Divljenje na fizičkom nivou znači zaboravljanje sopstvenih ograničenja. Kada osećaš da može da postoji nešto što je neograničeno, tada zaboravljaš na sopstvena ograničenja. Ti zaboravljaš da su stvari kojima se diviš u nekom drugom ograničene. Ti se diviš neograničenoj svesti u njemu i on saoseća sa tobom jer oseća da u je potrebna neograničena svest.
Na ovom svetu svako je srećan kada je željen i potreban. Kada se neograničeno oseća potrebnim, ono prilazi bliže. Kada oseća nečiju posebnu brižnost ili kada oseća da je nekom više stalo do njega od drugih, tada, naravno oseća da je Bogu više stalo do te osobe. Neograničena svest je kao sunčeva svetlost. Sunčeva svetlost je tu za svakoga, ali jedino ako želimo da je koristimo, ona može da dođe i bude nam na usluzi. Ako nam nije potrebna, zašto bi nam došla?From:Sri Chinmoy,Vrt inspiracije i listovi težnje, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ig