Deo III — Meditacija i prisustvo Učitelja

Pitanje: Zašto tražiš od svojih učenika da meditiraju na tvoju sliku?

Šri Činmoj: Ja to ne tražim. Moji učenici mogu da meditiraju na nebo ili na more. Naš put je put ljubavi. Mojim učenicima kažem da meditiraju na bilo šta što vole, sve dok je to nešto prostrano. Pa pošto oni vole moju prostranu svest, kažem im da meditiraju na mene. Duhovni život nije ništa drugo do širenje ljubavi. Ne kažem da učenici treba da gledaju u mene. Jedino želim da ljudi ostvare Boga, bez obzira da li meditiraju na moju sliku ili na nešto drugo. Ipak, jasno vidim da moji učenici vide i osećaju nešto u meni. Naravno, ako vide i osećaju nešto u meni, tada je za njih najbolje da meditiraju na mene. Snaga njihove meditacije ulazi u Svevišnjeg u meni. Ja ih ne obmanjujem.

Pravi predmet ljubavi, koji je Bog, podjednako je u mom srcu kao i u vašem srcu. Jedino je stvar u tome što vi nemate dovoljno vere u sebe. Da nije tako, ja bih rekao svakoj osobi da meditira na sebe. Ali ako kažem mojim učenicima da meditiraju na sebe, jedino će njihov ego biti nahranjen. Njihov ego će izaći na površinu; oni će reći: „Ja sam Brama, ja sam Bog“. A onda, kada na površinu izbije njihov um sa malo sumnje, oni će naprosto utonuti u more sumnje i frustracije.

Eto, zato ne savetujem moje učenike da meditiraju na sebe. Kažem im: „Budite ponizni. Koncentrišite se na cvet ili na plamen i inspirišite se“. U Indiji sam video mnogo ljudi koji su govorili: „Ja sam Šiva, ja sam Brama, ja sam Krišna“. I na kraju su jednostavno poludeli.

From:Šri Činmoj,Unutrašnje putovanje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ij