Hulja teši sveca

Jednom je Ramdas meditirao u podnožju nekog brežuljka. Njegov kuvar Puškar je unajmio dva besprimerna nitkova da sa vrha brda bace težak kamen na Učitelja. Nitkovi su uspeli u svom grešnom poduhvatu i bacili su težak kamen Ramdasu u krilo. On je bio teško povređen. A ko je prvi došao da ga teši? Najgora moguća hulja – Puškar.

Čuvši Učiteljeve krike i dozivanja konačno su i neki drugi Ramdasovi učenici stigli na to mesto. On im je odmah rekao da je Puškar unajmio dvojicu svojih prijatelja da bace kamen. Puškar je hteo to da porekne, ali Učiteljev žestoki pogled ga je uplašio. Nije mu preostalo ništa drugo nego da kaže istinu, da prizna. Tada je Ramdas rekao Puškaru: „Uvek ću ti opraštati, ali Bog ti neće oprostiti, iako to lako može da učini“.

Komentar: Puškar je znao šta je prevara. Ramdas je znao šta je samilost i šta je opraštanje. Čovek se obično ponaša u skladu sa svojom prirodom, ali ponekad može da promeni svoju prirodu. Ako Učitelj oseća da će razotkrivajući nekoga moći da ubrza napredovanje te osobe, on će to sasvim sigurno i da učini. Učitelj želi da učenici napreduju i radi njihovog napretka upotrebiće svako sredstvo i učiniće sve što može.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 6, tom 1 — Tradicionalne indijske priče o Ramdas Katja Babi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_6_1