Konačno je Puškar otrovao Učitelja da bi mogao da uzme opasač. Kada je Ramdas popio otrov, jako se mučio i zamolio je učenike da iseku i uklone drveni opasač. Kada su učenici uklonili drveni opasač, videli su da u njemu nema ničega. Kada je Puškar video da u opasaču nema novca, priznao je da mu je žao, ali ne zbog Učiteljevih muka, nego zbog sopstvene gluposti.
Učenici su hteli da izbace Puškara iz ašrama ili da ga ubiju. Međutim, Ramdas je rekao: „Nemojte da ga izbacujete. Nemojte da ga ubijete. Bog će ga kazniti na Svoj sopstveni Način. Bog želi da pokažem opraštanje, zato mu opraštam. Mi moramo da se predamo Božijoj Volji. Ipak, sam Bog mu neće oprostiti“.
Komentar: Čovekova moć iskušenja želi da uništi svet. Božija Moć Samilosti ne dozvoljava moći iskušenja da uništi svet. Božija Moć Samilosti savršeno dobro zna da će moć iskušenja, ako ne uspe u iskušavanju drugih, na kraju uništiti samu sebe umesto da uništava druge. Bog nikada ne želi da neko ili nešto bude uništeno. On želi prosvetljenje. Kada dođe do prosvetljenja, noć ljudskog neznanja postaje svetlost božanskog znanja. A šta je božansko znanje? Božansko znanje je spoznati Boga kao Vrhunskog Tragaoca i kao Voljenog Svevišnjeg.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 6, tom 1 — Tradicionalne indijske priče o Ramdas Katja Babi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_6_1