> — Volt Vitmen
>Moje posvećeno srce odzvanja ovom Vitmenovom dirljivom izjavom. Istovremeno, hteo bih da dodam još nešto mojoj sopstvenoj posvećenosti. Ja držim predavanja. Držim predavanja ne zato što imam nešto posebno da ponudim čovečanstvu, već zato što hoću da proširim horizont mog uma, ljubav moga srca i služenje moga tela kako bih mogao da postanem potpuno jedno sa Božijom Božanstvenošću u čovečanstvu. Kad to učinim, kad postanem jedno sa Božijom Božanstvenošću u čovečanstvu, neću više morati da se trudim da dajem sebe Božijoj deci, zato što sam postao svesno jedno sa njima. Zajedno ćemo pevati pesmu Božijeg jedinstva u Njegovom mnoštvu.
O Prinstone, preplavljen sam plimom entuzijazma i radosti. Godine 1902. Vudro Vilson je postao predsednik ovog univerziteta. Osam dugih godina je služio ovom univerzitetu i sproveo mnoge reforme ove institucije. Ja mu se divim, zato što je njegovo srce plakalo za ljudskim jedinstvom. Svet ga pamti kao glavnog arhitektu Lige naroda, koja je predstavljala korak ka jedinstvu čovečanstva. U svom inauguralnom obraćanju kada je postao predsednik Sjedinjenih Država, on je rekao: „Ovo nije dan trijumfa; ovo je dan posvećenosti. Ne sustiču se ovde snage jedne partije, već snage čovečanstva“. Ta njegova poruka može poslužiti kao sigurna luka brodu života čovečanstva.
Vudro Vilson, nekadašnji predsednik ovog univerziteta, rekao je nešto izuzetno što se tiče ovog univerziteta i njegovih studenata: „Svrha univerziteta je da učini mlade ljude što manje nalik na svoje očeve“. To znači da se prošlost, ma koliko velika i značajna, mora nadmašiti, prevazići. Poruka drevnih vremena nije nužno i ne mora biti krajnja odrednica za večno napredujući hod čovečanstva ka Apsolutnom Ispunjenju.
Nadam se da neće biti neprimereno da kažem nešto i o njegovoj kćeri, Margaret Vudro Vilson. Ali, pre nego što se posvetim njoj, dopustite mi da prizovem Lava Tolstoja. Tolstoj je rekao: „Reći da možete da volite jednu osobu celog života je kao da kažete da će jedna sveća nastaviti da gori dokle god ste živi“. To je tačno kada se radi o treperavoj sveći, i može biti tačno kada se radi o prolaznoj ljudskoj ljubavi, ali to svakako nije bilo tačno u slučaju Margaret Vudrou Vilson. Ona je 1938. stupila u jednu duhovnu zajednicu, Ašram Šri Aurobinda u Južnoj Indiji, i sela kraj stopala svog duhovnog Učitelja, Šri Aurobinda. Izjavila je: „Evo nekog na ovom svetu koga možete voleti celog života i u kome možete izgubiti sebe“.
Od svog Učitelja dobila je ime Nishta. On je o tome napisao sledeće: „Nishta znači usredsređena, čvrsta i postojana koncentracija, posvećenost i vera u jedinstven cilj – Božansko i Božansko Ostvarenje“(5. novembar 1938). I otac i ćerka su otelovljavali veru, taj božanski kvalitet, u punoj meri – otac zarad čovečanstva, ćerka zarad božanskog. Jednom, kada su njene fizičke boljke pripretile da postanu ozbiljne i predloženo joj je da se vrati u Ameriku da se posavetuje sa svojim porodičnim lekarom, ona je glatko odbila, rekavši: „Oni se mogu pobrinuti o mom telu, ali ko će se pobrinuti za moju dušu?“ Margaret Vudro Vilson je umrla 12. februara 1944. Na njenom grobu na groblju u Pondičeriju, gradiću u Južnoj Indiji u kojem je smešten Ašram Šri Aurobinda, nalazi se jednostavan natpis: „Ovde leže posmrtni ostaci Nishte, Margaret Vudro Vilson, 16. april 1886 – 12. februar 1944
Jedino nas vera u Boga, i još više u same sebe, može uvesti u Život Onostranog.
Ljudi kažu da ne poznaju Onostrano. Ja kažem da su oni zaboravili Onostrano. Oni kažu da je Onostrano ukradeno. Ja kažem da su nesvesno sakrili Onostrano. Oni kažu da je lakše spoznati Onostrano nego živeti u Onostranom. Ja kažem da su Bog i Onostrano jedno, nedeljivo jedno. Kad jednom ostvarite Boga, samo Onostrano će živeti u vama, rasti u vama i biti ispunjeno u vama.
Onostrano je samo za onoga ko teži. Čovek bez težnje ne vidi u noćima neznanja. Čovek sa željama ne vidi ni u noćima neznanja, ni u zori znanja. Međutim, jedino čovek težnje vidi kroz kroz čvrsti zid neznanja i sjajne prozore znanja. On uzima neznanje i znanje kao jedno. Njegovo srce žudi da upije Nektar-Istinu Upanišada, kako bi ušlo u ispunjenje Onostranog… „On uzima neznanje i Znanje kao jedno. Kroz neznanje, on odlazi izvan smrti; kroz znanje, on prelazi granice Besmrtnosti“.
Da li hoćete da ranije ugledate lice Onostranog? Da li želite da znate kakvo je Onostrano? Ako je tako, onda se smesta otisnite na more duhovnosti. Duhovnost je samorazvoj. Samorazvoj na kraju čoveka vodi samospoznaji. Prava duhovnost je praktična, krajnje praktična. Ona nije zadovoljna time da Bog postoji samo na Nebu. Ona hoće da celom svetu dokaže da se Božije postojanje može videti i osetiti ovde, na zemlji. Bog je Život Onostranog. Zemlja je Božije Srce. Onaj ko hoće da živi bez vazduha je budala. Onaj ko hoće da živi bez hrane još je veća budala. Onaj ko hoće da živi bez Istine, Svetlosti i Života Onostranog najveća je budala.
Ja znam da treba da volim Boga i da Bog treba da voli mene, pošto želim da živim u Onostranom. Pitao sam Boga šta čini sa Svojom Ljubavlju. Bog je rekao da me On štiti, prosvetljava i oslobađa Svojom Ljubavlju. Bog je pitao mene šta ja radim sa svojom ljubavju. Rekao sam da mojom ljubavlju, poput deteta, ja vezujem Njega, mog Večnog Oca. Bog je zaplakao od sreće i zahvalnosti.
Kad vidim Istinu Onostranog u sebi, ja sam nešto. Kad vidim Istinu u drugima, ja sam neko. Želim da budem i nešto i neko, ako je takva Volja Svevišnjeg. Ako nije, želim da ne budem ništa. Želim da ne budem niko. Želim da poslušam Njegovu izričitu Zapovest. Postati jedno sa Voljom Svevišnjeg, ispuniti Volju Svevišnjeg, znači posedovati dah Onostranog. Živeti u Onostranom ne znači graditi kule u vazduhu. Onostrano, stvarnost Onostranog, može da živi i živi u neposrednosti današnjice, u srcu sadašnjosti. Meditirajte! Hajde da meditiramo na Onostrano. Gle, naše, zauvek naše, je Onostrano.
Postoji samo jedno Vreme i to Vreme je Večno Sada. Postoji samo jedna Istina i ta Istina je da smo mi Božiji i jedino Božiji. Postoji samo jedno Ostvarenje i to Ostvarenje je da mi predstavljamo sve, zemaljski ljudsko i nebeski božansko.
From:Sri Chinmoy,Moji listovi Bršljanove lige, Chinmoy Publishing Company, New York, 1970
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ivy