Onda je jedne noći, dok je spavao, na njega pala cigla i probudila ga. Bio je povređen, ali je bilo neobično što je mreža protiv komaraca iznad njegovog kreveta ostala netaknuta. U njoj nije bilo rupe, iako je cigla pala odozgo. Učenik to nije mogao da razume.
Narednog dana Ramdas mu je rekao: „Nisam hteo da prolazim kroz tvoju mrežu protiv komaraca, zato sam kao svog predstavnika poslao ciglu da te probudi iz sna. Drago mi je što si povređen. Od sada ustaj rano ujutru i meditiraj nekoliko sati. U toku dana takođe pokušaj da meditiraš. I noću moraš da meditiraš još nekoliko sati, ako zaista hoćeš da me zadovoljiš“.
Komentar: Jedina briga duhovnog Učitelja je napredovanje njegovih učenika. Ako treba da kazni nekog učenika, to mu ne smeta, jer on zna da će učenik od toga na kraju imati koristi. Ponekad je apsolutno neophodno da Učitelj bude strog prema učeniku, jer nema drugog načina.
Letargija je najmoćnija sila. Blagost, pažljivost, slatkoća i uljudnost nikako ne uspevaju u borbi protiv letargije. Stroga disciplina je jedino oružje koje može da pokori strašnu snagu letargije. Pošto tako stoje stvari, Ramdasu nije nimalo bilo žao kada je povredio svog dragog učenika.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 6, tom 2 — Tradicionalne indijske priče o Ramdas Katja Babi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_6_2