Učitelj je na prvom mestu

Ramdas i njegov Učitelj su obojica bili strasni pušači i često su uzimali arsenik da bi im bilo toplo. Jedne noći Devadas je zatražio od svojih učenika da odu i kupe mu arsenika za dva rupija, ali njegovi učenici nisu imali novca, a i pomalo su oklevali da u to doba idu u grad. Ramdas se ponudio da ode, ali ni on nije imao novca. Učitelj je rekao: „Ne brini. Samo pođi u grad. Tamo će se naći neko ko će ti dati novac“.

Ramdas je verovao svom Učitelju i pošao je bez novca. Kada je stigao u grad, bilo je prilično kasno i svuda je vladao mrak. Samo je u jednoj kući ugledao svetlo, pa se uputio tamo i pokucao na vrata. Kada mu je vlasnik otvorio vrata, bio je veoma srećan što pred sobom vidi jednog sadua. Rekao je: „Ceo dan nameravam da nekom saduu dam dva rupija i sada si ti naišao. Tako sam ti zahvalan. Molim te, uzmi ova dva rupija“.

Ramdas je uzeo novac i kupio arsenika za dva rupija. Na povratku u ašram je pomislio da, pošto ima toliko arsenika, Učitelj neće primetiti ako on uzme samo malo.

Ramdas je bio veoma srećan što je doneo arsenik i pružio ga je Učitelju, ali mu je Devadas Maharađ pokazao tužno lice. Ramdas je rekao: „Otišao sam u ovo doba čak do grada i nabavio ti arsenik. Kako to da si tužan?“

Učitelj je odgovorio: „Tužan sam zato što si ti sam sebi na prvom mestu u životu, a ne ja. Trebalo je da meni daš sav arsenik, a onda bih ja jedan deo dao tebi. Uvek prvo pomisli na mene. Jedino tada ću biti zadovoljan tobom i daću ti ne samo mnogo više nego što ti je potrebno, nego i mnogo više nego što zaslužuješ“.

Komentar: Učiteljeva vera u učenika i učenikova vera u Učitelja su podjednako važne. Ali, Učitelj ponekad ne otkriva učeniku sve aspekte drveta stvarnosti, jer to može da zbuni tragaočev nezreli um. Ako odjednom ne ispriča celu priču o realnosti života, to ne znači da je

Učitelj zloban ili da nije velikodušan. Učitelj oseća da učenik, kao dete, mora da prima stvari malo-pomalo, da bi sve mogao da ih usvoji.

Što se tiče odnosa učenika prema Učitelju, tu je priča sasvim drugačija, jer šta god učenik da ima ili da jeste, to neće zbuniti Učiteljev prosvetljeni um. Učitelj daje učeniku shodno učenikovoj ograničenoj prijemčivosti i lako merljivoj sposobnosti, a ako učenik želi nešto da da Učitelju, to može da učini bezrezervno, jer su Učiteljeva prijemčivost i sposobnost nemerljive. Sa druge strane, ako se učenik svim svojim bićem ne preda Učitelju, Učitelj ne postaje gubitnik – daleko od toga. Međutim, učenik slabi svoju sposobnost, sužava svoje viđenje Učitelja i gubi stvarno jedinstvo sa Učiteljem. Na kraju, zmaj neiskrenosti i insekt nezahvalnosti ugrožavaju njegovo biće koje teži.

Zato bezrezervno dajte Učitelju ono što imate i ono što jeste. Učitelj će vama dati u skladu sa vašom potrebom i u skladu sa Božijom Potrebom. Ispunjenje vaše potrebe u potpunosti zavisi od Božije Volje.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 5 — Tradicionalne indijske priče o Devadas Maharađi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_5