Lahirijeva inicijacija

Dok je jedne večeri Šjama Čaran Lahiri besciljno šetao u podnožju Himalaja, za vreme kratke posete tom području, začuo je kako ga doziva neki glas: „Šjama Čaran, Šjama Čaran!“ Na svoje iznenađenje ugledao je nekog sadua koji ga je izdaleka dozivao. Sadu mu je zatim prišao i rekao: „Zar me ne prepoznaješ, dete moje, sine moj?“ A onda je izgovorio imena Šjama Čaranovog oca i dede. Šjama Čaran ni tada nije mogao da ga prepozna. Sadu ga je zatim sa puno naklonosti poveo u pećinu gde mu je pokazao trozubac, svetu posudu za vodu, lavlju kožu, tigrovu kožu i nekoliko brojanica. Upitao ga je: „Da li možeš ovo da prepoznaš? Sve je to tvoje“, ali Šjama Čaran nije mogao da prepozna te stvari. Tada je sadu položio svoju ruku na kičmu Šjame Čarana. Šjama Čaran je odmah spoznao da te stvari zaista pripadaju njemu.

Sadu mu je zatim rekao: „Zovem se Babađi, sine moj. Ti si bio moj dragi učenik u svojoj prošloj inkarnaciji. Napustio si telo u veoma visokom stadijumu duhovnog razvoja. Želim da u ovom životu dovršiš svoj duhovni razvoj“.

Šjama Čaran se poklonio svom Učitelju i plakao i plakao. Izjavio je kako više neće da se vraća svojoj ženi i porodici, ali Babađi je rekao: „Ne, moraš da im se vratiš. Bog hoće da vodiš porodičan život i da, u isto vreme, ostaneš u najvišoj svesti i upućuješ domaćine kako da vode bolji, uzvišeniji i čistiji život. Kroz nekoliko dana ću te inicirati. Dokle god budeš boravio u blizini Himalaja, svakodnevno dolazi da me vidiš“.

Šjama Čaran je bio presrećan što će ga njegov Učitelj inicirati. Otišao je srca ispunjenog zahvalnošću i blaženstvom.

Posle nekoliko dana Lahiri se vratio Učitelju. Babađi je rekao: „Došlo je vreme da te iniciram, ali pre toga, moraš da popiješ ovu tečnost“.

Šjama Čaran je iz jedne glinene posude popio veoma veliku količinu neke uljaste tečnosti. To ga je nateralo da povraća i isprazni se mnogo, mnogo puta. Potom je Babađi rekao: „Sada si pročišćen, sine moj. Dajem ti puri, alvu i ostale đakonije. Jedi koliko god hoćeš“. Šjama Čaran je nezasito jeo. Onda ga je Učitelj inicirao samilosno, bezrezervno i bezuslovno.

Komentar: : Reći da je svaka duša blagoslovena samo jednom inkarnacijom je krajnje pogrešno. Svaka duša prolazi kroz mnogo, mnogo inkarnacija pre nego što otelovi, otkrije i ispolji konačnu Istinu. Mi polazimo od jedne tačke i na kraju dolazi trenutak kada stižemo na cilj. Svaka inkarnacija pomaže duši da napreduje ka predodređenom cilju. Ako u ovoj inkarnaciji nešto započnemo i to ne dovršimo, moraćemo to da dovršavamo u narednoj inkarnaciji, jer sve dok to ne učinimo, nećemo biti trajno zadovoljni. Svaka inkarnacija znači da prelazimo još nekoliko koraka dok hodamo putem Večnosti. Ako nastavimo da hodamo, stupamo i trčimo dalje, svaka inkarnacija je nesumnjivo kretanje napred ka stvarnosti koja više prosvetljuje i ispunjava.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 2 — Tradicionalne indijske priče o Šjama Čaran Lahiriju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_2