Bama je sa svoje obale video da priličan broj ljudi plače i kuka, tako da je znao da je na obalu doneto neko mrtvo telo, da bi bilo kremirano. Hteo je da vidi ko je to umro, pa je skočio u reku i preplivao na drugu obalu. Gle čuda, u gomili je ugledao svog mlađeg brata. Njegov mlađi brat nije ga obavestio o majčinoj smrti, jer je Bama često izvodio čudne stvari, pa se plašio da ne uradi nešto neprijatno i ne osramoti celu porodicu.
Kada je Bama video kako njegov mlađi brat plače i jeca, odmah je shvatio šta se desilo. Nije rekao ni reč. Samo je zgrabio majčino mrtvo telo, stavio ga u džak koji se tu našao i uprtio ga na pleća. Potom je, ponavljajući ime svoje voljene Božanske Majke: „Tara, Tara“, preneo majku na drugu obalu reke gde je praktikovao svoju jogu. Njegov brat i rođaci su morali da se usred uragana prevezu brodom na drugu obalu.
Kada su stigli, Bama je rekao svom mlađem bratu: „Trinaestog dana moramo da nahranimo hiljadu ljudi“.
Njegov brat reče: „Kako? Znaš koliko smo siromašni“.
Međutim, Bama je odgovorio: „Ti ne treba da brineš zbog toga“.
Njegovi rođaci, koji nisu imali razumevanja za Bamino ludilo, počeli su da se smeju. Znali su da Bama ni sam praktično nema šta da jede. Bama se razljutio i rekao: „Kažem vam, nahraniću ih“.
Trinaestog dana je od ranog jutra mnogo, mnogo ljudi počelo da donosi raznovrsnu hranu u Baminu kuću. Rekli su da su prethodne noći imali viziju Božanske Majke. Ona im je rekla da je Bama njen najdraži sin i da će zbog toga što mu je majka umrla, danas biti religiozna svetkovina. Božanska Majka im je zapovedila da donesu hranu Baminoj porodici, tako da porodica može da nahrani sve rođake, dobronamernike i seljane koji će doći.
Čim su svi došli, odjednom je počela da pada veoma, veoma jaka kiša. Bamin brat je prišao Bami i počeo da plače: „O, brate, hteo si da nahraniš toliko mnogo ljudi. Sada je, tvojom milošću, hrana stigla, ali nemamo gde da ih nahranimo. Sve je na otvorenom. Kako da nahranimo ljude kada ovako jako pada kiša? Ne možemo da ih nahranimo u našoj kući jer je isuviše mala. Imamo hranu, ali ne i sklonište. Zato su svi tužni i nesrećni“.
Bama je rekao: „U redu, pođi sa mnom“. Brat je pošao sa njim do kuće. Neki od posmatrača počeli su da se podsmevaju Bami, dok su mu ostali ukazivali poštovanje. Niko nije znao šta će ovaj čudni čovek da uradi i njegovo prisustvo je dovodilo do komešanja. Onda je Bama uzeo jedan štapić i napravio vrlo veliki krug rekavši: „Svi uđite u ovaj krug. Ako ste u krugu, kiša vam uopšte neće smetati“.
Kada su ušli u krug, svi su se začudili, jer izvan granica kruga je i dalje lila kiša. Međutim, u krugu su svi bili savršeno bezbedni. U krugu su jeli do mile volje. A čim su završili s jelom i izašli iz kruga da pođu kući, ostali bi mokri do gole kože. Zato su se svi vraćali u krug i tu su ostali nekoliko sati, sve dok kiša nije prestala.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 8 — Tradicionalne indijske priče o Bama Kšepi, Agni Press, 1981
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_8