Kada je Tomas Džeferson stupio na mesto ambasadora u Francuskoj umesto Bendžamina Franklina, izjavio je: „Ja ga nasleđujem; ne bi mogao da ga zameni niko“. Sa svom iskrenošću kojom raspolažem, ne usuđujem se ni da zamenim ni da nasledim Svami Vivekanandu, već bih, kao sin Bengala, želeo da se kupam u sjaju neuporedive slave Šri Ramakrišninog najdražeg učenika, jedinstvenog sina Majke Bengala.
O univerzitete Harvard, reći ću ti jednu moju slatku tajnu. Možda ste čuli za bengalske tigrove. Strah od tih tigrova nemilosrdno je mučio moje dečje srce. O Harvarde, samo tvoje ime je stvaralo gotovo isti strah u mom umu u mojim danima mladosti. Ali danas, na moje krajnje iznenađenje, u mom srcu si probudio ogromnu radost.
Vedanta znači „kraj Veda“; uistinu, to je sasvim bukvalno značenje. Osim ovog, vedanta u sebi sadrži bezbroj raznih značenja: religijskih, filozofskih, moralnih, etičkih, duhovnih, zemaljski ljudskih i nebeski božanskih. Vedanta nam pruža putokaze za duhovno putovanje – putovanje ka apsolutnoj Istini. To putovanje pozdravlja sve one koje duševno vape za Transcendentalnim Bramanom.
Zemaljski ograničen um je isuviše slabašan da bi ušao u Apsolutnu Istinu. „Reči se vraćaju umu koji jalovo pokušava da izrazi šta je Istina“. Tu uzvišenu Istinu učimo iz Veda.
Sarvam Khalvidam Brahma, „Uistinu, sve ovo je Braman“. Onaj koji zaita voli Bramana mora da zaista voli i čovečanstvo. Nikad se ne mogu složiti sa Semjuelom Džonsonom, koji je izjavio: „Voljan sam da volim čovečanstvo, osim Amerikanaca“. Suvišno je i reći, učenja Vedante obeležena su retkom univerzalnošću vizije – uvek.
Vedanta prima ne samo najčistija srca, već i najgore lupeže. Vedanta poziva sve. Vedanta prihvata sve. Vedanta uključuje sve. Unutrašnja vrata Vedante otvorena su ne samo za najviše, već i za najniže u ljudskom društvu.
Šankaračarija iz Indije je daleko najveći vedantin kojeg je ikad rodila Majka Zemlja. Na početku svog duhovnog putovanja, pre nego što je dostigao Svest Apsolutnog Bramana, njegov um je mučio određeni osećaj razlikovanja. Teško mu je bilo da veruje da je sve u Univerzumu – Braman. Jednog dana, kada se Šankara vraćao kući nakon što je obavio kupanje u Gangu, naleteo je na jednog mesara – nedodirljivog. Mesar, koji je nosio tovar mesa, u prolazu je slučajno dodirnuo Šankaru. Šankara se razbesneo. Oči su mu sevale kao dve vatrene lopte. Njegov prodorni pogled samo što nije pretvorio mesara u hrpu pepela. Siroti mesar, drhteći od glave do pete, rekao je: „Uvaženi gospodine, molim Vas, recite mi zašto ste se razbesneli. Stojim Vam na usluzi. Slušam vašu zapovest“. „Kako se usuđuješ da dodirneš moje telo koje tek što je bilo osveštano u najsvetijoj reci? “, planuo je Šankara. „Treba li da te podsećam da si ti mesar?“ „Uvaženi gospodine“, odgovori mesar, „ko je koga dodirnuo? Sopstvo nije telo. Vi niste telo. Nisam ni ja. Vi ste Sopstvo. To sam i ja“. Saznanje o Jednom Apsolutu osvanu u jadnom Šankari. Danas ljudi i Indiji tvrde da taj mesar nije bio niko drugo do Gospod Šiva koji je hteo da Šankara primenjuje ono što je propovedao. Ali, po mnogima, sam Šankara je bio inkarnacija Gospoda Šive.
Nikako ne bi trebalo da zanemarujemo telo. Telo je hram. Duša je Božanstvo u tom hramu. Zar nismo iz Vedante naučili da duhovnu disciplinu treba praktikovati u telesnom?
I gle, Volt Vitmen moćno kuca na vrata našeg srca: „Ako je nešto sveto, sveto je ljudsko telo“.
Pet kardinalnih tačaka vedante su sledeće: jedinstvo postojanja, božanstvenost u čoveku, božanstvenost čoveka, čovek Beskraj i čovek Apsolut.
Vedanta se izražava kroz tri posebna sistema: advaitu, ili nedualizam, višištadvaitu ili uslovljeni nedualizam i dvaitu, dualizam. Ta tri drevna sistema su u Indiji stekla velike grupe sledbenika, koje je kasnije uzdrmao dolazak budizma. Budizam je poljuljao drvo Veda i Upanišada. Zato je Indija večno zahvalna Šankari što je oživeo nedualistički sistem, Ramanuđi za uslovljeni nedualistički sistem i Madavi za dualistički sistem.
From:Sri Chinmoy,Moji listovi Bršljanove lige, Chinmoy Publishing Company, New York, 1970
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ivy