Šjama Čaran je plakao i plakao. Nije želeo da ode. Njegov Učitelj ga je hrabrio rečima: „Nemoj, ti moraš da uradiš nešto krajnje posebno za Boga dok si sa porodicom i vodiš život domaćina. Ali, kad god ti zatrebam, samo me dozovi i obećavam da ću doći da te vidim i blagoslovim“.
Teška srca, Šjama Čaran je pošao kući. U povratku je dva ili tri dana proveo u domu nekih prijatelja. Prijatelji su ga pitali: „Da li ti veruješ u okultnu moć ili u duhovnu moć? Mi u to ne verujemo. Nekada su indijski sadui imali okultne moći, ali ta vremena su prošla. Oni koji tvrde da poseduju okultne moći su svi odreda prevaranti“.
Šjama Čaran reče: „Kako to mislite? Upravo me je inicirao jedan veliki duhovni Učitelj. Ja znam kolika je njegova okultna moć“.
Njegovi prijatelji mu nisu poverovali, pa im je rekao: „Ako mi ne verujete, mogu da vam dokažem. Samo izađite iz ove sobe, pustite me da nekoliko minuta meditiram i uveravam vas da će moj Učitelj doći ovde“.
Lahirijevi prijatelji nisu nimalo verovali u okultne moći, ali svi su bili radoznali, te su izašli. Kada su mu prijatelji napustili sobu, Lahiri je najduševnije prizivao Učitelja. Kroz petnaest minuta Babađi je u suptilnom telu došao u sobu, a potom je preuzeo i svoje fizičko telo.
Šjama Čaran se silno obradovao što u sobi vidi svog Učitelja, ali Babađi ga je bez milosti izgrdio. Rekao mu je: “Gle koliko si drzak! Prešao sam toliku razdaljinu samo da bih zadovoljio tvoju radoznalost i osporio tvoje prijatelje ateiste. Upozoravam te, više nikada, nikada ovako nešto neću da ponovim. Rekao sam ti da ću doći kad god me dozoveš, ali povlačim obećanje koje sam ti dao. Sada želim da kažem da kad god ja budem hteo da te vidim, jedino tada ću ti dolaziti, ma gde da se nalaziš“.
Šjama Čaran je plakao i molio za oproštaj. Babađi mu je rekao: „Oprostio sam ti, ali nemoj više nikad da me dozivaš da bi pokazao kolika je moja okultna moć ili tvoja posvećenost. Samo kada je budem osetio da treba, dolaziću da te vidim. U unutrašnjem svetu možeš da me dozoveš, možeš da osetiš moje prisustvo, ali više nikada neću da na ovaj način pokazujem svoje fizičko prisustvo“.
Shyama Charan bowed down to Babaji and said, “Now that you have come, O Master, out of your infinite Compassion, please, please give me a boon.”
Šjama Čaran se poklonio Babađiju i rekao: „Sada, kada si došao, o Učitelju, zbog tvoje beskrajne Samilosti, molim Te, molim da me blagosloviš“.
„Čime želiš da te blagoslovim?“, upitao ga je Babađi.
„Hteo bih da moji prijatelji uđu i da te vide“, rekao je Šjama Čaran, „kako bi poverovali u tvoju okultnu moć“.
Učitelj mu se osmehnuo i rekao: „Da, kao i u tvoju moć prizivanja. Idi i pozovi ih da dođu“.
Šjama Čaran je otvorio vrata i njegovi prijatelji su ušli. Veoma su se iznenadili kada su ugledali sadua duge kose i brade koji sedi u položaju lotosa. Babađi im se nije obraćao, ali se svakome osmehnuo i svako mu se poklonio. Šjama Čaran je Učitelju doneo nešto hrane i Učitelj je to pred njima pojeo. Potom ih je Babađi sve zamolio da izađu na nekoliko minuta. Kada su se vratili, on je nestao.
Komentar:: Prikazivanje okultne moći ili duhovne moći da bi se stvorila težnja pokazatelj je nedostatka mudrosti. Moć čudotvorstva neće i ne može da promeni lice čovečanstva. Lice čovečanstva može da se promeni jedino unutrašnjim buđenjem, unutrašnjim vapajem, unutrašnjom posvećenošću i unutrašnjom predajom Bogu. Znatiželja nije duhovnost. Unutrašnji vapaj je jedina istinska duhovnost koju Bog uvažava s ljubavlju, samilosno i bezrezervno. To je zato što Božije univerzalno Jedinstvo, univerzalna Ljubav, univerzalna Svetlost i univerzalno Blaženstvo mogu da se ispolje jedino u unutrašnjem vapaju našeg srca.From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 2 — Tradicionalne indijske priče o Šjama Čaran Lahiriju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_2