Poziv iz onostranog sveta

Šjama Čaran Lahiri je 26. decembra 1895. bio jako bolestan i ležao je. Bio je okružen najbliskijim učenicima i objašnjavao im je neke od svojih omiljenih stihova iz Bagavad Gite. Odjednom je ustao i rekao: „Šta ja ovde radim? Zašto traćim vreme? Krajnje je vreme da pođem kući, u svoj pravi dom“.

Nekoliko sati kasnije, tog istog dana, troje njegovih bliskih učenika su na različitim mestima videli njegovo blistavo duhovno telo koje ih je tešilo. Oni nisu znali da je preminuo; jedino su znali da je jako bolestan. Međutim, kada su došli u Učiteljev ašram, saznali su da je umro. Njegovo fizičko telo je bilo mrtvo, ali on je otputovao da ih poseti u svom duhovnom telu.

Komentar:: Kada ptica duše izađe iz kaveza tela, lako mogu da je vide oni koji žele da je vide. Tada nestaju ograničenja tela i pojavljuje se beskonačno širenje duše. Kada iskreni tragalac uđe u život neznanja, on kaže sebi: „Šta ću ja ovde?“ Kada isti taj tragalac uđe u svet težnje, on sebi kaže: „Zašto ovde ne ostajem sve vreme?“ Naš zemaljski dom otelovljuje život želje, a naš nebeski dom otelovljuje život prosvetljenja.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 2 — Tradicionalne indijske priče o Šjama Čaran Lahiriju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_2