Pitanje: Da li dok meditiramo treba da gledamo u tebe sa sklopljenim rukama?

Šri Činmoj: Ne morate da gledate u mene. Ako vas oči bole od napora, tada ih sklopite na minut ili dva, ali ne na dugo. Ako držite oči poluotvorene, ili četvrtinu otvorene, biću vam veoma zahvalan. U suprotnom, u većini slučajeva, učenici jedino ulazi u opuštenu svest. Oni ulaze u svet sna a toga nsu svesni. Misle da su meditirali, ali su samo spavali. Nesvesnost je prava reč za to stanje.

Kada držite oči otvorene, to se zove lavlja meditacija. Sa jedne strane, svestni ste onoga što se dešava oko vas, a istovremeno ste u kontaktu sa unutrašnjim svetovima. U potpunosti vladate obema svetovima – unutrašnjim i spoljašnjim. Ali, nemojte da naprežete oči. Ako je neophodno, sklopite oči na trenutak.

Ako gledate u mene sa sklopljenim rukama, primićete više nego što bi inače primili. Kada sklopite ruke, Svevišnji u meni prima vašu posvećenost. Tada čitavo vaše telo postaje razbuktali plamen težnje i molitve. Čitava telesna svest teži. Ako sklopite ruke i vedrog ste raspoloženja, vaša molitva će biti duševnija nego inače. Tada se čak i grubo fizičko trudi da ponudi sebe Bogu i najduševnije prima ono što Bog želi da mu

podari. Zato, ako možete da gledate u mene u veoma radosnom i duševnom raspoloženju kada sklopite ruke, moći ćete da uvećate svoju poniznost, posvećenost i druge božanske osobine. Sklapanje ruku znači da se klanjašte Unutrašnjem Pilotu, koji vodi mene i koji vodi vas. Sklapajući ruke, pokazujete posvećenost Svevišnjem u sebi i Svevišnjem u meni.

From:Šri Činmoj,Unutrašnje putovanje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ij