Ali postoji i drugi način da se sagleda oproštaj. Bog želi da budemo na određenoj visini kako bismo mogli da primimo Njegovu Naklonost, Ljubav, Samilost i Blagoslove, ali trenutno nismo na tom nivou. Zato nas Bog moli: „Samo malo podignite svoju svest i dođite do ovog nivoa. Tada ću moći da vam dam Svoju Ljubav, Svoju Samilost i Svoje Blagoslove.“ Naš ljudski um to može nazvati oproštajem, ali Bog ne razmišlja o našim unutrašnjim i spoljašnjim zločinima. On samo želi da podignemo svoju svest kako bismo povećali svoju prijemčivost i jedinstvo sa Njim. Tada će nam moći da nam da više Samilosti, više Svetlosti i više Ljubavi.
Dakle, kada vas molim da plačete za oproštajem, molim vas da se uzdignete do određenog nivoa kako bi vam Svevišnji u meni mogao nešto dati. Ako ste odličan učenik, osećaćete se tužno ako ne poslušate svog Gurua i ne dođete do tog nivoa. Ali šta radite? U mnogim slučajevima samo pogledate okolo i vidite da je neko drugi već na tom nivou. Onda ste rastužite i osećate se jadno. Dakle, pravite dve greške. Prvo, ne pokušavate da dođete do mesta gde ja želim da budete, a zatim postajete ljubomorni i jadni jer ste tamo videli nekog drugog.
Ako želim da ti dam nešto, moraš mi se približiti da bi to primio. Ako sam iznad tebe, onda moraš doći bar do određene visine da bismo mogli da razgovaramo jedni s drugima. Moraš doći do prve prečke na merdevinama, recimo. Ponekad vidim da vi ljudi dobijate toliko, toliko od mene — ili, recimo, od Svevišnjeg kroz mene — i onda se popnete na taj nivo. U tom trenutku, ja sam najsrećnija osoba. Možda ćeš reći: „O, Guru mi je oprostio, inače ne bi bio tako ljubazan i samilostan prema meni.“ Ali ja čak ni ne razmišljam o tome šta ste uradili. Samo sam srećan što je vaša svest malo viša i što sam sada u mogućnosti da vam ponudim više ljubavi, više naklonosti, više blagoslova.
Onda se postavlja pitanje stepena — stepena vaše prijemčivosti. Možda želim da vam dam deset dolara, ali vi ste zadovoljni sa samo dva dolara. Kako onda vešto opravdavate svoj nedostatak prijemčivosti! Govorite svetu: „Guru je hteo da mi da deset dolara, ali sam uzeo samo dva dolara jer mi je to bilo dovoljno. Mogu da se snađem sa dva dolara, tako da mi ne treba deset.“ Govorim o ovome u obliku novca, ali u obliku naklonosti, saosećanja i blagoslova to je potpuno isto. Želim da dam toliko, ali vi kažete: „Ne, ako dobijem i mrvicu samilosti, to mi je dovoljno.“ Želim da vam dam veoma veliku količinu, jer znam da ću samo tada moći da vam sutra dam još više. Ali vi želite da uzmete samo kap. I vašj pametni um vas na tako pametan način ubeđuje da radite pravu stvar. Ali ako vaša mudrost dođe do izražaja, reći ćete: „Pošto je hteo da mi da 10, zašto bih se zadovoljio samo sa 2 dolara? Moram da uzmem 10 dolara ako želim da mu udovoljim na njegov način.“ Dakle, ako ste zaista iskreni i osećate jedinstvo sa mnom, bićete tužni ako ne dobijete sve što želim da vam dam. Reći ćete: „Hteo je da mi da tako mnogo, a ja sam uzeo samo malo. Razlog zbog čega nisam dobio maksimum je taj što je moja prijemčivost veoma slaba. Zavaravam sebe ako kažem da mogu da se snađem sa tim.“ Ne možete se snaći sa tim.
U svakom trenutku se dešava ova vrsta davanja i primanja između Boga i ljudskih bića. Bog daje, a mi primamo. Ljudski um će reći: „Bog će biti zadovoljan i srećan što mi nije morao toliko dati.“ Ali Bog neće biti zadovoljan. Ako je davalac obično ljudsko biće, on može reći: „Oh, tako sam srećan što sam upoznao tako glupog čoveka koji je zadovoljan sa 2 dolara. Tako sam srećan što nisam morao da mu dam 10 dolara. I glupi čovek koji prima samo 2 dolara je takođe zadovoljan, jer može da kaže svetu: „Mogu da se snađem.“ Ovde je davalac nevaljalac, a primalac glup čovek.
Ali u Božjem slučaju, Bog je tužan kada ne uzmemo količinu koju On želi da nam da. Jer u tom trenutku ne pokazujemo zahvalnost koja će povećati našu prijemčivost. Bog ne umire da primi našu ljudsku zahvalnost. Kada obično ljudsko biće da nešto drugoj osobi, odmah se javlja osećaj odvojenosti. On oseća da samo zato što je dao tu i tu stvar, druga osoba mora biti zahvalna. Ali Božja ideja zahvalnosti je potpuno drugačija. Kada je u pitanju davanje i primanje u svetu duše, ili između božanskih delova nas samih, onaj koji daje je podjednako zahvalan kao i onaj koji prima.
Kada želim da vam dam svoje blagoslove i svetlost, veoma sam zahvalan ako ih možete primiti, jer to pokazuje vaše jedinstvo sa mnom. I zaista sam zahvalan i veoma ponosan na vas ako uzmete celu količinu koju želim da dam. A opet, kada vidim da to ne uzimate, osećam se tužno. Dakle, vidite kako zahvalnost dolazi sa obe strane. Ja pokazujem svoje jedinstvo-zahvalnost sa vama dajući ono što imam, a vi pokazujete svoje jedinstvo-zahvalnost sa mnom uzimajući ono što ja dajem. Ovde postoji uzajamna zahvalnost i uzajamno jedinstvo. To je tako slatko!
Svakog dana imamo zlatnu priliku da ponudimo svoju zahvalnost našem Gospodu Voljenom Svevišnjem u svemu što radimo. Nema nijedne sekunde kada ne možemo da ponudimo zahvalnost Bogu. Pogledajte me. Fizički i mentalno toliko patim zbog svog jedinstva sa svojim učenicima i čovečanstvom. Ali, mada imam tako nepodnošljiv bol, u unutrašnjem svetu kažem Bogu: „Toliko sam Ti zahvalan što mogu radosno da podnesem ovaj bol. Ti imaš iskustvo u meni i kroz mene, Gospode moj, i ja sam toliko zahvalan što se ne bunim protiv Tebe. S druge strane, toliko sam Ti zahvalan što imam učenike koji će me masirati 24 sata dnevno ako želim. Možda me neće izlečiti, ali barem mogu da mi pruže neko olakšanje, i zahvalan sam Ti na tome.“ Čak i da nemam učenike i da živim kao obično ljudsko biće, ipak bih mogao da kažem: „O Bože, bez obzira koliko je moj bol jak, mogao je biti beskonačno gori. Toliko sam Ti zahvalan što nisam u bolnici.“
Za dobre stvari prirodno nudimo zahvalnost Bogu. Ali čak i ako imamo loša iskustva, poput loših misli, ipak možemo pokazati zahvalnost. Postoje dva načina. Jedan način je da odmah uporedimo ono što se dešava sada sa vremenom kada smo imali još gore iskustvo. Videćemo da pogrešne, nebožanske, nečiste misli koje imamo danas nisu ništa u poređenju sa onim što smo doživljavali tog drugog užasnog dana, kada smo tako strašno patili. Tada možemo reći: „Trenutno sam loš, ali sam tako zahvalan Bogu jer je moja svest i dalje mnogo viša nego što je bila tog užasnog dana.“ Ili možemo uporediti sebe sa onim kakvi smo bili pre deset godina. Tada ćemo reći: „O Bože, tako sam Ti zahvalan što danas nisam tako loš kao što sam bio pre 10 godina.“ Ovo je najbolji način - da uporedimo naš život sada sa onim kakav je nekada bio.
Drugi način je da se uporedimo sa običnim ljudima koji su oko nas. Možemo pogledati na ovu i onu stranu i odmah videti ljude koji ne teže ka ciljevima i koji su beskonačno gori od nas. Tada možemo reći: „O Bože, zbog Tvoje samilosti, ja sam beskonačno bolji od ovih ljudi. Mogao sam biti tako loš — kao on ili ona — ali Ti si me održao mnogo boljim. Ti si tako ljubazan, tako samilostan prema meni.“
Prema tome, možemo izraziti zahvalnost Bogu bez obzira na to kakvu svest imamo. Ako imamo dobre misli, možemo reći: „O Bože, zahvalan sam Ti jer bez obzira koliko sam sada loš, bio sam beskonačno gori pre nekoliko godina. Zahvaljujući Tvojoj samilosti postao sam barem ljudsko biće.“
A opet, moramo znati da ako nam je svest niska, odmah možemo zaustaviti svoje loše misli snagom volje. A ako imamo dobre misli, snagom volje ih možemo ojačati. Snaga volje može lako uništiti naše loše misli i poništiti pogrešne sile u nama. A snagom volje takođe možemo povećati snagu naših dobrih misli i povećati naše dobre osobine. Dakle, ako pravilno koristimo snagu volje, možemo činiti čudo za čudom u svojim životima. Čak i ako ne razvijemo snagu volje kroz molitvu i meditaciju, ipak uz našu iskrenu težnju i iskreni unutrašnji vapaj možemo učiniti ove stvari. Zato se molite i meditirajte i razvijajte svoju težnju i zahvalnost. Tada ćete zaista videti razliku u svojim životima.
KK 3. 5 Januar 1987, Valdivia, Chile.↩
From:Sri Chinmoy,Khama karo (Oprosti mi), Agni Press, 1987
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/kk