Pitanje: Šri Činmoj, kako dau duhu budemo kao dete?

Šri Činmoj: U spoljašnjem životu, kad deda razgovara sa svojim unucima, ako je mudar, vidimo da on u stvari postane dete. On zna da će moći deci da pruži zadovoljstvo, i da će tako od njih dobiti zadovoljstvo, samo ako se bude ponašao kao dete. Trebalo bi da osećamo da je Sam Bog Božansko Dete koje se igra sa nama. Dete je spremno da se igra dvadeset četiri sata dnevno. I mi treba da postanemo kao dete da bismo se igrali sa Bogom.

Ako dečak od devetnaest godina nema sposobnost da primi nešto svetlosti ili da ponudi nešto svetu, ako ostane izdvojen, ako ga nije briga za svet i ako oseća da mu ne treba ništa od sveta, onda je on devedeset devet godina star u svom duhu. U drugu ruku, ako neko od devedeset devet godina želi da uči unutrašnji jezik, jezik božanske ljubavi, jezik božanskog mira, jezik unutrašnje mudrosti, jezik unutrašnje Svetlosti, onda je on kao dete u duhu. Ali, ako samo želi informacije od sveta, to mu uopšte neće duhovno pomoći, jer ta vrsta informacija dolazi iz uma i prima se umom. I ako neko živi u umu, nikad neće biti u stanju da se ponaša kao dete. Ko ne može da se ponaša kao dete? Onaj ko se više brine za intelekt nego za srce. Onaj ko se više brine za spoljašnja dostignuća nego za unutrašnja. Onaj ko se više brine za društveno okruženje nego za Boga u sebi.

Ako stvarno želite da postanete dete, onda morate da osetite da postoji neko ko stalno misli na vas. Morate da osetite da postoji neko ko ne samo da misli na vas i meditira na vas, već je i preuzeo odgovornost za vas. Dete uvek oseća da njegova majka ili otac brinu o njemu. Stalno oseća da postoji zaštita, da postoji vođstvo, da postoji pomoć. Naravno da onda oseća sigurnost u svom životu. Dete može da se potpuno osloni na svoje roditelje, zbog svog dečijeg srca. Pošto je uvek u srcu, oseća da ne postoji potreba koju njegovi roditelji ne mogu da ispune. Da živi u umu, odmah bi pomislilo: „Oh, možda moj otac neće moći ovo da uradi. Možda moja majka neće biti tu da mi pomogne“. Onda bi bilo prestrašeno. Postalo bi sumnjičavo i zabrinuto. U duhovnom životu, bez obzira na to koliko imate godina, morate osećati da postoji neko sa beskonačno više svetlosti mudrosti ko stalno misli na vas, ko vas voli, vodi i štiti vas, i da je ta osoba Bog. I morate da se oslonite na Boga sa dečjim srcem. Možemo imati Mir, Svetlost, Ljubav i Blaženstvo u beskonačnoj meri samo kada osećamo da smo deca. Kada učenik ode kod svog duhovnog Učitelja, mora da oseti da njegov Učitelj ima beskonačno više mudrosti nego on. Mora da održi svoj osećaj poniznosti. Kad god imamo posla sa nekim ko je superiorniji od nas i ko ima više kapaciteta u unutrašnjem svetu, onda postajemo dete. Ako mislimo da je naš Učitelj ima naš standard ili niži standard od nas, kako možemo da se ponašamo kao dete? Kako možemo da imamo veru ili poverenje u njega? Odmah će naša superiornost doći do izražaja. Naš um će nam dati osećaj da znamo bolje. I u trenutku kada osetimo da sve znamo i da možemo sve, gubimo svoje detinje osobine.

Učenik je uvek dete u prisustvu svog učitelja bez obzira koliko je star ili sofisticiran. Moramo uvek da osećamo da učimo. U duhovnom životu mi svakog dana, svakog sata, svakog minuta, svake sekunde, sve učimo od našeg oca, Boga. Ako neprestano imamo osećaj da učimo u unutrašnjem svetovima, neće biti kraja našem primanju i dostizanju Božije Božanstvenosti. Možemo postati kao dete u duhu kad znamo da postoji nešto da se nauči i da je tu Bog koji će nas naučiti.

From:Sri Chinmoy,Životna potraga i samootkrovenje, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/led