Ja sam poprimao mnogo stotina i hiljada oblika, ali me moji učenici nikada nisu uhvatili. Ponekad, kada želim da pokažem moje unutrašnje sposobnosti, pokažem ih u njihovim snovima ili meditaciji. Jedan jogi može da uzme bilo koji oblik na suptilnom nivou. Kada vam pokažem moju sposobnost u snu, vi se radujete. Ali sledećeg jutra vaš um izađe na površinu, pa posumnja u to. Ako vas posavetujem u snu, bićete ushićeni, preplavljeni radošću. A onda, nakon nekoliko sati, vi kažete: „Dao mi je tako loš savet!“ Najpre vas je moj savet obradovao, a onda je na scenu stupio vaš um i sva radost se izgubila. Postajem stranac za vas. Ako vam stranac da neki savet, naravno da ćete se naljutiti. Ali, ako uđem u vaše srce i učinim da osetite da je to vaše otkriće, vaše sopstveno ostvarenje, sledećeg jutra ćete reći da ste otkrili nešto božansko. Kada ovo otkriće ostane u vama, vi ćete ga gajiti danima i mesecima.
Zato se pravi duhovni Učitelji trude da sve rade poput nekog kradljivca. Oni puštaju učenika da oseti da je sam otkrio nešto veoma posebno. Isto tako, Bog uvek sa nama igra Kosmičku Igru žmurke, postajući sve što je neophodno kako bi nam ponudio Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć.From:Šri Činmoj,Unutrašnje putovanje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ij