Madavina Dvaita, ili dualizam

Madavina filozofija tvrdi da postoji potpuna dualnost između Bramana i sopstva (malog ja). Bog, čovek i svet postoje trajno. Međutim, postojanje čoveka i sveta zavise isključivo od Božijeg postojanja. Bog je istovremeno i iznad univerzuma i unutar univerzuma. Bog ima božansko telo koje prevazilazi svu našu ljudsku maštu. Ništa se ne može učiniti na zemlji bez Božije neposredne brige, direktnog odobrenja i izričite zapovesti sa unutrašnjih nivoa. Vrhunska Volja Svevišnjeg vodi ovaj svet. Ona upravlja svetom vodeći ga ka njegovom suđenom cilju. Čovek se može osloboditi okova neznanja jedino kad takva bude Volja Svevišnjeg. Oslobođenje ne samo da je moguće, već je i neizbežno. Da bi čovek postigao oslobođenje, apsolutno je važno da voli i obožava Boga.

Sada bih hteo da vam kažem šta ja osećam u pogledu vedante. Samo jednom, duševno, izgovorite reč vedanta. Ona će odmah delovati na vas kao magija. Smesta će vaše srce biti inspirisano, vaša svest uzdignuta a vaš život prosvetljen.

Na moju žalost, ideja o grehu preterano je izražena u zapadnoj svesti. U rečniku vedantina reč greh ne postoji. Ono što on vidi spolja i iznutra je niz prepreka – sumnja, strah i želja. Vedantin oseća da ne sme da sumnja u Božansko koje je u njemu samom. Nikakav zemaljski strah ne može se roditi u njemu. Nikakva želja, značajna ili beznačajna, nikad ne može zaslepiti najčistije srce u njemu. Vrlo često mi smo skloni da svuda unaokolo vidimo neznanje. Vedantin je opravdano sklon da vidi Istinu koja predstavlja osnov ovde, tamo i svuda.

Religioznim ljudima, posebno duhovnim ljudima, obilnu radost donosi njihov osećaj da žive u Božijem svetu, u jednom nepodeljenom svetu. Svaki pojedinac njima je pravi brat. Osećaj bratstva vrhunski vlada u njihovim svevolećim srcima. Srce vedantina je potpuno jedno sa njima. A on ide i korak dalje. On uzvišeno izjavljuje: Tat twam asi, „To si ti“. On vidi i oseća svako ljudsko biće kao otelovoljenje Apsolutnog Bramana.

Vedanta znači slobodu, slobodu od ograničenja, slobodu od vezanosti i slobodu od neznanja. Amerika je zemlja neuporedive slobode. Američko tlo je izuzetno plodno da Bog na njemu uzgaja vedantinsku istinu u bezgraničnoj meri. Sloboda vedantina je unutrašnja sloboda. Kad unutrašnja sloboda prevlada i počne da vodi i usmerava spoljašnju slobodu, tad spoljašnja sloboda nepogrešivo i slavodobitno hita ka svom suđenom Cilju. Taj Cilj je manifestacija Božije beskonačne Istine, Mira, Svetlosti, Blaženstva i Moći ovde na zemlji. Unutrašnja sloboda je spoznaja Večnog. Spoljašnja sloboda je manifestacija Beskonačnog. Kada unutrašnja sloboda i spoljašnja sloboda duševno trče uporedo, današnji čovek preobražava se u sutrašnjeg Boga.

Hteo bih da moje predavanje zaključim sa nekoliko reči o široko poštovanom studentu ovog univerziteta, Džonu F. Kenediju. Želeo bih da današnje predavanje, našu zajedničku posvećenost, našu ujedinjujuću ljubav i ujedinjena dostignuća posvetom svetoj uspomeni na njega i njegovu visoku težnju.

From:Sri Chinmoy,Moji listovi Bršljanove lige, Chinmoy Publishing Company, New York, 1970
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ivy