Pesma odricanja od sveta

Jednog dana, dok je Troilanga Svami bio sa svojim učenicima, dođe mu jedan lepo obučeni sredovečni bengalski gospodin, u novom dotiju i namirisan. Na veliko iznenađenje učenika, Troilanga Svami zagrli tog gospodina.

Svi rekoše: „Kako možeš da grliš nekog ko je tako nakićen i svetovan? U njemu nema nikakve duhovnosti“.

Troilanga Svami im reče: „Budale, vi ga ne prepoznajete. Vi bi trebalo da se manete svega u životu, da se odreknete svega, da biste dostigli njegovo duhovno stanje svesti. U vašem najvišem stanju svesti, niste mu ravni. Za njega nije ništa da nosi čisto, novo, ispeglano odelo i da koristi mirise. On je dosegao takvu duhovnu visinu da na njega neće loše uticati šta god da nosi ili šta god da čini. Ne možete suditi o ljudima na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda. On je zaista veliki tragalac, vanserijska duša“.

Pokazalo se da su reči Troilanga Svamija istinite. Taj čovek se zvao Šjama Čaran Lahiri i kasnije je postao poznat kao veliki duhoni Učitelj.

Komentar: Ako čovek zna da dobro peva pesmu odricanja od sveta, nikad ga ne može dovesti u iskušenje pesma posedovanja, a da i ne govorimo o plesu iskušenja sveta. Njegovo božansko ostvarenje nije ugroženo u unutrašnjem svetu, njegovo ljudsko postupanje nije ugroženo u spoljašnjam svetu. On je kao brod koji je u vodi, a kome voda ne može da naškodi.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 1 , Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_1