Sada bih hteo da vam kažem šta ja osećam u pogledu vedante. Samo jednom, duševno, izgovorite reč vedanta. Ona će odmah delovati na vas kao magija. Smesta će vaše srce biti inspirisano, vaša svest uzdignuta a vaš život prosvetljen.
Na moju žalost, ideja o grehu preterano je izražena u zapadnoj svesti. U rečniku vedantina reč greh ne postoji. Ono što on vidi spolja i iznutra je niz prepreka – sumnja, strah i želja. Vedantin oseća da ne sme da sumnja u Božansko koje je u njemu samom. Nikakav zemaljski strah ne može se roditi u njemu. Nikakva želja, značajna ili beznačajna, nikad ne može zaslepiti najčistije srce u njemu. Vrlo često mi smo skloni da svuda unaokolo vidimo neznanje. Vedantin je opravdano sklon da vidi Istinu koja predstavlja osnov ovde, tamo i svuda.
Religioznim ljudima, posebno duhovnim ljudima, obilnu radost donosi njihov osećaj da žive u Božijem svetu, u jednom nepodeljenom svetu. Svaki pojedinac njima je pravi brat. Osećaj bratstva vrhunski vlada u njihovim svevolećim srcima. Srce vedantina je potpuno jedno sa njima. A on ide i korak dalje. On uzvišeno izjavljuje: Tat twam asi, „To si ti“. On vidi i oseća svako ljudsko biće kao otelovoljenje Apsolutnog Bramana.
Vedanta znači slobodu, slobodu od ograničenja, slobodu od vezanosti i slobodu od neznanja. Amerika je zemlja neuporedive slobode. Američko tlo je izuzetno plodno da Bog na njemu uzgaja vedantinsku istinu u bezgraničnoj meri. Sloboda vedantina je unutrašnja sloboda. Kad unutrašnja sloboda prevlada i počne da vodi i usmerava spoljašnju slobodu, tad spoljašnja sloboda nepogrešivo i slavodobitno hita ka svom suđenom Cilju. Taj Cilj je manifestacija Božije beskonačne Istine, Mira, Svetlosti, Blaženstva i Moći ovde na zemlji. Unutrašnja sloboda je spoznaja Večnog. Spoljašnja sloboda je manifestacija Beskonačnog. Kada unutrašnja sloboda i spoljašnja sloboda duševno trče uporedo, današnji čovek preobražava se u sutrašnjeg Boga.
Hteo bih da moje predavanje zaključim sa nekoliko reči o široko poštovanom studentu ovog univerziteta, Džonu F. Kenediju. Želeo bih da današnje predavanje, našu zajedničku posvećenost, našu ujedinjujuću ljubav i ujedinjena dostignuća posvetom svetoj uspomeni na njega i njegovu visoku težnju.From:Sri Chinmoy,Moji listovi Bršljanove lige, Chinmoy Publishing Company, New York, 1970
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ivy