Balananda je zamolio svoje učenike, koji su bili u blizini, da dođu i sednu ispred njega, pošto je nameravao da ispriča jednu važnu priču:
> Bio jednom jedan veliki duhovni Učitelj koji je danima meditirao bez ikakvog jela i pića. Desilo je da je jednom prilikom dobio unutrašnji poriv da meditira tri dana sedeći na javnom drumu. Drugog dana njegove stroge discipline, čuo je vrlo glasnu buku. Otvorio je oči i video da velika povorka u čast izvesnog kralja nailazi tim putem, pravo prema njemu. Trojica kraljevih gardista su mu žurno prišla i rekla: „Vidi, vidi, uskoro će ovuda proći kralj. Napravi mu mesta da prođe. Pomeri se i oslobodi put“.
>> Učitelj je upitao: „Ko?“
> „Kralj lično!“, odgovorili su gardisti.>
> Učitelj je rekao: „Nemojte da me uznemiravate. Ja sam takođe kralj“.
>> Gardisti su mu zapretili: „Udarićemo te!“
>> On je rekao: „Kako se usuđujete da me dotaknete! Samo probajte!“ Tada su ga gardisti pogledali u oči i videli su da iz njih izbija vatra. Prepali su se i otrčali da ispričaju njihovom kralju šta se desilo.
> Pošto je saslušao priču, kralj je krenuo ka Učitelju i podrugljivo mu rekao: „O sveti čoveče, koliko sam razumeo, ti si drugi kralj. Molim te, reci mi koliko imaš vojnika?“> Duhovni čovek je rekao: „Ja nemam nikakve vojnike – nijednog“.
> „Kako možeš da budeš kralj bez ijednog vojnika?“, upitao je kralj.> Svetac je odgovorio: „Nemam nijednog neprijatelja protiv koga bih se borio. Zašto bi mi trebali vojnici?“
> Kralj je, zatim,upitao: „Molim te, reci mi, gde ti je kuća? Gde živiš?“> Odgovorio je: „Čitav svet je moj dom. Zašto bi mi trebala neka posebna kuća? Sve kuće u Božijoj tvorevini mi pripadaju, jer Bog je moj Otac, moj jedini Otac. Očevu kuću sin s pravom može da smatra svojom. Zato su sve kuće ovog sveta moje. Nije mi potrebna neka posebna kuća da u njoj živim“.
> Kralj je tada shvatio da ovo nije običan čovek. Ispružio se pred stopala duhovnog Učitelja i molio ga za oproštaj. Učitelj mu je odmah podario oproštaj i sa osmehom na licu se pomerio sa mesta nasred puta na kome je sedeo, da bi kraljeva povorka slobodno mogla da produži ka svom odredištu.Pošto je saslušao ovu priču, kraljev izaslanik je shvatio njen smisao. Bilo mu je vrlo neprijatno, pa je otišao i ispričao tu priču svom kralju. Kralju je takođe bilo neprijatno. Požurio je k Balanandi, da zamoli za oproštaj, a onda je molio da ga inicira.
Pošto ga je Balananda inicirao, kralj je rekao: „Molim te, reci mi kako da vladam svojim kraljevstvom. Uvek me spopadaju strah, sumnja, strepnja i zabrinutost“.
Balananda je rekao: „To je vrlo lako. Od sada, neka sve što poseduješ bude i dalje uz tebe, ali osećaj da to nije tvoje. To pripada Bogu. Bog je jedini vlasnik svih stvari koje smatraš svojim, ti si samo Njegov upravnik. On te je zamolio da upravljaš tim stvarima u Njegovo ime, ali On je pravi vlasnik. Ti si lažni vlasnik. Pošto pravi vlasnik uvek brine o Svom vlasništvu, lažni vlasnik mora da se preda Njegovoj Volji. Moli se Bogu da od tebe učini Njegov bezuslovni instrument. Na taj način nikada te neće napadati strah, zabrinutost, strepnja i sumnja. Bićeš jedino Njegov dragi instrument“.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 9 — Tradicionalne indijske priče o Balanandi, Agni Press, 1981
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_9