Ponekad okultisti žele da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.
— Šri ČinmojSadu mu je zatim rekao: „Zovem se Babađi, sine moj. Ti si bio moj dragi učenik u svojoj prošloj inkarnaciji. Napustio si telo u veoma visokom stadijumu duhovnog razvoja. Želim da u ovom životu dovršiš svoj duhovni razvoj“.
Šjama Čaran se poklonio svom Učitelju i plakao i plakao. Izjavio je kako više neće da se vraća svojoj ženi i porodici, ali Babađi je rekao: „Ne, moraš da im se vratiš. Bog hoće da vodiš porodičan život i da, u isto vreme, ostaneš u najvišoj svesti i upućuješ domaćine kako da vode bolji, uzvišeniji i čistiji život. Kroz nekoliko dana ću te inicirati. Dokle god budeš boravio u blizini Himalaja, svakodnevno dolazi da me vidiš“.
Šjama Čaran je bio presrećan što će ga njegov Učitelj inicirati. Otišao je srca ispunjenog zahvalnošću i blaženstvom.
Posle nekoliko dana Lahiri se vratio Učitelju. Babađi je rekao: „Došlo je vreme da te iniciram, ali pre toga, moraš da popiješ ovu tečnost“.
Šjama Čaran je iz jedne glinene posude popio veoma veliku količinu neke uljaste tečnosti. To ga je nateralo da povraća i isprazni se mnogo, mnogo puta. Potom je Babađi rekao: „Sada si pročišćen, sine moj. Dajem ti puri, alvu i ostale đakonije. Jedi koliko god hoćeš“. Šjama Čaran je nezasito jeo. Onda ga je Učitelj inicirao samilosno, bezrezervno i bezuslovno.
Komentar: : Reći da je svaka duša blagoslovena samo jednom inkarnacijom je krajnje pogrešno. Svaka duša prolazi kroz mnogo, mnogo inkarnacija pre nego što otelovi, otkrije i ispolji konačnu Istinu. Mi polazimo od jedne tačke i na kraju dolazi trenutak kada stižemo na cilj. Svaka inkarnacija pomaže duši da napreduje ka predodređenom cilju. Ako u ovoj inkarnaciji nešto započnemo i to ne dovršimo, moraćemo to da dovršavamo u narednoj inkarnaciji, jer sve dok to ne učinimo, nećemo biti trajno zadovoljni. Svaka inkarnacija znači da prelazimo još nekoliko koraka dok hodamo putem Večnosti. Ako nastavimo da hodamo, stupamo i trčimo dalje, svaka inkarnacija je nesumnjivo kretanje napred ka stvarnosti koja više prosvetljuje i ispunjava.Šjama Čaran je plakao i plakao. Nije želeo da ode. Njegov Učitelj ga je hrabrio rečima: „Nemoj, ti moraš da uradiš nešto krajnje posebno za Boga dok si sa porodicom i vodiš život domaćina. Ali, kad god ti zatrebam, samo me dozovi i obećavam da ću doći da te vidim i blagoslovim“.
Teška srca, Šjama Čaran je pošao kući. U povratku je dva ili tri dana proveo u domu nekih prijatelja. Prijatelji su ga pitali: „Da li ti veruješ u okultnu moć ili u duhovnu moć? Mi u to ne verujemo. Nekada su indijski sadui imali okultne moći, ali ta vremena su prošla. Oni koji tvrde da poseduju okultne moći su svi odreda prevaranti“.
Šjama Čaran reče: „Kako to mislite? Upravo me je inicirao jedan veliki duhovni Učitelj. Ja znam kolika je njegova okultna moć“.
Njegovi prijatelji mu nisu poverovali, pa im je rekao: „Ako mi ne verujete, mogu da vam dokažem. Samo izađite iz ove sobe, pustite me da nekoliko minuta meditiram i uveravam vas da će moj Učitelj doći ovde“.
Lahirijevi prijatelji nisu nimalo verovali u okultne moći, ali svi su bili radoznali, te su izašli. Kada su mu prijatelji napustili sobu, Lahiri je najduševnije prizivao Učitelja. Kroz petnaest minuta Babađi je u suptilnom telu došao u sobu, a potom je preuzeo i svoje fizičko telo.
Šjama Čaran se silno obradovao što u sobi vidi svog Učitelja, ali Babađi ga je bez milosti izgrdio. Rekao mu je: “Gle koliko si drzak! Prešao sam toliku razdaljinu samo da bih zadovoljio tvoju radoznalost i osporio tvoje prijatelje ateiste. Upozoravam te, više nikada, nikada ovako nešto neću da ponovim. Rekao sam ti da ću doći kad god me dozoveš, ali povlačim obećanje koje sam ti dao. Sada želim da kažem da kad god ja budem hteo da te vidim, jedino tada ću ti dolaziti, ma gde da se nalaziš“.
Šjama Čaran je plakao i molio za oproštaj. Babađi mu je rekao: „Oprostio sam ti, ali nemoj više nikad da me dozivaš da bi pokazao kolika je moja okultna moć ili tvoja posvećenost. Samo kada je budem osetio da treba, dolaziću da te vidim. U unutrašnjem svetu možeš da me dozoveš, možeš da osetiš moje prisustvo, ali više nikada neću da na ovaj način pokazujem svoje fizičko prisustvo“.
Shyama Charan bowed down to Babaji and said, “Now that you have come, O Master, out of your infinite Compassion, please, please give me a boon.”
Šjama Čaran se poklonio Babađiju i rekao: „Sada, kada si došao, o Učitelju, zbog tvoje beskrajne Samilosti, molim Te, molim da me blagosloviš“.
„Čime želiš da te blagoslovim?“, upitao ga je Babađi.
„Hteo bih da moji prijatelji uđu i da te vide“, rekao je Šjama Čaran, „kako bi poverovali u tvoju okultnu moć“.
Učitelj mu se osmehnuo i rekao: „Da, kao i u tvoju moć prizivanja. Idi i pozovi ih da dođu“.
Šjama Čaran je otvorio vrata i njegovi prijatelji su ušli. Veoma su se iznenadili kada su ugledali sadua duge kose i brade koji sedi u položaju lotosa. Babađi im se nije obraćao, ali se svakome osmehnuo i svako mu se poklonio. Šjama Čaran je Učitelju doneo nešto hrane i Učitelj je to pred njima pojeo. Potom ih je Babađi sve zamolio da izađu na nekoliko minuta. Kada su se vratili, on je nestao.
Komentar:: Prikazivanje okultne moći ili duhovne moći da bi se stvorila težnja pokazatelj je nedostatka mudrosti. Moć čudotvorstva neće i ne može da promeni lice čovečanstva. Lice čovečanstva može da se promeni jedino unutrašnjim buđenjem, unutrašnjim vapajem, unutrašnjom posvećenošću i unutrašnjom predajom Bogu. Znatiželja nije duhovnost. Unutrašnji vapaj je jedina istinska duhovnost koju Bog uvažava s ljubavlju, samilosno i bezrezervno. To je zato što Božije univerzalno Jedinstvo, univerzalna Ljubav, univerzalna Svetlost i univerzalno Blaženstvo mogu da se ispolje jedino u unutrašnjem vapaju našeg srca.Šjama Čaran mu je rekao: „Dopustite mi da odem u susednu sobu i da izvesno vreme meditiram. Onda ću vam doneti neke vesti“. Šef se osmehnuo mladom činovniku i iznutra mu zahvalio na dobroj volji, ali nije imao pravu veru u njega. Smatrao je da čovek treba da bude veliki duhovni Učitelj sa neizmernim okultnim moćima da bi mogao da učini tako nešto.
Posle petanest minuta, Šjama Čaran je izašao iz sobe i rekao svom šefu: „Za dva ili tri dana dobićete pismo od vaše supruge. Ona je dobro. Uveravam vas da uopšte ne treba da brinete zbog nje“. Čak je ispričao šefu i šta piše u pismu.
Kroz tri dana, zaista je stiglo pismo od njegove supruge i sadržaj pisma je bio doslovno onakav kakav je Šjama Čaran rekao da će biti. Ali, tu priči nije kraj. Posle nekoliko meseci, šefova žena je došla u Indiju. Jednog dana je došla da poseti svog muža na poslu. Kada je ugledala Šjama Čarana, u čuđenju je širom otvorila oči. Rekla je mužu: „Kako ovaj čovek može da bude ovde? Ja sam ga videla, dok sam ležala na samrti, uz svoju postelju u bolnici. Pogledao me je i osmehnuo mi se i onda sam se oporavila“. To je zaprepastilo njenog muža i sve ostale službenike. Šjama Čaran je nastavio da radi kao činovnik u toj kancelariji još mnogo, mnogo godina pošto je morao da izdržava porodicu. Tek mnogo godina kasnije, kada je okupio nekoliko učenika, mogao je da ode u penziju.
Komentar: Duhovni Učitelj je onaj ko je rešio probleme prostora, vremena i sve ostale ljudske probleme. U njegovom srcu jedinstva sa Božijom Kosmičkom Voljom boravi čitav svet. On nigde ne odlazi; jednostavno je tu, kada je nužno. Medicinska moć je vrlo često nesigurna. Ali, duhovna moć je nesigurna jedino kada nije svesna sveznajuće sposobnosti Izvora. Kada je duhovnost potpuno svesna sposobnosti Izvora, i njena predanost postepeno stekne sposobnost Izvora, gle, ona biva blagoslovena Izvorom i postaje sam taj svemoćni Izvor.Međutim, kada je došlo vreme da se Učitelj fotografiše, fotograf nije mogao da ga vidi kroz vizir. Usmerio je kameru prema Učitelju, ali Učitelj nije bio vidljiv. Kada ju je usmeravao na sve ostale, savršeno ih je video, ali kada ju je usmerio na Šjama Čarana, nije se videlo baš ništa.
Naposletku je zbunjeni fotograf rekao Učitelju: „Ovo je nemoguće. Ne mogu da Vas fotografišem. Ne znam šta to radite“.
Učitelj se osmehnuo i rekao: „U redu, biću dobar. Sada možeš da me fotografišeš“. Ovog puta je kroz vizir fotograf jasno video Šjama Čarana Lahirija, pa je snimio fotografiju. Onda mu je Šjama Čaran rekao: „Duhovnost i duhovna moć daleko nadmašuju savremenu nauku. Imaj vere u ono što je Stvarno, a to je duhovnost“.
Ta posebna slika je besmrtna, najautentičnija i najuzvišenija slika Učitelja koja je snimljena. Njegovi učenici sada obavljaju duhovnu praksu ispred te slike.
Komentar: Neki duhovni Učitelji ne odobravaju fotografisanje. Pošto je telesna stvarnost veoma prolazna, osećaju da nema razloga obraćati pažnju na nju. Ima i drugih Učitelja koji su mišljenja da fotografija ne predstavlja samo jedan predmet, već može da posluži kao snaga nadahnuća i iskustvo koje uzdiže i prosvetljuje. Ovi Učitelji osećaju vrhunsku potrebu da se najviša stvarnost prvo vidi u telesnoj stvarnosti i da se zatim telesna stvarnost preobrazi u univerzalnu misiju duše i u njenu transcendentalnu viziju. Po njima, fotografija nije obično parče papira koje održava neko spoljašnje lice ili pojavu. Ona je prosvetljujuće otkrovenje onoga što je čovek iznutra.
Ima onih koji misle da su postignuća sveta, u svetu, beskorisna, kao i da je sam svet beskoristan, pošto nije stvaran. Zato, kada uđu u drugi svet, ne žele ništa da ostave za sobom. Ali, oni koji smatraju da je svest oblast Bogoispoljavanja, nastojaće da iza sebe ostave preobraženi život i otkrovenja besmrtne duše. Obe strane su podjednako u pravu u svom pristupu stvarnosti, shodno dubini i visini njihovog sopstvenog ostvarenja.Tako je to potrajalo deset ili petnaest minuta. Potom je Šjama Čaran Lahiri odjednom otvorio oči i rekao: „Vi ljudi bi uvek trebalo da imate na umu da duhovna nauka daleko nadmašuje medicinsku nauku. Medicinski svet nikada neće moći da dokuči duhovne tajne. Ali, te duhovne tajne nisu tajne same po sebi. One su prave stvarnosti normalnih ljudi, a normalni ljudi su oni koji bezuslovno veruju u Boga“.
Komentar: Duhovnost stvara, medicinska nauka otkriva. Ovaj izum duhovnosti je u savršenom skladu sa Božijom sveznajućom Vizijom i svemoćnom Stvarnošću. Duhovnost je temelj zdanja životne stvarnosti. To zdanje ima priličan broj spratova: nauku, umetnost, filozofiju, religiju i tako dalje. Da nema temelja, ne bi bilo ni zgrade. Temelj duhovnosti je ono što podupire sve ostale spratove a, u isto vreme, nadmašuje čak i sposobnost viših spratova. On je svesno jedno sa izvornom stvarnošću Božijeg Postojanja-Svesti-Blaženstva.Jednog dana, šef je pratio Kali Kumara do ašrama njegovog Učitelja sa namerom da izvređa Učitelja. Hteo je da se žali kako ga Kali Kumar ne sluša onako kako sluša Učitelja. Međutim, pre nego što je šef bilo šta mogao da kaže, Šjama Čaran Lahiri se obratio Kali Kumaru: „Danas bih hteo da ti pokažem nešto što će ti se možda dopasti. Ugasi svetlo“. Kali Kumar je ugasio svetlo, pa su nekoliko minuta meditirali. Onda je Učitelj rekao: „Da li nešto vidiš?“ I Kali Kumar i njegov šef su videli prelepu devojku. Potom je Učitelj upitao šefa: „Da li je prepoznaješ?“ Šef je bio veoma posramljen i ponižen. „Nije li to tvoja ljubavnica?“ Šjama Čaran je nastavio: „Tvoja žena i deca su ti tako odani i verni. Kako to da si se tako beznadežno zaljubio u ovu devojku?“
Kali Kumarev šef je plakao i plakao. „Molim te, oprosti mi“, molio je Učitelja. „Želim da postanem tvoj učenik. Želim da me iniciraš“.
Šjama Čaran je rekao: „Ne mogu da te iniciram odmah sada. Moraćeš da sačekaš šest meseci. Ako šest meseci budeš vodio čist život i ostaneš veran svojoj ženi, iniciraću te“.
Šef je ostao veran svojoj ženi samo tri meseca, a onda se opet vratio svojoj prijateljici i posle četiri meseca je preminuo.
Komentar: Ako pokušate da ometate pravog duhovnog Učitelja, zadesiće vas teške neprilike. Duhovni Učitelj će vam lako oprostiti, ali biće izuzetno teško, gotovo nemoguće, da vam oprosti vaša sopstvena duša. Vaša duša zna da pravi duhovni Učitelj nije samo vaš najbolji prijatelj, već i vaš jedini prijatelj. Kada neko uznemiravate duhovnog Učitelja, vi pokušavate da prekinete večno prijateljstvo koje blista između vaše duše i duhovnog Učitelja; zbog toga, vaša duša to uopšte ne odobrava. Tada vaša duša poziva kosmičku Volju ili Svetlost Pravde da odigraju svoju ulogu u vašem neprosvetljenom životu bez težnje.Međutim, kada je Kebalanada to pomenuo svom Guruu, Lahiri je rekao: „Zašto da to učinim? Uvek onaj ko je žedan odlazi na izvor. Da li izvor dolazi onome ko je žedan?“
Kada je Kebalananda preneo ovu poruku Baskaranandi, ovome je bilo neprijatno i bio je posramljen, te je lično pošao Šjama Čaran Lahiriju da dozna te duhovne tajne.
Komentar: Sasvim je prirodno da onaj ko je žedan ide na izvor da ugasi žeđ, jer obično nema i ne može da bude drugog načina. Sa druge strane, moramo da znamo i ko je ta žedna osoba. Ako je žedno neko bespomoćno malo dete koje nema spoljašnju sposobnost, ili snagu, da dođe do Izvora, tada Izvor, zbog svoje beskrajne Samilosti, mora da priđe detetu koje muči žeđ.
Često je uloga tragaoca uloga malog deteta, a uloga Učitelja je uloga brižne majke. Tragalac kao dete plače u jednoj prostoriji u zgradi, a majka trči da zadovolji detetovu potrebu. Ali, ako je tragalac zreo u svakom ljudskom pogledu, onda on treba da priđe Učitelju, Izvoru, gde god da je, jer će dobiti neizmerno blaženstvo kada ispije Nektar-Blaženstvo na Izvoru, a imaće i priliku da uvaži sopstveni napor da dođe do Izvora.Juktešvar je dotrčao svom Učitelju, moleći ga da spase život njegovom prijatelju. Šjama Čaran Lahiri reče Juktešvaru: „Imaš lekare. Zašto sam ti ja potreban? Lekari će ga spasti. Oni će biti sposobni da učine ono što je neophodno. Nema potrebe da se uplićem u to“.
Juktešvar se vratio, pun nade, ali se stanje njegovog prijatelja postepeno pogoršavalo. Kada je izgledalo da mu nije preostalo više od četiri-pet minuta života, Ram reče svom najdražem prijatelju Juktešvaru: „Za nekoliko minuta biću mrtav. Molim te, reci Učitelju da imam poslednju želju. Moja poslednja želja je da on dođe i dotakne moje mrtvo telo i tako me blagoslovi. To će biti moja poslednja molba njemu“. Posle nekoliko minuta je preminuo.
Plačući, Juktešvar se vratio Šjama Čaran Lahiriju, da bi mu preneo Ramovu poruku. Učitelj je upitao: „Kako je Ram?“
Juktešvar je odgovorio: „Molim te, idi sam, pa vidi. To je bila njegova poslednja molitva upućena tebi: da dotakneš njegovo mrtvo telo i da ga blagosloviš“.
Šjama Čaran, međutim, reče: „Zašto onda da idem? On nije mrtav“.
„Jeste“, kaza Juktešvar, „On je mrtav. Doktori su to objavili“.
Šjama Čaran Lahiri uze nešto ulja iz lampe i reče: „Idi i sipaj mu malo ovog ulja u usta“.
Njegov prijatelj je bio mrtav, ali ovo je bila zapovest njegovog Učitelja, stoga šta je drugo Juktešvar mogao da učini? Otišao je i sipao malo ulja, koje mu je Učitelj dao, u Ramova usta. Posle nekoliko minuta, Ram se povratio u život, rekavši da je usnio san u kome je video Šjama Čaran Lahirija u najdivnijem obličju. Učitelj mu je rekao: „Ram, zašto spavaš? Ustani i dođi k meni“.
Potom je Ram ustao, obukao se i oba prijatelja odoše do Šjama Čaranove kuće. Učitelj reče Juktešvaru: „Sada sam te naučio kako da pobediš smrt. Od sada, ako neko umre, samo uzmi malo ulja i sipaj mu u usta. Dao sam ti lek za pobedu nad smrću“. Svi su se smejali i smejali, jer su savršeno dobro znali da je ulje bilo samo spoljašnji gest, znak, simbol, dok je pravi dar života potekao od Lahirija.
Komentar: Jedino svemoćna duhovnost može nemogućnost da promeni u laganu mogućnost. Ipak, duhovnost se, iz svoje puke velikodušnosti, trudi da pozajmi spoljašnja, zemaljska sredstva, da bi mogla da uveri fizički um da princip istine može da bude dostupan ljudskom u nama. Inače, bez i najmanjeg oklevanja, možemo reći da zapravo duhovna sila u tišini pretvara nemoguću stvarnost u jasnu i izvesnu mogućnost. I ne samo to, nego ona kasnije tu mogućnost pretvara u praktičnu i neizbežnu stvarnost.
Učiteljeva duhovna moć je zapravo oživela Rama. Inače, koje god ulje da sipate u usta pokojnika, da li će on oživeti? To je moglo da bude bilo šta. Učitelj je rekao učeniku da upotrebi ulje, samo da bi fizički um ubedio određenim fizičkim predmetom. Zato duhovni Učitelji govore: „Uradi ovo, uradi ono“, kada je neko bolestan. Zapravo, ono što leči je njihova duhovna moć, ali oni znaju da će ovako da ubede fizički um, tako da pacijentov fizički um može da poveruje da je Učitelju istinski stalo do njega.Nekoliko sati kasnije, tog istog dana, troje njegovih bliskih učenika su na različitim mestima videli njegovo blistavo duhovno telo koje ih je tešilo. Oni nisu znali da je preminuo; jedino su znali da je jako bolestan. Međutim, kada su došli u Učiteljev ašram, saznali su da je umro. Njegovo fizičko telo je bilo mrtvo, ali on je otputovao da ih poseti u svom duhovnom telu.
Komentar:: Kada ptica duše izađe iz kaveza tela, lako mogu da je vide oni koji žele da je vide. Tada nestaju ograničenja tela i pojavljuje se beskonačno širenje duše. Kada iskreni tragalac uđe u život neznanja, on kaže sebi: „Šta ću ja ovde?“ Kada isti taj tragalac uđe u svet težnje, on sebi kaže: „Zašto ovde ne ostajem sve vreme?“ Naš zemaljski dom otelovljuje život želje, a naš nebeski dom otelovljuje život prosvetljenja.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 2 — Tradicionalne indijske priče o Šjama Čaran Lahiriju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_2