Zgrabila je sliku i krenula sa njom ka jezeru. Iznenada je čula kako je neko plačnim i tužnim glasom doziva: „Majko! Majko!“ Okrenula se i ugledala njihovog Gurua, Nigamanandu, koji joj je suznih očiju rekao: „Majko, hajde da se vratimo kući. Nemoj više da plačeš za svojim sinom. Ja ću biti tvoj sin. Tvoj sin je sa mnom, u meni i za mene“.
To je u velikoj meri utešilo majku i ona se vratila kući sa slikom svog Gurua. U trenutku kada se sve to događalo, Nigamananda je zapravo bio četiri stotine milja daleko i držao je duhovna predavanja svojim učenicima koji su živeli u njegovom ašramu.
Komentar: Za razliku od božanske ljubavi i božanskog divljenja, ljudska ljubav i ljudsko obožavanje su uvek zasnovani na ličnom interesu. Kad god je u igri lični interes, nemoguće je postići bliskost unutrašnjeg jedinstva. Tada je tragalac odvojen unutrašnjim zidovima i od svojih najdražih. Svet vezanosti na kraju mora da zadesi razorno uništenje nalik atomskoj bombi.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 7 — Tradicionalne indijske priče o Svami Nigmanandi, Agni Press, 1981
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_7