Troilanga Svami odgovori: „To je bilo lako. Izašao sam zato što mi se izlazilo. Tokom noći sam se ispraznio, pa sad zaudara; zato sam mislio da mi je bolje da izađem iz te sobe. Pa sam izašao“.
Ovog puta sudija lično zaključa Učitelja, uz pomoć dvostrukog katanca. Narednog jutra, sudija je radio u svojoj kancelariji, kad iznenada ugleda Troilanga Svamija u jednom ćošku kako mu se smeši. Sudija reče: „Kako je moguće da si ovde?“
Troilanga Svami mu reče: „Ne bi trebalo da uznemiravaš nedužne induske jogije. Oni mogu da urade šta god hoće. Ja idem ulicom nag, ali me ne interesuje nijedna žena. Što se tiče običnih ljudi, oni su puni požude. Imaju svakakve emocionalne probleme, niže vitalne probleme, seksualne probleme. Ali, ja nisam takav. Pored toga, ljudi koji pogledaju moje telo vide da sam debeo i čudnovat. I koga ću ja interesovati? Ja sam se odrekao čitavog sveta, a istovremeno, niko nije zainteresovan za mene na neki nečist način. Zašto me onda gnjaviš? Ja ne stvaram iskušenje, niti mene bilo ko dovodi u iskušenje. Ako budeš maltretirao hinduske jogije, bićeš posramljen i ni u jednom trenutku nećeš uspeti, zato što smo mi daleko iznad bilo koje ljudske torture“.
Komentar: Onaj ko je uistinu bogoostvaren ima sposobnost da drugi ne utiču loše na njega, a da istovremeno ni on ne utiče loše na druge. On se štiti od ostalog sveta i štiti svet od sebe. To njegovo čudesno dostignuće je posledica nerazdvojnog jedinstva božanstvenosti njegovog tela sa vrhunskom univerzalnošću njegove duše. Telo uživa u slobodi duše. Duša uživa u tome što telo prihvata stvarnost duše.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 1 , Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_1