Khama karo (Oprosti mi)

Deo I — Pesma oproštaja

1. Jiban debata

Jiban debata daki animesh

Ogo sumahan jagater tran

O Gospode Svevišnji mog života,

Da mi oprostiš danas.

O Veliki, O spasioče stvarnosti sveta,

U čistoti srećne zore.

Deo II — Govori o oproštaju

Oproštaj¹

Neki od vas su sa nama mnogo, mnogo godina — Bog zna, od samog početka naše misije. Ali niste zadovoljni svojim napretkom. Vidite da imate više prepreka nego ranije. Zašto? Neposredan odgovor je zato što ne težite kao nekada. Zašto ne težite? Zato što ste tokom godina uradili dosta stvari pogrešno. Svesno i nesvesno ste pravili greške, pa ste stvorili nove poteškoće-prepreke koje treba savladati.

Ponekad ove prepreke dolaze od neprijateljskih snaga. Mnogo puta neprijateljske sile napadaju tragaoce bez apsolutno bez veze i bez razloga i pokušavaju da unište njihovu težnju. Ako ste bili napadnuti, možete reći: "Kako to da me Bog nije zaštitio?" Ali Bog će reći: "Da li ste sve vreme bili iskreni? Da li vam je sve vreme bilo stalo do Moje Zaštite?" Nažalost, odgovor je ne.

Ali ponekad razlog zbog kog ne napredujete je taj što je vaša sopstvena duša nezadovoljna vama. Morate znati da u vama postoji neko ko želi vaše stalno savršenstvo, a to je vaša duša. Neke duše su strožije od drugih. Te duše žele da telo, vital, um i srce imaju više savršenstva, pa kada tragaoci pogreše, vrlo često ih sopstvene duše kažnjavaju.

Ja uvek kažem da su vaše nesavršenosti moje nesavršenosti, pa se borim sa ove i s one strane u vaše ime i borim se sa vašim dušama. Jači sam od vaših duša i mnogo, mnogo puta sam se umešao da bih smanjio ili umanjio kaznu. Sa druge strane, u mnogim slučajevima morao sam da se predam vašim dušama jer su vaši zločini bili veoma ozbiljni.

Dakle, kada pravite greške, morate biti spremni da patite — ne samo u svetu težnje, gde je vaš napredak blokiran na različite načine, već i na fizičkom planu od bolesti, povreda i drugih problema. Nemate pojma koliko često vas vaše sopstvene duše kažnjavaju raznim bolestima, koje mogu trajati samo nekoliko meseci ili mnogo godina. I ne kažnjavaju vas samo vaše duše nego i duše drugih učenika. Ako neko najiskrenije, predano i najdublje teži i ako pokažete svoju emocionalnu privrženost toj osobi ili na neki način poremetite njenu težnju, onda vam se duša te osobe može osvetiti. To je kao da ulazite na tuđu teritoriju kada ta osoba ne želi da uđete. Zbog toga što se upadate, duša druge osobe vas kažnjava.

Ja ne mogu da kažem da su ljudi čija je težnja narušena moji najbolji učenici. Daleko od toga! Ne, u mnogim slučajevima i oni imaju mnogo poteškoća. U stvari, u duhovnom životu oni možda uopšte nisu superiorniji od onih koji ih uznemiravaju. Ali njihove duše ne žele da se spuste dalje nego što su već sišle. Njihove duše žele da bar ostanu tu gde jesu. Dakle, kada drugi poremete njihov sadašnji standard težnje i posvećenosti, duše se razbesne.

Kada namerno počinite neki unutrašnji duhovni zločin, možda mislite da niko ne zna. Ali vaša duša zna i duša druge osobe zna. Ako je neko počinio krađu, ne može biti odmah kažnjen. Biće suđenje i ovo i ono. Ponekad će tek posle dve-tri godine dobiti kaznu. Slično, ponekad ne dobijete kaznu za svoje unutrašnje zločine odmah, pa možete pomisliti da zločin nije bio ozbiljan ili da možda niste ni uradili ništa loše. Ali ne, kazna se samo čeka. U mnogim slučajevima, posle četiri, pet, šest ili deset godina, ljudi su počeli da dobijaju kaznu u svetu duša. U međuvremenu, možda su potpuno zaboravili da su počinili zločin u svetu težnje. Ali kazna ipak stigne.

Toliko često molim duše i čak im pretim, ali one žele savršenstvo od vas. Ne žele da ih napadnu pogrešne sile drugih učenika, ili sopstvenog tela, vitalnog i uma. Neću moći otvoreno da vam kažem da je duša ove osobe uradila ovo, a duša te osobe ono, ali generalno vam kažem koliko su često duše momaka kažnjavale devojke, a devojačke momke. Onda vi ljudi patite kao niko u svetu težnje ili na fizičkom planu. Ne patite zato što su vas neprijateljske sile napale, već zato što ste sebi dozvolili da negujete pogrešne sile. Čak i sada fizički, vitalni i um mnogih učenika su i dalje pogođeni.

S jedne strane, neprijateljske sile vas napadaju. Neki od onih koji pate uopšte nisu uopšte uključeni u emocionalni svet. Ali mnogi od vas takođe dobijaju kaznu od svoje sopstvene duše ili od duša onih koje ste uznemirili. Možda ste samo nakratko zaljubljeni u ovog momka ili u tu devojku, a onda to nestane. Posle dva ili tri meseca ta osoba vam se ni ne dopada. Ali dok vi uznemiravate tu drugu osobu svojim emocionalnim mislima, vaše duše to snimaju i postaju veoma zgađene. Onda kasnije, na toliko mnogo načina i toliko mnogo meseci ili godina, nastavljaju da vas kažnjavaju.

Zato molim vas, budite veoma, veoma oprezni. Ako imate emotivne misli i dozvolite sebi da uživate u njima, posle tri meseca ili šest meseci ili šest godina videćete šta će se dogoditi. Tada ćete, čak i ako budete vodili najčistiji život, najbolji život, patiti. Tada ćete možda reći: "Sada sam na vrhuncu svoje težnje. Zašto patim na ovaj način fizički, vitalno i mentalno?" Potpuno ste zaboravili, ali vi ste davno, svesno i namerno, posejali pogrešno seme, a sada je to seme proklijalo i postalo biljka i drvo.

Mnogi od vas uopšte ne napreduju u svom duhovnom životu zbog pogrešnih sila kojima ste svesno ili nesvesno dozvolili da vas napadnu. Tokom godine mnogo, mnogo puta ste napravili većinu žalosnih i destruktivnih grešaka. Ne možete pobrojati ni svesne greške koje ste napravili, a kamoli nesvesne. Ali nesvesne greške su opasne i destruktivne kao i svesne, tako da ih morate shvatiti veoma, veoma ozbiljno. Ako nesvesno dodirnem vatru, kazna je ista kao da je dodirnem svesno.

Dakle, ne možete brinuti samo o tome da vam budu oproštene svesne greške. Neki beskorisni učenici će proklinjati Boga i reći: "O Bože, zašto si mi dozvolio da napravim ovu grešku? Zašto si dozvolio ovu kaznu u mom životu?" Dakle, jadni Bog je kriv. Ali On će vam reći: "Zašto ste morali da budete nesvesni?" Ako ste prihvatili duhovni život, vaša je obaveza da budete svesni sve vreme. Ako postanete svesni i ne dozvolite sebi da pravite greške, onda vaš napredak u unutrašnjem životu i u spoljašnjem životu može biti brži od najbržeg.

Kada načinite ozbiljnu grešku, svesnu ili nesvesnu, odmah morate da plačete za oproštajem. Ako ne zamolite Svevišnjeg da vam oprosti, onda će neprijateljske ili negativne sile povećavati i povećavati moć vašeg zločina dok ne postane unutrašnji rak i ne uništi ceo vaš sistem. Tada će se vaše sopstvene pogrešne osobine pojačati i pogoršati i poprimiti oblik arogancije, lažnog ponosa, bezosećajnosti i nepažnje. Dakle, sa svojom težnjom, svojim molitvenim životom, svojom meditacijom, svojim životom posvećenosti i svojim životom jedinstva sa Božjom Voljom, morate da zamolite Boga da vam oprosti za sve vaše greške, svesne i nesvesne. Takođe ga morate zamoliti da prosvetli vaše nesvesne greške kako biste ih postali svesni i kako ih ne biste ponovo činili. Tada će vas Bog prosvetliti tako da vaše nesvesne greške izađu na videlo i reći ćete: „Ovo je stvar koju nisam shvatao kao grešku ili slabost u svom životu.“ Kroz ovu vrstu prosvetljenja moći ćete da razumete svoje nesvesne greške i da izbegnete da ih ponavljate.

Nažalost, mnogi učenici ne veruju u oproštaj. Ali ako vam greške nisu oproštene, nikada nećete imati čistotu u svom srcu, telu, vitalu, umu i nećete moći ništa da primite od Boga. Duša uvek prima od Boga, jer je duša uvek čista. Ali srce nije uvek čisto, a telo, vital i um su mračna džungla. Dakle, ako greške nisu oproštene, onda se pročišćenje ne može dogoditi u telu, vitalu, umu i srcu. A ako čistote nema, onda ne može biti prijemčivosti u tim delovima bića, i božanske sile za koje se molite nikada neće moći trajno da uđu u vaš život. Samo ako vam Bog oprosti greške i vi dobijete čistotu u celokupnoj svojoj svesti, moći ćete da povećate svoju prijemčivost i primite Božje božanske osobine u obilnoj meri.

Ako je vaša težnja veoma jaka i intenzivna, Svevišnji će vas negovati, vaša duša će vas negovati i ja ću vas negovati. Ako nikada ne učinite ništa pogrešno, onda će vam Bog pokazati samo suncem obasjan put. Ali u suprotnom, morate imati -Svetlost Oproštaja. Zato je najbolje svakog dana, pre nego što odete na spavanje, da se molite Svevišnjem da vam oprosti za stvari koje ste pogrešili. Ovo nije hrišćanska filozofija koja kaže da smo svi grešnici. Ne, ja govorim samo o svesnim ili nesvesnim greškama koje pravite u svom svakodnevnom životu. Morate zamoliti Svevišnjeg da vam oprosti za te greške. Danas je posebno [Božić] poseban dan. Svetlost je danas u bezgraničnoj meri sišla. Zato se molite nebeskoj Svetlosti, molite se Svevišnjem za oproštaj i za prosvetljenje vaših nesvesnih grešaka.

Kao što znate, napisao sam mnogo pesama o oproštaju. Ali jedna posebna pesma, Jiban Debata, je apsolutno najvišeg nivoa, poput svetih sanskritskih mantri. Ako ovu pesmu možete da otpevate iz same dubine svog srca, dobićete ne samo oproštaj već i pravo pročišćenje i pravo prosvetljenje. Prosvetljenje i pročišćenje idu zajedno; oni su nerazdvojivi. Ako postoji pročišćenje, onda dolazi prosvetljenje. Ako dođe prosvetljenje, mora doći i do pročišćenja. Dakle, morate istovremeno da plačete za pročišćenjem i prosvetljenjem.

Posebno kada pevate reči, daki animesh [„Besano Te prizivam“] i jagater tran [„O, Stvarnosti-Spasenju sveta“], morate potpuno dati svoje srce. U tom trenutku morate osetiti da niste ništa drugo do srce, srce koje teži. Osetite da ste kroz vekove težili i da ste sada, dok pevate ove reči, postali srce. Molim vas sve da otpevate ovu pesmu najduševnije, najduševnije, kako bi vam vaš Voljeni Svevišnji oprostio i dao vam novu nadu, novu inspiraciju, novu težnju i novu posvećenost.

Kada pevate moje pesme, mnogi od vas savršeno pevaju melodiju. Ali ako ne pevate duševno, onda ne dobijate gotovo ništa. Čak i ako je neko odličan pevač, ako ne peva duševno i predano, onda božansko u njemu ne dolazi do izražaja dok peva i u tom trenutku nije ni blizu Boga. Mnogi poznati muzičari i pevači nisu nigde u pogledu duhovnosti. Prema svom standardu, prema svom načinu razumevanja ili shvatanju muzike, oni sviraju savršenu muziku. Ali gde je čistota, božanstvenost, krajnja stvarnost u tome?

Neki indijski panditi pevaju sanskritske mantre kao papagaji. Zato su nigde, nigde, nigde blizu Bogoostvarenja! A sa druge strane, postoje neki iskreni tragaoci koji možda pogrešno izgovaraju neke sanskritske reči, ali pevaju i pevaju najduševnije. Ti tragaoci dobijaju od Boga Njegovo najveće Blaženstvo i Mir.

Samo ako želite svesno da napredujete i ako osećate stalnu potrebu za napretkom, dobićete ogromnu radost i pravo uživanje od svog duhovnog života. Ako dizač tegova danas može da podigne pet kilograma više nego što je podigao juče, dobiće ogromnu radost. Ako sada možete da otpevate jednu pesmu duševnije nego što ste to činili ranije, dobićete ogromnu radost. Opet, postoje neki bezosećajni učenici koji žele da ostanu na brodu, ali koji ne žele da napreduju. Dok god su na brodu, osećaju da je to dovoljno. Ali moraju znati da će dobiti radost samo u napretku - čak i ako je to samo mrvica napretka. Neki odlični učenici osećaju da su dostigli svoju najvišu visinu i da ne mogu dalje u smislu samodavanja i težnje. Postaju samozadovoljni i kažu: „Toliko sam učinio za svog Gurua.“ „Kako mogu da prevaziđem ovo?“ Ali ta ideja je apsolutno žalosna. Ako radite dvadeset četiri sata dnevno, onda će vam Bog dati dvadeset pet sati svakog dana. Bez obzira koliko visoko ste stigli, vaš um mora biti ubeđen da to nije vaš krajnji cilj. Duhovni život je putovanje bez rođenja i smrti. Ja sam spoznao Boga, a sada se borim i borim za ispoljavanje Boga. Nema kraja jer Sam Svevišnji stalno povećava Svoj kapacitet; Njegova sopstvena Večnost, Beskonačnost i Besmrtnost se povećavaju. Sve se povećava.

Ove godine [1987] moći ćete da postignete neviđeni napredak u svetu težnje. Čak i ako ste sa nama deset, dvanaest, petnaest ili ko zna koliko godina, u ovoj jednoj godini možete načiniti neviđeni napredak u poređenju sa napretkom koji ste već postigli. A što se tiče ispoljavanja u vašem životu, kolektivno i pojedinačno, takođe možete imati neograničen uspeh.

Pre nego što godina počne, iznutra vidim svojim trećim okom šta će se dogoditi. Nemojte misliti da se ono što govorim odnosi samo na mene. Ne, ne, ništa se ne odnosi na mene! Meni nije potreban neviđeni unutrašnja napredak težnje i neograničeni uspeh spoljašnjeg ispoljavanja. Ne trebaju mi ove stvari; ne treba mi ništa. Ako zaista učestvujete, ako postanete sastavni deo moje misije i moje vizije, onda se ono što kažem definitivno odnosi na vas.

Mogu vam reći da okupite 13.000 ljudi na koncertu i da uradite ovo ili ono. Ali za čiji napredak? Hrist nije održavao koncerte ili bilo šta slično, ali se njegova svetlost proširila svetom uzduž i popreko. Isto je i sa Krišnom, Budom i drugim duhovnim učiteljima. Ali kada organizujete koncerte i radite druge stvari da biste širili svetlost svog Gurua, imate zlatnu priliku da istaknete svoju božanstvenost. Vi imate božanske kvalitete i želim da se oni bezgranično uvećaju. Dakle, postajući deo moje manifestacije, vi ističete svoje kvalitete i astronomski ih umnožavate.

Ne moram da napišem još jednu poemu ili pesmu, niti da održim još jedan govor. Ne moram ništa da uradim, a moja svetlost će se i dalje širiti. Ali ako vas ne ohrabrim da manifestujete, bićete gori nego što jeste. Dakle, moje ohrabrenje poprima ovaj oblik: Ja imam bogatstvo; vi ga širite, širite, širite. Ali ako ga vi ne širite, onda će ga drugi širiti pošto napustim ovaj svet. Ako vi to ne uradite ili ne možete da uradite dok sam ja na Zemlji, onda će to učiniti drugi. Ali osećam da vi to možete. Zato vas sve vreme ohrabrujem i inspirišem.

Ako volite svoj napredak i ako u njemu osećate radost, onda morate da radite one stvari koje su neophodne za napredak. Jedna od tih stvar koju vam kažem je da imate entuzijazam, entuzijazam, entuzijazam. Dok god ste na brodu, svakog dana morate da uvećavate svoj entuzijazam, gorljivost i odlučnost.

Kad god vam se pojavi ideja, ako je ne realizujete, onda ste izgubljeni. Reći ćete da ćete sutra dobiti veću i dublju inspiraciju i više entuzijazma, ali samo se zavaravate. Zato, ako ste inspirisani da nešto uradite, uradite to odmah. A ako niste inspirisani, morate stvoriti inspiraciju i entuzijazam.

Entuzijazam je prijemčivost. Božje saosećanje je delovalo u i kroz ljudska bića u obliku entuzijazma. Neki učenici su vozili satima da bi došli do Centra. U to vreme nije bilo žene, muža, dece, prijatelja. Čitav njihov život je bio samo da budu sa svojim Guruom. Sada kada je naše mesto sastanka samo nekoliko blokova od njihove kuće, sve vreme misle na svoju decu, roditelje, prijatelje, rođake. I ne samo da održavaju kontakt već zapravo stvaraju više prijatelja i više obaveza. Dakle, sada nemaju vremena za duhovni život. To se dešava kada entuzijazam nestane. Kada postoji entuzijazam, nema ničega što ne možemo da uradimo. Spremni smo da za Boga pokrijemo svet uzduž i popreko. Opet, kada entuzijazam nestane, čak je i najmanji napor previše.

Nova godina je počela sa ogromnom nadom, inspiracijom i težnjom. Ovo je vreme da povratite entuzijazam koji ste nekada imali kada ste tek krenuli putem. I sa novim entuzijazmom i novom odlučnošću, savladajte svoje slabosti. Neki ljudi se predaju nakon što naprave greške jer osećaju da nije moguće da ikada uspeju. Za njih je njihov duhovni život završen. Ali čak i ako godinama i godinama niste uspevali u nečemu, nemojte misliti da ste osuđeni na razočaranje. Samo zato što ste toliko godina bili neuspešni u savladavanju svoje nesigurnosti ili ljubomore, ili u postizanju jedinstva sa Božjom Voljom, ili bilo čega, ne možete reći da nikada nećete uspeti. Samo osetite da je izazov savladati svoju slabost. I kada je prevaziđete, sigurno ćete uspevati iznova i iznova i iznova.

Recimo, ova soba je bila neosvetljena toliko godina samo zato što nije imala sreće da dobije struju. Ali kada je soba konačno dobila struju, svetlo se upalilo u trenutku. U vašem slučaju, imate pravog duhovnog Učitelja koji je kao električar. Ako mi samo dozvolite da uđem u vašu neosvetljenu sobu i da tamo radim, onda ću jednog dana, u tren oka, moći da je osvetlim. Ali vi mi ne dozvoljavate da uđem u sobu vašeg srca. Ne dozvoljavate mi da uđem u vaše dubine; vi se neviđeno opirete!

Iznova i iznova vam govorim da meditirate, meditirate, meditirate i da se molite za Svetlost Oproštaja. Ako su vaša težnja i prijemčivost dovoljno snažne, Božja Samilost će definitivno ukloniti pogrešne sile koje vam uzrokuju toliko problema i povećaće svetlost vaše duše tako da će sprečiti te sile da vas napadaju i unište vašu težnju i posvećenost. Težnja je na vama, a Samilost i Oproštaj su Božji deo. Bez obzira koliko grešaka napravite, Bog jedva čeka, jedva čeka da vam oprosti ako Mu date šansu i imate entuzijazam i odlučnost da učinite pravu stvar i ne pravite iste greške iznova i iznova iz godine u godinu. Kada vam bude oprošteno, imaćete najslađi osećaj u svom srcu i unutar te slatkoće osetićete pravu čistotu. Ako imate ovu ogromnu slatkoću u svom srcu, onda ćete znati da vam je Bog oprostio. Sa ovim slatkim osećajem imaćete ogromnu želju i odlučnost da udovoljite Svevišnjem na Njegov sopstveni Način i osetićete da ste samo za Njega. Dakle, kada osetite ovu slatkoću i želju da udovoljite Bogu, znaćete da vam je Bog oprostio. Onda, kada vam On oprosti, videćete koliko će patnje koju imate na fizičkom, vitalnom i mentalnom planu nestati.

Kada donesete pravu odluku i brinete samo o tome da udovoljite Bogu, svom Voljenom Svevišnjem, možete osetiti koliko radosti Svevišnji dobija od vas. Udovoljiti Bogu je ono što zaista želite. Samo zato što je to ono što zaista želite, Bog ne ispunjava vaše zemaljske želje. Bog je svemoguć. U tren oka On može lako ispuniti sve vaše ljudske želje. Ali ako to učini, vi ćete se osećati najnesrećnije. Svaki put kada ispuni vaš život želje, vi se udaljavate korak dalje od Njega. Dakle, ako vas On posluša i ispuni vaš željeni život, krivićete Boga. Vi ste to želeli, ali ćete reći: „O Bože, ako si tako ljubazan i saosećajan, zašto si ispunio moje želje? Sada je moj težnjini život uništen!“ Zato Bog želi da vam da samo ono što vaše težnjivo srce iskreno želi i ono što vašem težnjivom životu iznutra treba.

Možda se pitate kako možete razlikovati život želje ili pametan ljudski život od života težnje. To je veoma, veoma lako. Život želje je „moj“ put; život težnje je Božji put. „Moj“ put kaže: „O Bože, sada mi udovoljiš, a onda ću jednog dana ja udovoljiti Tebi na Tvoj sopstveni Način. Prvo me zadovolji, a onda, kada budem zadovoljan, počeću da udovoljavam Tebi.“ Ali ovo je tako glup način da se pokuša udovoljiti Bogu! Jer kada vam Bog udovolji na vaš način, tog dana će ta mala težnja koju ste imali biti potpuno uništena. A ti zlatni dani kada ćete vi udovoljiti Bogu na Njegov sopstveni Način neće doći nikada. Kažem vam, neće doći, neće doći!

Život-težnja, koji je Božji Put, kaže: „O Bože, molim Te, daj mi sposobnost da Ti uvek udovoljim na Tvoj sopstveni Način. I kada jednom počnem da Ti udovoljavam na Tvoj sopstveni Način, nikada, nikada mi ne dozvoli da pokušam da Ti udovoljim na moj način.“ Dakle, ako imate istinsku težnju, reći ćete Svevišnjem: „Danas si mi dao sposobnost da Ti udovoljim na Tvoj sopstveni Način. Daj mi sposobnost da Ti udovoljvam svakog sata, svakog dana na Tvoj sopstveni Nnačin.“

Nažalost, učenici udovoljavaju Svevišnjem pet sekundi ili jedan sat, a zatim do kraja dana ili narednih deset dana traže i očekuju da Bog njih zadovolji na njihov sopstveni način. Ako nakon što ste ugađali Bogu dvadeset dana, zamolite Boga da vas zadovolji na vaš sopstveni način pet sekundi, On će to možda učiniti. Ali dok vam ugađa tih pet sekundi, izgubićete sve božanske stvari koje ste dobili ugađajući Bogu na Njegov sopstveni Način. Dvadeset dana ste se toliko trudili da nešto dobijete, a za pet sekundi možete sve izgubiti! Onda ćete ponovo morati da započnete svoje putovanje ispočetka. Dobili ste nešto novca, a onda ste ga izgubili, pa ste ponovo postali prosjak. Svakog dana možete postati bogati, a do večeri možete ponovo postati siromašni.

Bog je za one koji su apsolutno iskreni i apsolutno odlučni da postanu Njegovi iodabrani instrumenti. Ako ste apsolutno odlučni da postanete Njegov odabrani instrument, onda će vas On inspirisati, pomoći vam i voditi vas ka Najvišem. Zato morate da odlučite šta zapravo želite. Najviše, Najdublje, Konačno i Apsolutno nisu samo reči. To su stvarnosti, apsolutne stvarnosti, koje se mogu postići samo ugađanjem Bogu na Božji sopstveni Način. Istina, zato što ste još uvek na putu, vaša duša ugađa Bogu dvadeset četiri sata dnevno. Ali nije dovoljno ako samo vaša duša ugađa Bogu. Ne! Vaše srce, vaš um, vaš vital i vaše telo takođe moraju ugađati Bogu.

Većinu vremena srce sluša Boga, ali postoji mnogo, mnogo slučajeva u kojima srce ne sluša Božju Volju. Pošto je vital blizu srca, vital ulazi u srce i oduzima srcu jedinstvo. I još je teže umu da primi Božju Svetlost nego vitalu, jer je nevaljali um beskonačno gori od vitala. Često je vital u početku nemiran. Zatim se umori i preda se srcu. Ali um uvek oseća da sve zna i da ima sve što mu je potrebno i što želi. Um oseća da je ispod njegovog dostojanstva da bilo šta uzme od srca. Dakle, neposlušnost počinje od uma. Srce se pokorava božanskom u nama i predaje se Božjoj Volji beskonačno više nego um, vital i fizička svest. Ali čak ni srce ne sluša uvek Boga onako kako sluša duša.

A opet, morate da znate da nemaju sve duše iste kapacitete; neke duše su ograničene. Vaša duša možda nije toliko razvijena ili napredna kao duša nekog drugog. Ali ako, prema svojim kapacitetima, vaša duša udovoljava Bogu na Njegov sopstveni Način, onda će, zbog vaše bezuslovne predanosti, postepeno, postepeno vaša duša postati razvijenija i moći će da udovolji Bogu na napredniji način.

To je recimo ovako. Duše koje nisu toliko zrele ili razvijene kao druge su poput male dece. Otac će zamoliti dete da mu donese čašu vode, dok će od odraslog sina zamoliti da mu donese nešto teško. Ali ako ga oboje poslušaju radosno i predano, biće podjednako zadovoljan njima. Dete ima samo sposobnost da mu donese čašu vode, ali to čini radosno, predano i bezuslovno, pa je otac veoma zadovoljan detetom. Ali jednog dana ovo dete će postati odraslo. Ako ga otac tada zamoli da mu donese nešto teško, poput pisaće mašine, on će doneti pisaću mašinu. Ali ako dete ne iskoristi svoju sposobnost da donese čašu vode radosno, predano i bezuslovno, hoće li ikada biti u stanju da uradi nešto beskonačno teže?

Kažem vam, duša nije mentalna halucinacija. Kada duhovni Učitelji i drugi koji su spoznali Boga govore o duši, ona im je stvarnija od tela, vitalne energije, uma i srca. Probuđeni deo stvarnosti je duša, i to je deo koji uvek sluša Boga. Zato shvatite svoju dušu veoma, veoma ozbiljno u svakom trenutku svog života. Ne možete videti dušu svojim očima jer još niste obučeni, ali ja je mogu videti jer sam obučen. Stručnjak u bilo kojoj oblasti može da uradi dosta stvari koje neko drugi ne može. Naučnik može da vidi dosta stvari koje ja ne mogu da vidim, ali ne kažem da te stvari ne postoje. One postoje. Dakle, vi imate dušu i možete imati slobodan pristup svojoj duši kao što ja imam. To je samo pitanje razvoja, razvoja, razvoja.

Ovo je godina neviđenog unutrašnjeg napretka i težnje bez presedana i neograničenog spoljašnjeg ispoljavanja. Pokušajte da ponavljate ove fraze svaki dan: „Neviđena unutrašnja težnja i napredak, neviđena unutrašnja težnja i napredak, neograničena spoljašnja manifestacija i uspeh, neograničena spoljašnja manifestacija i uspeh“, i osetite njihovu stvarnost, dubinu i moć. Na toliko mnogo načina, poznatih i nepoznatih, bićete podržani iz unutrašnjeg sveta. Bez obzira koliko puta ste doživeli neuspeh u prošlosti, ove godine ćete dobiti ogromnu unutrašnju snagu. Ponovo, bez obzira koliko godina ste uspevali u bilo kojoj oblasti, ove godine ćete moći značajno da povećate svoj napredak. Čak i ako ste godinama uspevali u nečemu, nema kraja napretku koji možete postići. Pošto je ova godina tako važna godina, imate sposobnost da povećate svoju težnju i posvećenost mnogo više nego što možete da zamislite.

Govorim vam o pozitivnoj strani, ali postoji i negativna strana. Uvek kažem da nož ima moć da ubije nekoga, a takođe ima moć i da seče plodove koje će se podeliti sa drugima. I ovde božanska Svetlost koja je u nama u veoma maloj meri ima sposobnost da nam pruži najbrži napredak. A opet, ako Bog vidi da neka Njegova deca ne koriste u potpunosti ovu priliku, biće razočaran i zgrožen i povući će ovu Svetlost. Tada postajemo potpuni neuspeh u duhovnom životu.

Ove godine data vam je zlatna prilika, pa se nadam da ćete ostvariti najbrži napredak. Definitivno ste, definitivno izabrani od Boga, tako da ne možete spavati onako kako spavaju bezbroj drugih ljudi. San neznanja ne možete imati! Božansko, moć, ljubav i božansku svetlost koju ste imali, još uvek imate. To je ono što vas drži na putu. Ali morate uvećati te stvari, a ove godine to možete lako učiniti. Govorio sam ovo mnogo, mnogo puta. Ali svaki put kada kažem, dodatna moć, dodatna sila, uđe u vas. Zato, dragi moji, shvatite me ozbiljno i ove godine uradite to, uradite to, uradite to!

Forgiveness and gratitude²

Ali postoji i drugi način da se sagleda oproštaj. Bog želi da budemo na određenoj visini kako bismo mogli da primimo Njegovu Naklonost, Ljubav, Samilost i Blagoslove, ali trenutno nismo na tom nivou. Zato nas Bog moli: „Samo malo podignite svoju svest i dođite do ovog nivoa. Tada ću moći da vam dam Svoju Ljubav, Svoju Samilost i Svoje Blagoslove.“ Naš ljudski um to može nazvati oproštajem, ali Bog ne razmišlja o našim unutrašnjim i spoljašnjim zločinima. On samo želi da podignemo svoju svest kako bismo povećali svoju prijemčivost i jedinstvo sa Njim. Tada će nam moći da nam da više Samilosti, više Svetlosti i više Ljubavi.

Dakle, kada vas molim da plačete za oproštajem, molim vas da se uzdignete do određenog nivoa kako bi vam Svevišnji u meni mogao nešto dati. Ako ste odličan učenik, osećaćete se tužno ako ne poslušate svog Gurua i ne dođete do tog nivoa. Ali šta radite? U mnogim slučajevima samo pogledate okolo i vidite da je neko drugi već na tom nivou. Onda ste rastužite i osećate se jadno. Dakle, pravite dve greške. Prvo, ne pokušavate da dođete do mesta gde ja želim da budete, a zatim postajete ljubomorni i jadni jer ste tamo videli nekog drugog.

Ako želim da ti dam nešto, moraš mi se približiti da bi to primio. Ako sam iznad tebe, onda moraš doći bar do određene visine da bismo mogli da razgovaramo jedni s drugima. Moraš doći do prve prečke na merdevinama, recimo. Ponekad vidim da vi ljudi dobijate toliko, toliko od mene — ili, recimo, od Svevišnjeg kroz mene — i onda se popnete na taj nivo. U tom trenutku, ja sam najsrećnija osoba. Možda ćeš reći: „O, Guru mi je oprostio, inače ne bi bio tako ljubazan i samilostan prema meni.“ Ali ja čak ni ne razmišljam o tome šta ste uradili. Samo sam srećan što je vaša svest malo viša i što sam sada u mogućnosti da vam ponudim više ljubavi, više naklonosti, više blagoslova.

Onda se postavlja pitanje stepena — stepena vaše prijemčivosti. Možda želim da vam dam deset dolara, ali vi ste zadovoljni sa samo dva dolara. Kako onda vešto opravdavate svoj nedostatak prijemčivosti! Govorite svetu: „Guru je hteo da mi da deset dolara, ali sam uzeo samo dva dolara jer mi je to bilo dovoljno. Mogu da se snađem sa dva dolara, tako da mi ne treba deset.“ Govorim o ovome u obliku novca, ali u obliku naklonosti, saosećanja i blagoslova to je potpuno isto. Želim da dam toliko, ali vi kažete: „Ne, ako dobijem i mrvicu samilosti, to mi je dovoljno.“ Želim da vam dam veoma veliku količinu, jer znam da ću samo tada moći da vam sutra dam još više. Ali vi želite da uzmete samo kap. I vašj pametni um vas na tako pametan način ubeđuje da radite pravu stvar. Ali ako vaša mudrost dođe do izražaja, reći ćete: „Pošto je hteo da mi da 10, zašto bih se zadovoljio samo sa 2 dolara? Moram da uzmem 10 dolara ako želim da mu udovoljim na njegov način.“ Dakle, ako ste zaista iskreni i osećate jedinstvo sa mnom, bićete tužni ako ne dobijete sve što želim da vam dam. Reći ćete: „Hteo je da mi da tako mnogo, a ja sam uzeo samo malo. Razlog zbog čega nisam dobio maksimum je taj što je moja prijemčivost veoma slaba. Zavaravam sebe ako kažem da mogu da se snađem sa tim.“ Ne možete se snaći sa tim.

U svakom trenutku se dešava ova vrsta davanja i primanja između Boga i ljudskih bića. Bog daje, a mi primamo. Ljudski um će reći: „Bog će biti zadovoljan i srećan što mi nije morao toliko dati.“ Ali Bog neće biti zadovoljan. Ako je davalac obično ljudsko biće, on može reći: „Oh, tako sam srećan što sam upoznao tako glupog čoveka koji je zadovoljan sa 2 dolara. Tako sam srećan što nisam morao da mu dam 10 dolara. I glupi čovek koji prima samo 2 dolara je takođe zadovoljan, jer može da kaže svetu: „Mogu da se snađem.“ Ovde je davalac nevaljalac, a primalac glup čovek.

Ali u Božjem slučaju, Bog je tužan kada ne uzmemo količinu koju On želi da nam da. Jer u tom trenutku ne pokazujemo zahvalnost koja će povećati našu prijemčivost. Bog ne umire da primi našu ljudsku zahvalnost. Kada obično ljudsko biće da nešto drugoj osobi, odmah se javlja osećaj odvojenosti. On oseća da samo zato što je dao tu i tu stvar, druga osoba mora biti zahvalna. Ali Božja ideja zahvalnosti je potpuno drugačija. Kada je u pitanju davanje i primanje u svetu duše, ili između božanskih delova nas samih, onaj koji daje je podjednako zahvalan kao i onaj koji prima.

Kada želim da vam dam svoje blagoslove i svetlost, veoma sam zahvalan ako ih možete primiti, jer to pokazuje vaše jedinstvo sa mnom. I zaista sam zahvalan i veoma ponosan na vas ako uzmete celu količinu koju želim da dam. A opet, kada vidim da to ne uzimate, osećam se tužno. Dakle, vidite kako zahvalnost dolazi sa obe strane. Ja pokazujem svoje jedinstvo-zahvalnost sa vama dajući ono što imam, a vi pokazujete svoje jedinstvo-zahvalnost sa mnom uzimajući ono što ja dajem. Ovde postoji uzajamna zahvalnost i uzajamno jedinstvo. To je tako slatko!

Svakog dana imamo zlatnu priliku da ponudimo svoju zahvalnost našem Gospodu Voljenom Svevišnjem u svemu što radimo. Nema nijedne sekunde kada ne možemo da ponudimo zahvalnost Bogu. Pogledajte me. Fizički i mentalno toliko patim zbog svog jedinstva sa svojim učenicima i čovečanstvom. Ali, mada imam tako nepodnošljiv bol, u unutrašnjem svetu kažem Bogu: „Toliko sam Ti zahvalan što mogu radosno da podnesem ovaj bol. Ti imaš iskustvo u meni i kroz mene, Gospode moj, i ja sam toliko zahvalan što se ne bunim protiv Tebe. S druge strane, toliko sam Ti zahvalan što imam učenike koji će me masirati 24 sata dnevno ako želim. Možda me neće izlečiti, ali barem mogu da mi pruže neko olakšanje, i zahvalan sam Ti na tome.“ Čak i da nemam učenike i da živim kao obično ljudsko biće, ipak bih mogao da kažem: „O Bože, bez obzira koliko je moj bol jak, mogao je biti beskonačno gori. Toliko sam Ti zahvalan što nisam u bolnici.“

Za dobre stvari prirodno nudimo zahvalnost Bogu. Ali čak i ako imamo loša iskustva, poput loših misli, ipak možemo pokazati zahvalnost. Postoje dva načina. Jedan način je da odmah uporedimo ono što se dešava sada sa vremenom kada smo imali još gore iskustvo. Videćemo da pogrešne, nebožanske, nečiste misli koje imamo danas nisu ništa u poređenju sa onim što smo doživljavali tog drugog užasnog dana, kada smo tako strašno patili. Tada možemo reći: „Trenutno sam loš, ali sam tako zahvalan Bogu jer je moja svest i dalje mnogo viša nego što je bila tog užasnog dana.“ Ili možemo uporediti sebe sa onim kakvi smo bili pre deset godina. Tada ćemo reći: „O Bože, tako sam Ti zahvalan što danas nisam tako loš kao što sam bio pre 10 godina.“ Ovo je najbolji način - da uporedimo naš život sada sa onim kakav je nekada bio.

Drugi način je da se uporedimo sa običnim ljudima koji su oko nas. Možemo pogledati na ovu i onu stranu i odmah videti ljude koji ne teže ka ciljevima i koji su beskonačno gori od nas. Tada možemo reći: „O Bože, zbog Tvoje samilosti, ja sam beskonačno bolji od ovih ljudi. Mogao sam biti tako loš — kao on ili ona — ali Ti si me održao mnogo boljim. Ti si tako ljubazan, tako samilostan prema meni.“

Prema tome, možemo izraziti zahvalnost Bogu bez obzira na to kakvu svest imamo. Ako imamo dobre misli, možemo reći: „O Bože, zahvalan sam Ti jer bez obzira koliko sam sada loš, bio sam beskonačno gori pre nekoliko godina. Zahvaljujući Tvojoj samilosti postao sam barem ljudsko biće.“

A opet, moramo znati da ako nam je svest niska, odmah možemo zaustaviti svoje loše misli snagom volje. A ako imamo dobre misli, snagom volje ih možemo ojačati. Snaga volje može lako uništiti naše loše misli i poništiti pogrešne sile u nama. A snagom volje takođe možemo povećati snagu naših dobrih misli i povećati naše dobre osobine. Dakle, ako pravilno koristimo snagu volje, možemo činiti čudo za čudom u svojim životima. Čak i ako ne razvijemo snagu volje kroz molitvu i meditaciju, ipak uz našu iskrenu težnju i iskreni unutrašnji vapaj možemo učiniti ove stvari. Zato se molite i meditirajte i razvijajte svoju težnju i zahvalnost. Tada ćete zaista videti razliku u svojim životima.

Deo III — Pitanja i odgovori o oproštaju

4. Pitanje: Da li mi zaista žanjemo sve što posejemo od svake misli, od svakog postupka?³

Ako dete ode i udari drugo dete, ono zna da će mu to drugo dete uzvratiti. I šta će ono uraditi? Odmah će otići kod svog oca. Otac je jači i on štiti dete. U ovom slučaju, Otac je Svevišnji. Kad se upetljate sa neznanjem i to neznanje hoće da vas proždere, ako otrčite kod Oca pre nego što neznanje uspe da vas proguta, Otac će pokazati Njegovu krajnju Samilost i spasiće vas od neznanja. Sve zavisi od toga koliko Samilosti vi možete da primite od Svevišnjeg.

5. Pitanje: Kako Svevišnji prosvetljava prošlost?⁴

6⁵

7. Pitanje: Kako se prima Božji Oproštaj?⁶

8. Pitanje: Ako uradim nešto pogrešno i zamolim Svevišnjeg da mi oprosti, kako da znam da li mi je On oprostio?⁷