Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 4 — Tradicionalne indijske priče o Baskaranandi

Uvod Autora

Ponekad okultisti hoće da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.

Prelazak iz života vezanosti u život nevezanosti

Učitelju ja bih tvoju volju; ti uzmi moj prsten

Kralj se nije ni najmanje uznemirio. Pomislio je: „Možda sam bio isuviše vezan za njega,

Baskarananda i kralj su dugo razgovarali o duhovnosti i Učitelj je kralju preneo mnoge duhovne tajne. Potom je Učitelj rekao: „Zar ne želiš da ti vratim tvoj prsten?“

Kralj je odgovorio: „To u potpunosti zavisi od tebe. Ako ti to hoćeš, možeš da mi ga vratiš. Inače, možeš da ga ostaviš na dnu jezerceta“.

Baskarananda reče: „U redu, želim da ti ga vratim. Sada samo rukom dodirni vodu“.

Učitelj je prsten bacio u vodu sa mesta na kome su stajali, ali kralj je odlučio da ode na drugu stranu jezerceta, da vidi da li će se prsten vratiti sa te strane. Čim je rukom dotaknuo vodu, pojavilo se šesnaest prstenova istog izgleda. Kralj nije mogao da kaže koji je bio njegov.

„Pošto nisi vezan za svoj prsten,“ rekao je Baskarananda, „vraćam ti ga“. Potom je Baskarananda bacio ostalih petnaest prstenova nazad u jezerce, a kralju je dao onaj jedan koji je bio njegov.

Telesna snaga napada, snaga duše plovi.

Oficir se sagnuo da uzme olovku za Učitelja, ali nije mogao da je podigne. Učitelj je ponovio: „Molim te, daj mi olovku. Ja ne mogu da je dohvatim“.

Oficir je pokušavao i pokušavao, ali nije imao dovoljno snage da podigne olovku. Sa najvećom naklonošću Učitelj mu je rekao: „Vidi, na bojnom polju u tebi i pomoću tebe deluju Božija snaga i sposobnost. Zato pobeđuješ. Bez Božije snage, nisi u stanju da podigneš čak ni jednu olovku. Zato nemoj da se razmećeš, dete moje. Sve je to Božija Volja“.

Suština poniznosti nosi božanski nauk

Većina nije znala ko je Lakšman Mala, ali neko reče da je on ribar. Kakvi izuzetni i učeni ljudi su tu bili prisutni! Ko bi pomislio da će Učitelj tražiti da vidi jednog ribara? Ipak, svi su počeli da ga traže. Svi su počeli da dozivaju: „Lakšman! Lakšman!“

Lakšman umalo da nije došao na taj skup zbog straha od toliko učenih ljudi, pa je zato sedeo pozadi. Kada su ga pronašli, dopratili su ga do Učitelja, koji mu je ukazao puno ljubavi i naklonosti. Zatim je Baskarananda rekao: „Za vreme predavanja, on mora da bude pored mene“.

Tako je Lakšman stajao pored Učitelja sklopljenih ruku, plivajući u moru posvećenosti i predanosti. U toku predavanja Učitelj je izuzetno pohvalio Lakšmana. Rekao je: „Vi ljudi ste učeni, kulturni, uvaženi. Međutim, istinska veličnina leži u čistoj posvećenosti“.

Kada se skup završio, Lakšman je otpratio Učitelja do kuće i od tada je ostao u njegovoj kući.

Voz nevolje se zaustavio, voz iskustva ide dalje

Kralj je hteo odmah da krene, ali mu Baskarananda reče: „Ne, ne možeš da ideš. Ma koliko da je stvar ozbiljna, danas ne možeš da ideš“. Kralj nije želeo da bude neposlušan prema Učitelju, ali je bio veoma tužan. Učitelj je naposletku rekao: „U redu, možeš da ideš danas. Ali, nemoj da ideš popodnevnim vozom u dva sata. Želim da ideš večernjim vozom“.

Kada je kralj te večeri stigao na stanicu, zaprepastio se kada je čuo da je prethodni voz zadesila nesreća. Mnogi ljudi su ispali iz voza i poginuli. Kada je to čuo, kralja je preplavila zahvalnost prema Učitelju. Umesto da se vrati kući kao što je nameravao, vratio se Učitelju i sa zahvalnošću mu dodirnuo stopala.

Komentar: Učitelj vidi da budućnost neprekidno sija i širi se u neposrednosti večnog Sada. Budućnost je pod komandom oka njegove vizije. Učitelj je spasao život svog učenika zahtevajući od njega da ne putuje određenim vozom. Lako je mogao da kaže vlastima na stanici da obrate posebnu pažnju na putovanje tog voza. Međutim, nije ih upozorio, ne zato što je bio ravnodušan ili okrutan prema nesrećnim putnicima i vozu, već zato što je dobio zapovest iznutra, od Najviše Stvarnosti, da može da poštedi samo život svog učenika. Bog je želeo da Učitel ništa ne govori o ozbiljnoj nesreći koja je bila predodređena da zadesi taj voz.

Bog kuca jedino na vrata poniznog srca

Svi su bili zaprepašćeni Učiteljevim ponašanjem, a učenik se vrlo tužan vratio kući. Međutim, te noći je usnio san i u tom snu Svami Baskarananda mu je sa krajnjom naklonošću odgovorio na pitanja.

Narednog dana je ovaj tragalac ispričao Baskaranandinim učenicima zašto Učitelj nije pred drugima odgovorio na njegova pitanja. Ostali su postavljali pitanja sa krajnjom iskrenošću i poniznošću, a on je bio neizmerno ponosan kada je postavljao svoja pitanja. Zato ga je Baskarananda izvređao, umesto da mu odgovori na njih. Ipak, u toku noći mu je Baskarananda oprostio i u snu odgovorio na sva pitanja. Tragalac je bio vrlo zadovoljan odgovorima i izuzetno zahvalan što ga je Baskarananda kaznio zbog njegovog nebožanskog ponosa.

Božiju Volju vreme sprovodi

Učitelj se koncentrisao na učenika i potom rekao: „Pa, ja ne treba da ti pomognem, a ni doktori ne treba ništa da čine. Samo se strpi trideset i devet dana. Posle trideset i devet dana tvoj problem sa bubregom biće potpuno izlečen“.

Posle trideset i devet dana, čovek je bio sasvim izlečen.

Sada ne možeš da mi dodirneš stopala

Commentary: Kada neko umre, obično duša te osobe prvo posmatra okolinu sopstvenog tela, potom leti ka svojim dragim koji nisu pored tela. Različiti su razlozi zbog kojih duše to čine. Ponekad duše žele da vide da li su zaista bile potrebne svetu, tako da motre ne bi li videle da li njihovi dragi plaču za njima ili ne. Ponekad pokušavaju da uteše svoje mile i drage i govore im da oni samo ispunjavaju Božiji kosmički Zakon: niko ne može večno da ostane na Zemlji. Svaka duša mora da napusti telo kad odigra svoju ulogu na Zemlji.

Dobro je znati šta se dešava na svim poljima, ali ako ćete stvoriti nepotrebnu patnju time što ćete to reći drugima, onda to nije preporučljivo. Možda je Učitelj mogao da kaže tragaocu: „Brzo idi kući. Tamo si potreban“. Međutim, to što mu je rekao da mu je otac umro i što mu nije dozvolio da mu dotakne stopala, nije bilo ispravno sa najviše duhovne tačke gledišta. Trebalo je da ga pusti da ode kući i da pročita telegram. Ako se sve uradi u svoje vreme, kod drugih ne izazivamo tugu pre nego što je to zaista potrebno.

Ne misli ni na šta drugo: samo jedi i budi srećan

„O, ne, ne možemo“, odgovorile su askete. „Ti si siromašan i ne bismo dobili ono što želimo“.

Baskarananda je rekao: „Da čujem šta biste to hteli da jedete“.

Askete pomenuše četiri različte vrste indijskih slatkiša, a takođe su tražili i nekoliko pomorandži. Potom su nastavili razgovor sa Baskaranandom.

Kroz nekoliko minuta, na njihovo veliko iznenađenjee, tri najlepša dečaka su prišla Učitelju i pred njegova stopala položila veliki poslužavnik sa slatkišima – baš onim koje su askete poželele – kao i korpu punu pomorandži. Askete su upitale Baskaranandu kako je to moguće.

Učitelj se osmehnuo i rekao: „Samo jedite i budite srećni. Da li je bilo šta nemoguće u Božijoj tvorevini?“

Predodređeni brak

Baskarananda reče: „Da, vaš sin treba da se oženi. To je predodređeno. U pravu ste da će za njegovu ženu biti žalosno iskustvo da tako mlada postane udovica. Ipak, jasno vidim da ta devojka ima sa njim posebnu vezu u svetu duša i njima je predodređeno da se venčaju. I njemu i njoj je to iskustvo potrebno. Ganeš sada ima trinaest godina. Istina je da bi trebalo da umre u šesnaestoj godini, ali ja ću odložiti njegovu smrt za nekoliko godina. Neću dozvoliti da on umre, sve dok ja ne umrem“.

I tako se Ganeš oženio. Prošlo je nekoliko godina i njegov šesnaesti rođendan je prošao bez nesreće. A onda je jednog dana Baskaranandu napala najsmrtonosnija bolest u Indiji, kolera. Istog dana, Ganeš je pao sa konja i ostao bez svesti. Ganeš je tri dana bio bez svesti, a Baskarananda je takođe tri dana bolovao od kolere. Baskarananda je preminuo u podne trećeg dana, a u tom istom času je i Ganeš napustio ovaj svet.

Komentar: Iskustvo je od prvenstvene važnosti. Fizičkoj stvarnosti u nama je ponekad potrebno iskustvo sjedinjenja, ponekad iskustvo odvajanja, ponekad iskustvo ponovnog ujedinjenja, ponekad iskustvo večnog odvajanja. Napredovati i uvideti, dok napredujemo, da postoji samo jedna jedina Vrhunska Stvarnost – to je iskustvo koje je stalno potrebno ovde na Zemlji i tamo na Nebu. A ta Vrhunska Stvarnost je Bog Lično.

Učitelj iskušavan i glupost razotkrivena

Baskarananda se razbesneo i naredio im da smesta napuste njegovu kuću, inače, zapretio im je da će ih nemilosrdno kazniti. Dve žene su u strahu pobegle, ali je jedna od njih bila dovoljno hrabra ili nerazumna da ostane. Zato je Baskarananda upotrebio svoju okultnu moć i u sobu doveo ogromnu zmiju. Zmija se omotala oko žene i prikovala je za zemlju tako da nije mogla da pobegne. Žena se prepala gotovo do smrti.

Pošto se ta žena nije vraćala, njene dve prijateljice su mislile da je uspela sa Učiteljem. Njene prijateljice su istovremeno bile srećne i ojađene – srećne jer je makar jedna od njih uspela da snizi Učiteljevu svest, a ojađene jer su joj zavidele što je baš ona bila uspešna. Posle nekoliko sati su ponovo otišle u Baskaranandin dom i onda su videle da je njihova prijateljica u veoma žalosnom stanju.

Dve žene su otišle i o tome obavestile kralja, a kralj se rastužio jer je on bio uzrok patnje te žene. Zato je kralj otišao Baskaranandi da i sam vidi u kakvom jadnom stanju je ta žena. On je molio Učitelja da joj oprosti i priznao je da stoji iz svega toga.

Baskarananda je oprostio kralju i toj ženi i rekao: „Ne pokušavajte da iskušavate duhovne ljude. Ovog puta sam je pustio da ostane živa, ali u budućnosti, ako ona ili bilo ko drugi dođe da me iskušava, tu osobu ću odmah uništiti. Niko ne treba namerno da iskušava duhovne ljude“. Onda je zmija postepeno nestala.

Komentar: Iskušenje je nešto vrlo uobičajeno, ono napada skoro svakoga. Ali, istinski duhovni Učitelji su pravi izuzeci. Ipak, ljudskom biću je teško da u drugima vidi izuzetne sposobnosti koje se u njemu samom nisu ispoljile. On druge vidi shodno sopstvenim sposobnostima, a zaboravlja da možda ima ljudi koji ga daleko nadmašuju i koji nemaju iste slabosti kao i on.

Moja hrana, moje jedinstvo univerzalno

Narednog dana isti učenik je doneo priličan broj plodova manga, ali je za Učitelja izdvojio na stranu dva ukusna manga. Kada je Učitelj podelio sav mango, učenik mu je dao preostala dva manga koja je sačuvao. Međutim, Baskarananda ga je izgrdio, rekavši: „Ne smeš to da radiš. Sve što si doneo moraš da mi daš. Ono što budem hteo, zadržaću za sebe. Zar ne znaš da ja sve jedem pomoću mojih učenika? Kada vi ljudi jedete, to je meni više nego dovoljno, jer ja uživam da jedem i činim sve u vama i pomoću vas“.

Komentar: Kada nešto ponudimo duhovnom Učitelju, naše polaganje prava na tu stvar mora potpuno da nestane. Ako nešto dajemo Učitelju a želimo da on s tim postupa u skladu sa našom željom, onda mu ne dajemo pravi dar. Samo pokušavamo da ga vežemo našom željom-poklonom. Učitelju bi trebalo da dajemo ne samo posvećeno i bezrezervno, nego i bezuslovno. Jedino tada ćemo imati mir u umu, sreću u srcu i ispunjenje u životu.

Tri Vrhunske Vrednosti: Božija Samilost, Božija Svetlost i Božije Blaženstvo

Desilo se da je tada tu bio i Učitelj Biđojkrišna sa nekoliko svojih učenika.