Ramdas je, međutim, samo rekao svom Učitelju: „Gospodaru, udaraj me dokle hoćeš, udaraj me koliko hoćeš, vređaj me nemilosrdno koliko god hoćeš, ali podari mi samo jednu blagodat, a to je da ćeš ovog tvog večitog roba zauvek zadržati uz svoja stopala“.
Komentar: Učitelj zastupa jedinstvo, svesno i stalno jedinstvo. Učenik pokušava da ostvari to jedinstvo sa Učiteljem i sa ostatkom sveta. U tom slučaju, grdnje i uvrede nikada ne znače kaznu. Učitelj samo koristi metod koji će trenutno više probuditi učenika, da bi ubrzao učenikovo napredovanje. Dok spolja viče i reži, on iznutra zna šta ima za učenika i šta je on učeniku. Ono što ima za učenika je jedinstvo blaženosti. Učitelj oseća da je njegova obavezna dužnost da uradi ono što je potrebno, da bi ubrzao učenikovo napredovanje, ma koliko da ga pogrešno razume svet ili sam učenik. Učitelj uvek pamti obećanje koje je dao učenikovoj duši i Bogu da će pokušati sve moguće da bi naveo učenika da najbrže napreduje u svom duhovnom poduhvatu.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 5 — Tradicionalne indijske priče o Devadas Maharađi, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_5