Juktešvar je dotrčao svom Učitelju, moleći ga da spase život njegovom prijatelju. Šjama Čaran Lahiri reče Juktešvaru: „Imaš lekare. Zašto sam ti ja potreban? Lekari će ga spasti. Oni će biti sposobni da učine ono što je neophodno. Nema potrebe da se uplićem u to“.
Juktešvar se vratio, pun nade, ali se stanje njegovog prijatelja postepeno pogoršavalo. Kada je izgledalo da mu nije preostalo više od četiri-pet minuta života, Ram reče svom najdražem prijatelju Juktešvaru: „Za nekoliko minuta biću mrtav. Molim te, reci Učitelju da imam poslednju želju. Moja poslednja želja je da on dođe i dotakne moje mrtvo telo i tako me blagoslovi. To će biti moja poslednja molba njemu“. Posle nekoliko minuta je preminuo.
Plačući, Juktešvar se vratio Šjama Čaran Lahiriju, da bi mu preneo Ramovu poruku. Učitelj je upitao: „Kako je Ram?“
Juktešvar je odgovorio: „Molim te, idi sam, pa vidi. To je bila njegova poslednja molitva upućena tebi: da dotakneš njegovo mrtvo telo i da ga blagosloviš“.
Šjama Čaran, međutim, reče: „Zašto onda da idem? On nije mrtav“.
„Jeste“, kaza Juktešvar, „On je mrtav. Doktori su to objavili“.
Šjama Čaran Lahiri uze nešto ulja iz lampe i reče: „Idi i sipaj mu malo ovog ulja u usta“.
Njegov prijatelj je bio mrtav, ali ovo je bila zapovest njegovog Učitelja, stoga šta je drugo Juktešvar mogao da učini? Otišao je i sipao malo ulja, koje mu je Učitelj dao, u Ramova usta. Posle nekoliko minuta, Ram se povratio u život, rekavši da je usnio san u kome je video Šjama Čaran Lahirija u najdivnijem obličju. Učitelj mu je rekao: „Ram, zašto spavaš? Ustani i dođi k meni“.
Potom je Ram ustao, obukao se i oba prijatelja odoše do Šjama Čaranove kuće. Učitelj reče Juktešvaru: „Sada sam te naučio kako da pobediš smrt. Od sada, ako neko umre, samo uzmi malo ulja i sipaj mu u usta. Dao sam ti lek za pobedu nad smrću“. Svi su se smejali i smejali, jer su savršeno dobro znali da je ulje bilo samo spoljašnji gest, znak, simbol, dok je pravi dar života potekao od Lahirija.
Komentar: Jedino svemoćna duhovnost može nemogućnost da promeni u laganu mogućnost. Ipak, duhovnost se, iz svoje puke velikodušnosti, trudi da pozajmi spoljašnja, zemaljska sredstva, da bi mogla da uveri fizički um da princip istine može da bude dostupan ljudskom u nama. Inače, bez i najmanjeg oklevanja, možemo reći da zapravo duhovna sila u tišini pretvara nemoguću stvarnost u jasnu i izvesnu mogućnost. I ne samo to, nego ona kasnije tu mogućnost pretvara u praktičnu i neizbežnu stvarnost.
Učiteljeva duhovna moć je zapravo oživela Rama. Inače, koje god ulje da sipate u usta pokojnika, da li će on oživeti? To je moglo da bude bilo šta. Učitelj je rekao učeniku da upotrebi ulje, samo da bi fizički um ubedio određenim fizičkim predmetom. Zato duhovni Učitelji govore: „Uradi ovo, uradi ono“, kada je neko bolestan. Zapravo, ono što leči je njihova duhovna moć, ali oni znaju da će ovako da ubede fizički um, tako da pacijentov fizički um može da poveruje da je Učitelju istinski stalo do njega.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 2 — Tradicionalne indijske priče o Šjama Čaran Lahiriju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_2