Pitanje: Ponekad dok nas gledaš tokom meditacije, kada počneš da gledaš u mene, uplašim se a ne znam zašto.

_Šri Činmoj: Plašiš me se jer se bojiš da ćeš biti razotkriven. Možda nesvesno misliš: "Jutros sam bio ljubomoran, sumnjao sam u moj duhovni život ili sam uradio nešto drugo loše". Um odmah pomisli na nešto i ti se uplašiš. Ali ako u tom trenutku osetiš: „Ne, ja nisam um, ja sam srce“, onda se nećeš plašiti. Kada dete vidi da mu prilaze otac ili majka, ono će se plašiti ako zna da je uradilo nešto loše. Ako nije uradilo ništa loše, neće se plašiti. Ali ako to dete ima veoma dobrog oca koji ga voli, čak i ako je uradilo nešto loše, ono se neće plašiti, jer zna da ga otac neće tući ni grditi. Ono vidi očevu brigu da ga usavrši.

U trenucima kada imaš veru u svog Učitelja, oseti: „Moja je briga da budem dobar, a njegova je briga da me učini dobrim“. Tada se nećeš plašiti. Onog trenutka kada pomisliš da si uradio nešto loše, bilo u mislima bilo na delu, oseti da je moje nastojanje da te usavršim beskrajno veće od tvog nastojanja da usavršiš sam sebe. Tada se nećeš plašiti. Strah se javlja jer osećaš da će te moja svetlost razotkriti. Ako umesto toga možeš da osetiš da ćeš biti u stanju da se promeniš, ne sopstvenim naporom, već zahvaljujući mojoj moći, mojoj samilosti, onda se nećeš plašiti. Najpre treba da osetiš da će moja samilost i brižnost uraditi devedeset i devet posto, a da ćeš onaj jedan posto uraditi sopstvenim naporom. Kasnije ćeš osetiti da je i taj jedan posto bio moj napor. Na ovaj način ne može biti straha, bez obzira koliko je moja svetlost prodorna ili koliko je blizu.

Oseti da si srce. Ako osetiš da je tvoje srce u stanju da se poistoveti sa mojom samilošću, oproštajem, brižnošću, ljubavlju i blagoslovom, ako možeš da se poistovetiš sa mojim pozitivnim osobinama, tada će tvoje negativne osobine - strah, sumnja, teskoba i briga – automatski nestati.

From:Šri Činmoj,Unutrašnje putovanje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ij