Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 7 — Tradicionalne indijske priče o Svami Nigmanandi

Uvod Autora

Ponekad okultisti hoće da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.

Plač vezanosti naspram neba jedinstva

Učitelj mu je izuzetno blagonaklono rekao: „Sine moj, ne plači za stvarima koje su prolazne. Telo je došlo, telo je otišlo, ali duša ostaje večno. Ako se moliš i meditiraš, svuda ćeš videti dušu svoje žene. Sve vreme si bio vezan za telo. Sada treba da se vežeš za dušu. Kada je čovek vezan za dušu, to zapravo i nije vezanost, to je posvećenost. Vidim da će doći dan kada ćeš mnogima podariti prosvetljenje. Bog želi da postaneš potpuno oslobođen od zemaljske sputanosti. Ali, Boga neće zadovoljiti samo tvoje lično oslobođenje. Kada postigneš oslobođenje, On želi da potom oslobodiš sve one koji će biti sa tobom, uz tvoja stopala“.

Snaga iskušenja umalo da pobedi

Jednog dana je u hram ušla prelepa mlada žena. Ona je bila duboko očarana Nigamanandinom duševnom lepotom, te nije htela da ode iz hrama. Nigamananda i ona su vodili ozbiljne duhovne razgovore, i on je bio veoma dirnut njenim duhovnim osobinama i dubokim duhovnim razumevanjem.

Vlasnica hrama to nimalo nije odobravala. Ona je osetila da Nigamanandina duhovnost propada. Nemilosrdno je izvređala mladu ženu, ne bi li je naterala da napusti hram. Međutim, mlada žena se beznadežno zaljubila u Nigamanadu, tako da je čvrsto rešila da tu ostane. Postepeno je i Nigamananda postao slab.

Jednog dana mlada žena mu je rekla: „Ja sam stekla bogatstvo i povešću te svojoj kući. Uveravam te, tvoja duhovnost neće biti uništena. Naprotiv, pomoći ću ti da meditiraš po čitav dan i noć. Hajde da se venčamo. Kada se budemo venčali, biće prirodno da ti pomažem i društvo nas neće kritikovati. Ti ćeš moći da ubrzaš svoje putovanje ka Bogu“. I tako su odlučili da se kroz dve nedelje venčaju.

Pre nego što su prošle dve nedelje, Nigamanandi se jedne noći u snu pojavio njegov Učitelj blistavog lika. Učitelj je u ruci imao štap i Nigamananda se ubrzo zaprepastio videvši da Učitelj iz sve snage bije njegovu devojku. Učitelj ju je izvređao i namrtvo prebio. Potom je blagoslovio Nigamanandu i rekao mu: „Smesta idi odavde! Ova žena ti neće pomoći u tvom Bogoostvarenju, nego će ti oduzeti svu težnju koju sada imaš i pretvoriće te u uličnog prosjaka“.

Suvišno je reći da je Nigamanada odmah poslušao Učitelja.

Telesna lepota propada; lepota duše plovi dalje

Upravo tada jedna vrlo ružna starica, u prljavoj odeći, donela mu je neku torbu i rekla: „Molim te, pričuvaj mi ovu torbu s hranom. Idem da se okupam u obližnjem jezercetu. Onda ćemo zajedno jesti“.

Nigamananda je čekao dva ili tri sata, a od nje još uvek nije bilo ni traga. Naposletku je otvorio torbu i video da je u njoj najukusnija hrana i voće. Sve je to sam pojeo.

Te noći Nigamanada je u snu ugledao boginju Anapurnu. Ona mu je rekla: „Dakle, kao što vidiš, niko ne ostaje gladan. Ja svakoga nahranim“.

„Ti svakoga nahraniš?“, Nigamananda uzviknu. „Kada si me ti to nahranila? Prizivao sam te kada sam bio gladan, ali jedna ružna, prljava starica mi je dala hranu. Ti si tako divna i blistava!“

Boginja mu je objasnila: „Ja sam ti prišla u tom obličju“.

„Zašto si to uradila?“, upitao ju je.

„Htela sam da ti pokažem da su sva obličja moja“, rekla je boginja. „A tebi je još uvek više stalo do fizičke lepote, nego do lepote duše. Zato sam htela da ti pokažem da čak i ružni ljudi mogu da imaju dobro srce. Od sada se potrudi da osetiš da fizička lepota nema nikakve veze sa nežnim, saosećajnim srcem“.

Ne spoljašnja forma, već unutrašnja suština

Nigamananda je odgovorio: „Možda ti tu vidiš tvog voljenog Gospoda, ali ja vidim samo parče beživotnog drveta“.

Na to se Učitelj razljutio. Nemilosrdno je izgrdio Nigamanandu i rekao mu: „Ako još jednom pokažeš nepoštovanje prema mom voljenom Gospodu, izbaciću te iz mog ašrama! Pazi se!“ Potom je Učitelj izašao iz sobe i otišao u svoje odaje da se pozabavi ašramskim poslovima.

NNigamananda je bio ponižen i jako ljut. Odmah je skinuo kip sa oltara i žestoko ga udario, uzviknuvši: „Ti! Zbog tebe me je Učitelj tako žestoko izgrdio. Zaslužuješ da te kaznim!“ Potom ga je vratio na oltar.

Posle nekoliko minuta Učitelj se vratio i rekao mu, široko se osmehujući: „Rekao si da je moj Gospod jedan beživotni komad drveta, a da li bilo ko udara beživotnu stvar? Tek kad vidimo da neko ili nešto ima života, pričinjava nam zadovoljstvo da ga udarimo. Sa beživotnom stvari se ne razgovara, jer beživotna stvar ne može da razume ili odgovori. Ne, ti zaista vidiš nešto unutar ovog kipa. Bio sam tako zadovoljan kada sam čuo da se obraćaš mom Gospodu. Moj Gospod ne samo da ima život, već otelovljuje univerzalni i transcendentalni Život. Zato te molim da se od sada klanjaš ovom kipu“.

Nigamananda se poklonio svom Učitelju i rekao: „Molim te, oprosti mi. Klanjaću se ovom kipu i u tom kipu ću videti i osetiti tebe, Učitelju“.

Učitelj reče: „To je za tebe apsolutno ispravno, sine moj“.

Moj Guru je najviši

Kada je Nigamananda došao, prvo se poklonio svom Učitelju a zatim se poklonio Šankaračarji. Svi su bili zapanjeni. Kako je mogao da se prvo pokloni Satčidanandi, kad je Šankaračarja sedeo tik uz njega? Neki ljudi rekoše Nigamanandi: „Ti si prava budala! Zar ne umeš da praviš razliku?“

Nigamananda je odgovorio: „Umem ja da pravim razliku. Ja vam kažem da niko ne može da bude uzvišeniji od onoga ko je vaš Guru. Za mene je moj Guru najviši i to će zauvek ostati. Prema tome, postupio sam ispravno poklonivši se prvo njemu“.

Čuvši to, Šankaračarja se široko osmehnuo Nigamanandi i rekao mu: „U pravu si, sine moj, u pravu si“. Potom je postavio Nigamanandi nekoliko duhovnih pitanja na koja je Nigamananda savršeno odgovorio.

Onda je Šankaračarja rekao Satćidanandi: „Šta čekaš? Zašto od ovog svog učenika ne tražiš da ima sopstvene učenike i da pomogne da se prosvetli čovečanstvo? Jasno vidim da je za to spreman“. Tada je pred Šankaračarjom i pred svim tragaocima koji su bili u blizini, Satčidananda objavio: „Moj duhovni sin Nigamananda je ostvario Boga. Od sada će prihvatati učenike, prosvetljujući im umove i ispunjavajući im srca“.

Božanska Ljubav teši ljudski gubitak

Zgrabila je sliku i krenula sa njom ka jezeru. Iznenada je čula kako je neko plačnim i tužnim glasom doziva: „Majko! Majko!“ Okrenula se i ugledala njihovog Gurua, Nigamanandu, koji joj je suznih očiju rekao: „Majko, hajde da se vratimo kući. Nemoj više da plačeš za svojim sinom. Ja ću biti tvoj sin. Tvoj sin je sa mnom, u meni i za mene“.

To je u velikoj meri utešilo majku i ona se vratila kući sa slikom svog Gurua. U trenutku kada se sve to događalo, Nigamananda je zapravo bio četiri stotine milja daleko i držao je duhovna predavanja svojim učenicima koji su živeli u njegovom ašramu.

Učiteljeve zaštitničke ruke

Majka i ćerka su zajedno povikale iz sveg glasa, vrištale su i dozivale pomoć. I ko se pojavio pred njima da ih spase? Njihov Učitelj, Nigamananda. On se pojavio u najlepšem i najmoćnijem obliku i trozupcem je zapretio huliganima, rekavši im da će sve da ih uništi. Potom je na podu nacrtao jedan krug i rekao da će one, ako ostanu unutar tog kruga, biti bezbedne. U Nigamanandinom prisustvu dve žene su donele sve svoje dragocenosti i sav novac u taj krug, i tu su bile dobro zaštićene duhovnom i okultnom moći svog Učitelja.

Uvidevši da su bespomoćni, huligani su pre zore napustili kuću.

San postaje stvarnost

Jedne noći je u snu video najdivnije blistavo biće i istovremeno je na svom srcu video napisanu jednu reč: Nigamananda. Taj oficir nije ništa znao o Svami Nigamanandi, koji je u to vreme živeo u sasvim drugom gradu, udaljenom više od hiljadu kilometara. Ipak, oficir se raspitivao i ubrzo je pronašao nekoga ko je čuo za Nigamanandu i ko je mogao da ga uputi gde će da pronađe Učitelja.

Posle nekoliko dana ovaj oficir-tragalac je stigao do Nigamanandinog ašrama. Čim je ugledao Nigamanandu znao je da je to Učitelj koga je video u snu i pao mu je pred stopala. Nigamananda mu je jednostavno rekao: „Znači, ti veruješ u snove?“

Jednostavno onaj koji voli Boga

Jednoga dana je Svami Nigamananda rekao jednoj grupici učenika da on nije Avatar.„Niko ne treba da me zove Avatarom“, rekao je. „Niko to o meni ne treba ni da pomisli. Ja sam jednostavno onaj koji voli Boga“.

Učitelj je nastavio: „Kao i vi, i ja sam se razvijao od kamena i imao sam podosta ljudskih inkarnacija. U ovoj inkarnaciji sam ostvario Boga. Postigao sam savršenstvo i znam šta je transcendentalna Istina. Želim da vam dam sve što posedujem. Već sam vam dao ključ. Samo treba da otključate vrata mog srca i da uzmete šta god poželite i koliko god poželite. Nije neophodno da vaš Guru bude Avatar najvišeg reda. Obična Bogoostvarena duša može da vam pruži sve što vam je potrebno za vaše Bogoostvarenje.