Ponekad okultisti hoće da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.
— Šri ČinmojKada se pravi vlasnik vratio, bio je iznenađen i srećan što vidi mladog tragaoca. Gambirananda je vlasniku kolibe pomenuo zmiju. Vlasnik je rekao: „Dvanaest godina ja ovde meditiram ne bih li video tu zmiju. To nije samo zmija. To je veliki duhovni Učitelj, veliki osloboditelj, koji je uzeo oblik zmije. Svako ko vidi tu zmiju, zasigurno će biti oslobođen. Tako sam srećan što si ti video zmiju. Vrlo sam ponosan što si našao utočište u mojoj maloj kolibi“.
Komentar: Ljudsko u nama nikada neće znati kada će kucnuti Božiji Čas. Božansko u nama zna kada je vreme da Božiji Čas kucne za nas. Ljudsko u nama uvek je u nedoumici, čak i kada kucne Božiji Čas. Međutim, božansko u nama zna da je to normalno dešavanje koje je nevidljivo našim ljudskim očima i neprimetno našem ljudskom umu. Božiji Čas dolazi kada je čovek spreman sa zvonom svoje bezuslovne predanosti.Gambirananda je rekao: „Ne tvrdim da imam takvu moć“.
Muni je odgovorio: „Ti ne moraš da tvrdiš da je imaš. Ja to tvrdim u tvoje ime. Zaista imaš tu Moć“.
Gambirananda nije mogao da odbije Munijev emotivni zahtev ispunjen ljubavlju, tako da je pošao sa Munijem da vidi mrtvo telo svog učenika. Kada je Učitelj poprskao Akijevo telo sa nekoliko kapi vode iz jedne svete posude, Aki je ponovo oživeo.
Komentar: Moć smrti dograbila je Akija, ali ga je moć Samilosti njegovog Učitelja vratila nazad. Smrt kaže telu: „Vidi šta ja mogu“. Učitelj kaže smrti: „Ne poričem tvoju sposobnost, ali meni je Bog dao veću sposobnost. Ti veruješ u Božiji kosmički Zakon. Ja, takođe, verujem u Božiji kosmički Zakon, ali Bogu ponekad pričinjava neizmernu radost da krši Svoj sopstveni kosmički Zakon, ako na taj način u tragaocu može da poveća težnju za Svetlošću i Istinom“.Pošto je Učitelj odveo tigra nazad u njegovu jazbinu, učenici i poklonici su se vratili u prostoriju. Tada im je Gambirananda rekao da taj tigar nije bio pravi tigar. Rekao je: „Jedan Učitelj najvišeg reda je uzeo oblik ovog tigra i ide iz mesta u mesto da bi blagoslovio tragaoce. On nije došao da nas proguta, došao je da nas blagoslovi“.
Komentar: Kada neko ostvari Boga, divlji životinjski svet ga ne muči i ne može da ga muči ili uplaši, jer on upravlja svemoćnom Svetlošću i svemoćnom Moći. U ovom slučaju je Učitelj najvišeg reda preuzeo oblik tigra, ne da bi progutao publiku, već da bi ih podsetio da su osobine divljih životinja u njima još uvek uveliko prisutne. Međutim, Učitelj poput Gambiranande lako može da proguta sve životinjske osobine publike i prosvetljenjem ih pretvori u božanske osobine Bogoostvarenja, Bogootkrovenja i Bogoispoljenja.
U prethodnoj priči Učitelj je uzeo oblik zmije. U tom slučaju, baš kao i ovde, Učitelj se iz samilosti pojavio da tragaocima kaže da ako žele najbrže da napreduju, treba da pogledaju svet i vide da je svet nalik zmiji otrovnici ili krvoločnom tigru. Sama priroda zemaljske svesti je da ujeda i proždire. Ako se ne čuvate, tigar će vas ugristi, zato budite oprezni.Učenik je bio očajan jer je taj dečak bio jedini sin njegovog prijatelja. Zato je došao Gambiranandi i molio ga da izleči dečaka. U sebi je učenik samog sebe prekorevao: „Zašto sam doveo ovog dečaka? Ako umre, šta da kažem svom prijatelju?“ Potom je imao drugu misao: „O, ja imam nekoliko dece. Neće mi biti žao da umesto sina mog prijatelja umre neko od moje dece“.
Tu je Gambirananda pročitao njegove misli: „Što si ti požrtvovan!“, rekao je, „Spreman si da pustiš svog sina da umre! Kakvo pravo imaš da žrtvuješ svog sina? Tebi pripada tvoj život, ali život tvog sina pripada njemu samom. Ne možeš da polažeš pravo na život svog sina. Nisi naučio ni azbuku duhovnog života, a praviš se važan svojom požrtvovanošću. Budi iskren! Pokušaj da spoznaš gde ti je mesto u duhovnom životu. Počni od samog početka. Nauči azbuku duhovnog života, pa onda razmišljaj o žrtvi“.
Učitelj je ismejao učenika i dobro ga izgrdio. Onda je konačno izlečio sina njegovog prijatelja.
Komentar: Lako je biti velikodušan na tuđ račun. Kada nešto žrtvujemo u spoljašnjem svetu, potpuno smo svesni rezultata našeg dela. Ponekad nas ti rezultati, u obliku počasti, imena i slave, nagone na žrtvovanje. Međutim, u unutrašnjem svetu ne postoji žrtvovanje. Stalnom molitvom i meditacijom postajemo potpuno svesni našeg univerzalnog jedinstva. Kada odvojimo svoje postojanje od slepih ograničenja tela, sebe vidimo ne samo kao neograničene mogućnosti, nego i kao beskonačne neizbežnosti. Mi žrtvujemo naš osećaj odvojenosti, da bismo postali veliki. Naš osećaj jedinstva pomno čuvamo, da bismo zauvek ostali dobri.Desilo se da se ta žena ozbiljno razbolela i ubrzo potom i umrla. Njen suprug je bio vrlo tužan, ali je i dalje želeo da postane pravi Gambiranandin učenik. Zato je otišao Učitelju i ponovo ga zamolio da bude iniciran. Učitelj se složio i utvrdio datum.
U vreme inicijacije, čovek je preklinjao Gambiranandu da inicira i njegovu pokojnu ženu. Učitelj je rekao: „Kako to mogu da učinim? On je mrtva, ona više nije sa tobom“.
Čovek je rekao: „Ne, njena duša nije mrtva. Obećao si da ćeš nas oboje inicirati. Dok iniciraš mene, možeš da iniciraš i nju. Molim te, učini mi tu uslugu“. Počeo je da plače i Učitelj se na kraju složio.
Gambirananda je položio dva jastučeta jedno uz drugo. Čovek je seo na jedno jastuče, a drugo je ostalo prazno. Dok je Učitelj inicirao tragaoca, položio je jednu ruku na tragaoca a drugu na prostor iznad praznog jastučeta. Kroz nekoliko minuta, ljudi su videli da se jastuče pomera i bili su sigurni da je to ženino prisustvo. Na taj način, Gambirananda ih je oboje zajedno inicirao.
Komentar: Prava inicijacija se odvija uglavnom u duši, a ne u telesnoj svesti. Kada Učitelj inicira tragaoca, on mu odmah pomaže da se priseti obećanja koje je njegova duša dala Apsolutu Svevišnjem pre nego što je ušla u arenu sveta. Kada Učitelj inicira fizičko u tragaocu, on pročišćava tragaočevo spoljašnje biće, dotičući tragaočevu fizičku stvarnost. Kada inicira duhovno u tragaocu, izliva bujicu prosvetljujuće svetlosti u tragaočev sklop. Fizička inicijacija nas podseća na našu duhovnu dužnost. Duhovna inicijacija nas podseća na besmrtnu svetlost naše svesti.Gambirananda je voleo životinje – i divlje životnje i pitome kućne ljubimce. Divlje životinje su čak šetale među Učiteljevim pomagačima. Te životinje su veoma volele Gambiranandu, a on im je pružao veliku naklonost i ljubav.
Jedne noći je jednog od učenika, koji je spavao pored Učiteljeve sobe, probudila neka buka iz te sobe. On je tiho otvorio vrata Učiteljeve sobe i video je da Učitelj komadićima hleba hrani nekoliko miševa. Hranio ih je hlebom sa puno nežnosti.
Kada je Gambirananda ugledao učenika, malo mu je bilo neprijatno što ga je učenik video kako u to doba hrani miševe, ali je učenik bio veoma ganut. Učitelj je spolja vrlo često pokazivao ogromnu ravnodušnost prema tragaocima, ali učenik je tada video da je njegovo samilosno srce plakalo čak i za jadnim malim miševima.
Komentar: Gotovo je nemoguće dokučiti visinu samilosti i svetlost pravednosti duhovnog Učitelja. Njegovoj svetlost pravednosti dive se i obožavaju je hrabri. Njegovu visinu samilosti vole i obožavaju beznadežni i bespomoćni. Ali, njegova visina samilosti i svetlost pravednosti zajednički pripremaju tragaoca za sveobuhvatno razumevanje Boga Vrhunskog Tvorca, i Boga, ispoljene Tvorevine.Tačno trećeg dana njen sin je stigao kući. Kada mu je majka ispričala ovu priču, on nije prestajao da se smeje. „Ja sam bio u Evropi“, rekao je, „tako da znam da je ovo samo neka praznoverica u kojoj uživaš“.
Majka je odgovorila: „U redu, ali makar pođi da vidiš tog duhovnog Učitelja“. Tako je sin pošao zajedno sa svojom majkom. Kada je ugledao Gambiranandu, skoro da se onesvestio. „Zdravo, šta ti radiš ovde?“, zahtevao je objašnjenje.
Učenici koji su bili sa Učiteljem su se naljutili. „Zašto se ti našem Učitelju obraćaš s tolikim nepoštovanjem?“ upitali su ga.
Mladić je rekao: „Ja sam ga video sam na brodu u Bombaju, u blizini moje kabine. Nosio je istu odeću koju sada ima na sebi. Bio sam iznenađen što ga vidim i čudio sam se što takav siromah stoji u blizini kabina prve klase. Zato sam mu postavio isto ovo pitanje: 'Šta ti radiš ovde?', ali on mi se samo osmehnuo! Nije odgovorio. Sada ga vidim ovde“.
Sin se potom poklonio Učitelju i rekao: „Oprosti mi. Sada znam da si ti veoma veliki duhovni Učitelj. Oprosti mi na mojoj drskosti“.
Komentar: Duhovni Učitelj je savladao vreme i prostor. Duhovni Učitelj živi život oproštaja. Duhovni Učitelj plače i umire sa srcem čovečanstva koje krvari. Duhovni Učitelj se osmehuje Božijim Osmehom i širi Božije Zadovoljstvo Blaženstva pomoću rastuće težnje čovečanstva za traganjem.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 3 — Tradicionalne indijske priče o Gambiranandi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_3