Neznanje⁴

Dragi prijatelji, kako vidim, imate da mi postavite gomilu pitanja nakon što se moje predavanje završi. Gorim od želje da čujem vaša duboka, duhovna pitanja. Ovde, na ovom uzvišenom univerzitetu, vi ste posvećeno studirali da steknete znanje. Danas ćete naučiti nešto o potpuno suprotnom predmetu, o neznanju.

Svaki čovek ima svoju prirodu. Svaki čovek ima sopstveno neznanje. Složena je njegova priroda. Mnogostruko je njegovo neznanje. Ali, više od toga, svaki čovek ima svoju božansku dušu, koja u sebi nosi krajnje Savršenstvo.

Istina je, verovatno je da će se čovek saplitati u trnovitoj šumi neznanja. Podjednako je istina da će ga Bog jednog dana povesti na suncem obasjani put znanja.

Neznanje kaže da Boga treba da nađemo van nas samih. Znanje kaže da Boga treba da nađemo u sebi. Mudrost kaže: „Bog je u nama. On je takođe i van nas“.

Što sa nesvesnim neznanjem, što sa svesnim neznanjem, čovekova želja da vidi Boga licem u lice je beznadežna stvar. Što uz svesno žrtvovanje sebe, što uz nesvesno žrtvovanje sebe, čovekov san da će videti Boga ne samo da je moguć i praktičan, već i neizbežan.

Neznanje ima slobodan pristup svemu, pa ipak ono ne ostaje, tačnije, ne može nigde da ostane zauvek.

Moje ime bilo je tama. Neznanje je bilo moj učitelj. Šta sam naučio od mog učitelja? Samo dve stvari: kako da budem nesavršen i kako da budem ograničen. Neznanje mi je bilo majka. Ona me je nahranila svojim očajanjem. Neznanje mi je bilo otac. On me je blagoslovio svojom glupošću.

Saznao sam. Saznao sam da je malo onih koji hoće da se oslobode mreža neznanja. Još je manje onih koji su spremni da plate cenu, iako hoće da budu slobodni. Shvatio sam. Shvatio sam da je čovekovo znanje samo jedan viši stepen delotvornog neznanja.

Sporo putuje neznanje u svetu noći. Uništenje brzo i nemilosrdno pretiče nezanje. Kad neznanje dostigne bezdani ponor samoograničenja, čovek je prisiljen da živ legne u sopstveni grob.

Duša kaže da nema neprijatelja. Ali, neznanje ne uspeva da se složi sa njom. Ono kaže: „O, dušo, ja sam tvoj večni neprijatelj. Ja te neću, naću tvoju svetlost“. Duša kaže: „Ja sam tvoj Večni Prijatelj, o neznanje. Ja te hoću, zato što Bog hoće od mene da te probudim iz tvog beskrajnog spavanja. Moja Svetlost te hoće, zato što Bog hoće da ti izađeš iz svojih samoizabranih ograničenja i smrti“.

Kada se oslobodimo okova neznanja, naša srce izrastaju u božansku lepotu. Ta božanska lepota, koja je ponos duše, blagoslov je života.

Ljudsko neznanje hoće da kontroliše svet. Ljudska ljubav hoće da veže svet. Ljudska istina hoće da vodi svet. Božansko znanje hoće da nadahne srce sveta. Božanska Istina hoće da svet bude ispunjen u Bogu i zarad Boga.

> Bolje se ne roditi nego biti neznalica, jer neznanje je koren nesreće.

> — Platon

To što Platon kaže apsolutno je tačno na svoj način. Ali, ako neki pojedinac vapi za ostvarenjem Boga i savršenim ispoljavanjem svoje unutrašnje božanstvenosti na zemlji, onda on mora da dođe u svet, ma koliko da je ogromno njegovo neznanje. Neznanje je možda bolest današnjeg života, ali sutrašnji život može i mora biti drugačiji. Sutrašnji život može biti preplavljen blistavom svetlošću duše. Putovanje života mora da započne od meste gde je on sada. Zdrava glad za božanskom Svetlošću, više Svetlosti, beskrajnom Svetlošću, ne samo da je današnja neophodnost, već i sutrašnja neizbežnost. Vrhunski Cilj nije ni iza nas ni sa nama. On je pred nama. On je u Srcu Onostranog. Cilj nas doziva. Hakde da idemo, marširamo i trčimo ka Cilju. Ne treba da oklevamo da pođemo svom Cilju. Cilj je spreman i gori od želje da zagrli nas, sa našim neznanjem. Kad nas taj Cilj jednom zagrli, ostaje nam samo da se kupamo u Moru beskrajne svetlosti našeg Cilja.

Naše ogromno neznanje i Đavolova vezujuća želja su u međusobnoj sprezi. Naše rastuće znanje i Božija blistava nada su u međusobnoj sprezi. Naša dinamična mudrost i Božiji prosvetljujući izbor su u međusobnoj sprezi.

Sumnja kaže neznanju: „Najzad sam shvatila da si mi sestra“. Neznanje kaže: „Žao mi je, ali varaš se. Ja ti nisam sestra, nego majka. A ti si mi najhrabrija ćerka“.

Neznanje ima oružje. Njegovo ime je ljudski razum. Dovoditi u pitanje ljudski razum nije nerazumno, ali dovoditi u pitanje Mudrost Beskonačnosti je budalasta drskost. Kako mi možemo suditi o Njegovoj Mudrosti, a da nemamo isu takvu mudrost?

Čovečanstvo ima mnoštvo neprijatelja. Od svih njih, nedostatak znanja je daleko najstrašniji. To neznanje u čoveku je poslednje što će se predati.

Šta je neznanje, na kraju krajeva? Neznanje je veza između nesavršenosti i ograničenja. Neznanje znači slabost. Najveća slabost čoveka je da svesno ne bude svestan da ima slabosti.

Atomska bomba je uništila Hirošimu. Naša svesna sklonost prema noći neznanja može da uništi naš božanski Ideal na zemlji. Čak ni uzastopni neuspesi nisu siguran ni odgovarajući znak nemogućnosti ostvarenja Boga. Ali, spontana i tvrdoglava sklonost neznanju jeste pravi znak takve nemogućnosti. Neznanje je moć. Kad čovek koristi tu moć, on u stvari koristi svoju ljubav prema moći. Ali, kad se čovek potpuno oslobodi mreža neznanja, biće u stanju da ponudi svoju moć ljubavi čovečanstvu. Tada će čovek imati novo ime – Bog, i novi dom – Besmrtnost.

From:Sri Chinmoy,Moji listovi Bršljanove lige, Chinmoy Publishing Company, New York, 1970
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ivy