Te noći mlada žena je usnila da je cela njena soba preplavljena svetlošću. Kada se probudila i otvorila oči, u jednom uglu sobe je ugledala Učitelja. Nije videla Učiteljevo fizičko telo, već njegovo blistavo suptilno telo, ali je osećala da je to zapravo njegovo fizičko telo. Učitelj joj je rekao: „Dete moje, sve dok ti se muž ne vrati, uvek osećaj da ću biti tu da te zaštitim“, i tako ju je Učiteljevo suptilno telo štitilo svojim sjajem sve dok joj se muž nije vratio.
Komentar: Ljudska odgovornost je takva da možemo da je skroz smanjimo ili potpuno uveličamo, da je suzimo ili proširimo, umanjimo ili uvećamo. Što se tiče duhovnog Učitelja, njegova odgovornost se u svakom trenutku samo uvećava. Duhovni Učitelj uživa u povećavanju odgovornosti, jer njegova odgovornost nije ništa manje nego zlatna prilika da ispolji više božanskog Mira, Svetlosti i Blaženstva na Zemlji.
U ovom slučaju Ramdas je pokazao da duhovni Učitelj brine ne samo o svojim dragim učenicima, već i o onima koji su sa njima blisko povezani. Učitelj prihvata učenika ne samo sa onim što on jeste, već i sa onim što ima.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 6, tom 2 — Tradicionalne indijske priče o Ramdas Katja Babi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_6_2