Kada je mladić otišao, Ramdas je otišao svom Učitelju i predao mu novac, a Učitelj ga je nemilosrdno izgrdio što je taj novac prihvatio. Ramdas je rekao da je više puta ponovio mladiću da taj novac ne daje njemu, već da ga umesto toga daruje njegovom Učitelju.
Ali, bes Devadasa Maharađa je i dalje ostao na transcendentalnoj visini. Rekao je: „Siguran sam da je u tebi video pohlepu, zato je novac dao tebi, a ne meni“.Ramdas se rastužio. Potom je Učitelj rekao: „Nemoj da budeš tužan. Sada ti govorim istinu. Ti si, kao i ja, postao tigar u duhovnom životu, zato je mladić osetio da ako novac pokloni tebi, to je isto tako dobro kao da ga je dao meni. Došlo je vreme da imaš svoje učenike i da se premestiš na neko drugo mesto“.
Ramdas je pao pred Učiteljeva stopala i rekao: „Moje mesto je zauvek ovde i nigde više“.
Komentar: Zaista je ponekad teško, ako ne i gotovo nemoguće, znati šta Učitelj želi. Ako Učenik ima čisto srce i ako ima iskren stav, onda mora da zadovolji Učitelja. Zbog izvanrednog sjaja njegove čistote i spontanog jedinstva njegove iskrenosti, sva je prilika da će uraditi pravu stvar. Sa druge strane, ako učenik ne uradi pravu stvar, ali njegov um i dalje traga a srce plače, tada Učitelj ne krivi učenika zbog njegovih grešaka, jer savršeno dobro zna da su te takozvane greške zapravo putokazi ka pravoj istini.
Dva tigra – Učitelj tigar i učenik tigar – ne mogu da žive zajedno. Učitelj ne razmišlja na ljudski način – da, ako ostanu zajedno, svet nijednom od njih neće pridati potpunu važnost, pa je zato preporučljivo da se odvoje, da bi obojica mogli da dobiju dužnu pažnju. Ako ljudski um misli da je to razlog, to je onda žalosna greška. Kada Učitelj kaže da je učenik dostigao njegov nivo i zamoli ga da se odvoji, ono što Učitelj želi od učenika je vrlo jednostavno: on želi da učenik širi svetlost, baš kao što i Učitelj širi svetlost. Ako obojica budu činili isto, za iste ljude i u isto vreme, onda je to sasvim suvišno. Jedino ako podele svoje postignuće sa ostatkom sveta, držeći se podalje jedan od drugoga i geografski i fizički, veći deo sveta primiće svetlost od obe Bogoostvarene duše. Ono što Učitelj želi nije posedovanje, nego širenje Božije stvarnosti u njemu i u njegovom učeniku. Božija tvorevina je veoma prostrana. Što više možemo da ispoljavamo Boga uz pomoć prosvetljenih, oslobođenih i ostvarenih duša, to bolje; a tim pre može doći i do Božijeg beskrajnog Ispoljavanja ovde, tamo i svuda.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 5 — Tradicionalne indijske priče o Devadas Maharađi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_5