Svetlost posvećenosti

Vi svakog dana imate na raspolaganju dvadeset i četiri sata. Od tih dvadeset i četiri sata, recimo, da posvetite pola sata ili jedan sat Bogu. Meditirate rano ujutru pet minuta i tada kažete: „O, ja sam meditirao.“ Osećate da ste odigrali svoju ulogu. Ostatak dana provodite na vaš sopstveni način. Ali, tu nema težnje, nema posvećenosti, nema unutrašnjeg plača. Od dvadeset i četiri sata, lako ste mogli da posvetite bar tri ili četiri sata za Boga. Naravno, morate da spavate, morate da idete u kancelariju, morate u školu. Možda za vas nije moguće da posvetite dvanaest sati Bogu. Ali, ako možete da bar tri sata provedete u duhovnim aktivnostima – u meditaciji, čitanju duhovnih knjiga, obavljanju nesebičnog služenja, druženju sa duhovnim ljudima i redovnim dolascima u Centar – to se zove davanje sebe.

Trenutno, od dvadeset i četiri sata vi Bogu dajete pet minuta ujutru i pet minuta uveče, a onda mislite: „Da, Bog treba da učini sve za mene, jer sam se ja posvetio“. Pogledajte, međutim, svoju iskrenost. Dali ste Bogu deset minuta i smatrate da je Bog vaš da ga koristite dvadeset i četiri sata dnevno. To nije davanje sebe. Treba da znate kako Bogu možete da pružite najviše što možete. Vaše najviše će možda biti tri ili četiri sata, ili možda više.

Ako imate deset dolara, tada se ono što od tih deset dolara možete da date svim srcem i posvećeno, naziva maksimumo vašeg davanja sebe. U vašoj težnji, u vašoj koncentraciji i u vašoj meditaciji, takođe, treba da pokušate da date sve od sebe. Jedino će tada Svevišnji osetiti da se trudite da se posvetite. Ako je vaša najviša sposobnost u meditaciji, recimo, ukupno tri sata tokom jutra, podneva, večeri i noći, tada će se ta tri sata smatrati vašom istinskom posvećenošću. Ako znate kako da nešto uradite dobro i ako ga uradite za pet minuta, a ostatak dana ne mislite na to, tada to nije posvećenost. Treba da znate kolika je vaša najveća sposobnost i tada da tu sposobnost primenjujete.

Kada se posvetite, treba da osećate da ste u ovom trenutku mogli da uradite nešto drugo. Mogli ste da odete u bioskop, mogli ste da odete na žurku, mogli ste da radite nešto glupo; ali, umesto toga vi ste proveli vreme u meditaciji, u molitvi, u obavljanju nečeg duhovnog. Zato, uvek treba da znate šta radite sa svojim vremenom. Svaki trenutak možete da iskoristite za Boga, za Svevišnjeg, ili u lične svrhe. Vreme koje prolazi se neće vratiti. Danas, 27. decembar 1971. se neće vratiti; uskoro će proći. Sutrašnji dan će doći, ali današnji trenutak koji izmiče, današnji prolazni dah, odlazi. Morate da znate koliko ste vremena danas iskoristili da ugodite Svevišnjem u vama, a koliko ste vremena iskoristili da ugodite vašem neprosvetljenom sopstvu.

From:Sri Chinmoy,Vrt inspiracije i listovi težnje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ig