Pitanje: Da li ćeš ikada napisati svoju autobiografiju?

Šri Činmoj: Kada neka osoba postane velika, tada se o njoj ispredaju milioni priča. Koncentrisao sam se na mnoge takozvane velike ljude, kao i na neke koji su zaista veliki ljudi. Pošto su veliki, postoji na hiljade priča povezanih sa njima, a ipak većina tih priča zapravo nema nikakve veze sa tim osobama. Pripisuju im se milioni stvari koje se nikad nisu desile u njihovim životima. Ljudi te priče stvaraju na osnovu glasina, a onda, kada se kasnije one nađu u njihovoj biografiji, to postaje činjenica. Ali one nisu istinite. To je samo zato što je neko želeo da nešto kaže o nekoj velikoj osobi. Mnogo puta ljudi bivaju inspirisani i emocionalno se zanesu, tako da ono što kažu može da nema nikakve vrednosti. Zato je uvek bolje ako sam čovek ima dovoljno sreće da zapiše ono što želi da kaže o sebi.

U ovom trenutku ne želim da trošim vreme na zapisivanje priča o mojoj prošlosti, o mom detinjstvu; to vam uopšte neće pomoći u vašem ostvarenju Boga. Uvek odvraćam moje učenike od toga da zaviruju u moju prošlost, jer sam ja ono što jesam sada. Istina, ponekad, kada sam inspirisan, pričam vam o mom detinjstvu i mladosti, ali znam da vam te živopisne priče neće ni mrvicu pomoći u vašem ostvarenju Boga. Pre dvadeset godina, sve je bilo u meni – duhovni Učitelj, Jogi, sve – ali ja nisam bio Jogi za svet. Kada je Marija u Bibliji zatražila od Isusa da na venčanju pretvori vodu u vino, on je rekao da za njega još uvek nije vreme da radi takve stvari. U mom slučaju, dok sam bio mladić, nije mi bilo vreme da imam učenike. Upravo sada je to vreme. Kada kucne čas, tada tragoci moraju da dobiju svu moguću korist.

Ono što sam radio od kada sam došao u Ameriku je od stvarnog značaja. Ostale stvari nisu važne. U Hristovom životu bitne su samo tri godine. Šta je radio pre tridesete godine sam Bog zna. Šta vidimo ili dobijamo od njegovog života pre tridesete? Ništa! Ali od svoje tridesete do trideset i treće godine, on je učinio stvari koje su besmrtne. Svest zemlje još uvek čuva ono što je on uradio; ona još uvek čuva njegovu ljubav i samilost.

Ako vi ljudi osećate: „Oh, kada bih samo mogao da znam nešto o Hristu pre njegove tridesete, bio bih spasen“, ja ću reći: „Baš naprotiv, što manje znate o ličnom aspektu, o nevažnom aspektu, to bolje. Samo obratite svu pažnju na sam cilj“. Na drvetu manga ima mnogo grana i na hiljade listova. Ali, ono što vama treba je mango. Ako znate gde je mango, imate sve. Zašto želite da znate koliko listova ima na drvetu? Ako ste gladni i žedni, samo će vas mango ispuniti, a ne listovi. Zato treba da pojedete svoj mango i da budete zadovoljni.

Kada neko postane pravi Učitelj i u prilici je da ponudi Svetlost, ta Svetlost je mango. Ako želite da uzmete mango prerano, pre nego što je zreo, videćete jedino listove. Sada sam ja mango, Svetlost. Ovo je trenutak da gledate u mango – moju sadašnjost – a ne u listove, koji predstavljaju moju prošlost.

From:Šri Činmoj,Unutrašnje putovanje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ij