. Ljubav, posvećenost i predanost su poruke naše joge, ili našeg puta. Ali ako nema poslušnosti, tada ne možemo čak ni da krenemo na naše putovanje. Zato, ako želite da sledite naš put, molim vas počnite uz unutrašnju poslušnost i uz spoljašnju poslušnost“.
„Da li te je ova neposlušnost ražalostila?“, upitao je drugi učenik.
„To i druge stvari“, reče Učitelj. „Nažalost, u unutrašnjem svetu mi radimo mnoge, mnoge apsurdne i nezamislive stvari. Vi ljudi ne oklevate da me proklinjete u unutrašnjem svetu i reč 'proklinjati' nisam pogrešno upotrebio. Kada vaši vitalni zahtevi nisu ispunjeni, vi me vređate, prekorevate me i mrzite. Čak vređate i moje pretke. Šta više da kažem? Potom dolazite ovde i sedate ispred mene sa sklopljenim rukama, kao da nisam ništa ni video ni čuo. Mnogo je onih koji su zaista nezadovoljni mnome. Čak i sada ne znam zbog čega dolaze ovde da meditiraju. Svojim dolaženjem mi ne čine nikakvu uslugu“.
„Učitelju“, uzviknuo je jedan bliski učenik, „prosto je zapanjujuće čuti sve to“.
„Čak imam i jednog učenika koji zaista želi da ja napustim telo“, reče Učitelj. „Kada kucne Čas, biću više nego voljan da odem. Ali, nezamislivo je da se učenik svesno moli za moju smrt. Ja opraštam tom učeniku koji razmišlja o mojoj smrti, ali ostali moji učenici koji su mi zaista posvećeni i odani možda neće oprostiti ovakvoj vrsti učenika".
Pre oko petnaest godina, jedan duhovni Učitelj, zapravo je to bila žena, strašno se naljutila na neke od svojih učenika i rekla im je: 'Ko me sluša? Ko mi je poslušan? Ja sam ta koja sluša sve moje učenike'. Tada mi je bilo veoma teško da poverujem u tako nešto. Mislio sam da bi njeni učenici, ako bi im zatražila bilo šta, odmah bili spremni da daju svoje živote. Tako sam osećao, ali bio sam prava budala.
Sada vidim da nezamisliva neposlušnost raste i u unutrašnjem i spoljašnjem svetu mojih učenika. Ko me sluša? Ja sam taj koji sluša vas; ja sam taj koji se klanja učenicima. Ja sada zavisim od milosti učeničkih zahteva. A opet, ne želim da bilo ko od vas oseti da zavisi od moje milosti; vi jedino zavisite od milosti Boga, od milosti Svevišnjeg. U meni nema ljutnje. Ja jedino želim da se svi vi otvorite za Svetlost. To je ono što očekujem od vas.
Potom je, jednog dana, ona Učiteljica rekla svojim učenicima: 'Ja vas hranim i iznutra i spolja'. Ona se brinula o njihovim troškovima i svemu ostalom. 'Kako je moguće da vi ljudi mislite na moju smrt, da prizivate moju smrt?' Imala je na hiljade učenika, ali nekoliko stotina nije njome bilo zadovoljno i molili su se Bogu za njenu smrt. Kada sam to čuo, nisam uopšte verovao. Rekao sam: 'Nemoguće. Čak i ako je neko loš Učitelj, ljudi će to videti i napustiće ašram'. Ali da neko i dalje živi u ašramu i moli se za smrt Učitelja, mislio sam da je to besmisleno.
O Bože, ovaj naš mali ašram je stvoren tek nedavno – pre tri ili četiri godine – ali u unutrašnjem svetu ljudi su tako nezadovoljni mnome! Šta sam im to uradio? Nisam ispunio njihove vitalne zahteve, emotivne želje i želje za uvećavanjem njihovog ega; eto gde sam pogrešio. Dakle, ako su zaista nezadovoljni mnome, zbog čega ostaju u mom ašramu? I tako se iskustvo, za koje sam jednom čuo da se dogodilo u životu drugog duhovnog Učitelja, sada događa u mom životu. Kroz nekoliko meseci ću, nažalost, morati da pokažem moju svetlost pravednosti shodno božanskom zakonu i da pojedinim učenicima kažem: 'Ti nemoj da dolaziš, ti nemoj da dolaziš, ti nemoj da dolaziš'. Bog zna koliko vas ću zamoliti da odete; možda i sve vas“.
Učitelju, molimo te, oprosti nam“, reče jedan učenik. „Pitam se da li ćemo ikada moći da živimo u skladu sa tvojim očekivanjima“.
„Ja sam ovde kao predstavnik Svevišnjeg samo za učenike. Drugi mogu da idu svojim putem; njima nemam pravo ništa da govorim i od njih ništa ne očekujem. Međutim, od vas očekujem mnogo, mnogo, mnogo. Ako me smatrate predvodnikom, onda smatram da moram da imam unutrašnju poslušnost i spoljašnju poslušnost mojih božanskih vojnika. Vlada može da naredi vojnicima da učestvuju u nekom ratu, iako vojnici ne žele da idu u rat. Ali ovde, u ovoj borbi, na unutrašnjem bojnom polju, nisam ja prišao vama; vi ste svojevoljno došli k meni da naučite da budete božanski vojnici, da se borite protiv neznanja, nesavršenosti i smrti. Vi ste prišli meni i ja se trudim da vam budem od pomoći. Kada nešto uradim, to je za vaše sopstveno dobro“.
„Sve što kažeš je istina, Učitelju“, reče jedan mladić. „Mi smo došli k tebi jer vidimo nešto u tebi. Mi verujemo da možeš iznutra da nas vodiš“.
„Ovo je godina ispoljavanja, ali u ovom trenutku se ispoljavaju samo neprijateljstvo, sumnja, strah, ljutnja, briga, i tako dalje“, reče Učitelj. „Mnoge božanske osobine – radost, ljubav, sklad, osećanje jedinstva – moraju da se ispolje ove godine“.
„Učitelju“, rekoše učenici, „uz tvoju milost i nadahnuće, ispoljićemo ove božanske osobine i ispunićemo te na tvoj sopstveni božanski način“.From:Sri Chinmoy,Izgubljeni prijatelj, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lf