Neznanje i znanje

Neznanje i znanje su zaprepašćeni kad otkriju da imaju istog učitelj: iskustvo. Iskustvo je rezultat dela učinjenog u neznanju ili dela učinjenog sa znanjem; kako, dakle, iskustvo može biti učitelj neznanja i znanja? Kad učinimo nešto pogrešno, mi stičemo iskustvo; ono je rezultat pogrešnog delovaja. Kad učinimo nešto ispravno ili božansko, takođe imamo iskustvo; ono je rezultat dobrog delanja. Iskustvo je rezultat jednog čina, ali ono postaje učitelj narednog čina. Iskustvo je poput duhovnog Učitelja, ostvarene duše. ono je prošlo i kroz neznanje i kroz znanje, a prevazilazi i neznanje i znanje. Iskustvo vodi i neznanje i i znanje ka višoj svetlosti.

U Upanišadama se kaže:

> Vidyam cavidyam ca yas tad vedobhyam saha...

> Onaj ko zna i razume da su neznanje i znanje jedno, kroz neznanje izlazi izvan domena smrti, a kroz znanje doseže Život Večni i ispija Svetlost Besmrtnosti.

Kako neznanje i znanje mogu zajedno da uče? U ovom svetu relativnosti to je veoma lako. U našem duhovnom Centru ima nekoliko naprednih tragalaca sa duhovnim iskustvom koji su svoje duhovno putovanje započeli u prethodnim inkarnacijama. Ima takođe i nekih koji su se duhovnim putem po prvi put uputili pre nekoliko godina. Ima i onih koji su započeli tek pre četiri ili šest meseci. A danas ovde ima i nekoliko onih koji još nisu stupili na duhovnu stazu, mada će to na kraju učiniti. Sa gledišta duhovnog dostignuća, kakav je svaki pojedinac? Jedan je bez sumnje najbolji, a jedan bez sumnje najgori. Ja sam samo jedan Učitelj; ali kad govorim, svaki od ovih tragalaca primiće svetlost od mojih reči, od mog prisustva i od moje svesti u skladu sa svojim sopstvenim sposobnostima i prijemčivošću.

Bog je stvarno iskustvo; mi Ga primamo u skladu sa sopstvenom sposobnošću i prijemčivošću. Prijemčivost je iznutra; sposobnost je spolja. Što više možemo da primimo, to ćemo veću sposobnost imati da ispoljimo Njegovu Svetlost ovde na Zemlji.

Neznanje ni u čemu ne vidi svetlost ni istinu. Znanje svetlost i istinu vidi u svima i svemu. Tu svetlost i istinu jedna osoba može posedovati u beskrajno maloj, a druga u beskrajno velikoj meri. Svako je ljudsko biće puno neznanja, ali ga neki imaju više od drugih. Osloboditi se okova neznanja nije lak zadatak. Da se to postigne, mora se prihvatiti duhovni život. Duhovnost je rešenje.

Jednom dođe vreme kad čovek mora da prevaziđe dvojnost, da prevaziđe i neznanje i znanje. Kad neko dostigne Najviše, on vidi da Najviše obuhvata i tamu i svetlost, a u isto vreme prevazilazi i jedno i drugo. Najviše je Večno prevazilazeće Onostrano.

From:Sri Chinmoy,Kroz sto godina, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/hy