Pitanje: Dok stremimo nevezanosti, kako možemo da se sačuvamo od ravnodušnosti?

Šri Činmoj: Postoji velika razlika između nevezivanja i ravnodušnosti. Kad si ravnodušna prema nečemu ili nekome, tada si skoro, skoro neprijateljska prema njegovom napretku. Postoji neka vrsta unutrašnje zlobne nade da on neće proći na ispitu, neće uraditi pravu stvar, neće biti obožavan ili poštovan od bilo koga. Možeš reći da si ravnodušna da bi uverila svoj vlastiti um. Ali, primetićeš da te nešto probode kad bi on napredovao, ili ako jeste napredovao. A ako ne uspe, osećaš ogromno zlobno zadovoljstvo. Takva je ravnodušnost. U tajnosti posmatra i strašno se raduje kad primeti grešku i strašno pati od ljubomore kad primeti uspeh. Kažemo da smo ravnodušni, ali ako neko postane veliki, naša ljubomora nas ubija, a ako propadne, igramo od radosti.

Nevezanost je, međutim, duhovna osobina. Kad smo nevezani, naše fizičko je nevezano, naš um je nevezan, naš vital je nevezan i tako dalje. Ono u meni što želi da veže tebe i ono u tebi što želi da veže mene upozoravaju jedno drugo: „Ja nisam prava osoba da sputavam tebe i ti nisi prava osoba da sputavaš mene. Postoji neko drugi, Božansko, Svevišnji, koji je jedini. On je Taj koji ima beskonačnu Svetlost, Mir i Blaženstvo, pa trči prema Njemu kao što i ja trčim prema Njemu. Treba da ti pomognem svojim unutrašnjim kapacitetom, koji je u mojoj molitvi, meditaciji i koncentraciji. Ali ako te zgrabim i držim te svojim vitalnim, fizičkim ili mentalnim željama, to nije nikakva pomoć. Umesto toga, hajde da ti ponudim svoju molitvu, meditaciju i koncentraciju, a i ti ponudi te stvari meni. Na ovaj način ćemo ojačati jedno drugo“.

U nevezanosti, dve osobe zajedno rastu pomoću svetlosti svojih duša. Osobine njihovih duša stvaraju most po kojem mogu otići do zajedničkog cilja. Most nije cilj, ali oboje koriste most. Oni kažu: „Hajde da zajedno hodamo stazom koja vodi do zajedničkog odredišta“. Dakle, kad smo nevezani, mi stalno činimo sve da osetimo da ljudsko u nekome ili ljudsko u nama nije cilj, već da oboje imamo zajednički cilj koji zajedno moramo doseći težnjom svojih srca i svetlošću svojih duša. Nevezanost imamo kad koristimo svoju unutrašnju svetlost i unutrašnju stvarnost, a ne svoju fizičku stvarnost.

From:Sri Chinmoy,Životna potraga i samootkrovenje, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/led