Jedan indijski duhovni Učitelj ili tragalac koji nije hrišćanin ne bi mogao da se povinuje tom mišljenju ili tvrdnji. On će prema Hristu osećati krajnje divljenje, poštovanje i obožavanje, ali neće reći da je Hrist jedini spasitelj. Zar davno pre dolaska Hrista nije bilo spasenja? Zar bi sveznajući, svemogući i sveprisutni Tvorac stvorio samo jedan instrument, samo jedan put kroz koji bezbrojni tragaoci za njim i oni koji Ga vole mogu da Ga pronađu? Ne, sigurno ne!
Ako proučavamo Vede, znaćemo da su pre četiri hiljade godina, davno pre dolaska Hrista, vedski mudraci iz dubine duše vapili za najvišim Svevišnjim Apsolutom i sjedinili se sa Njim snagom svoje snažne unutrašnje težnje. Zar je njihovo ostvarenje, njihovo uzvišeno iskustvo, bilo zasnovano na fantaziji? Ne! Pre nego što se Hrist rodio, mnogi su tragaoci stigli do Oca. Otkad je on napustio fizički svet, još mnogo drugih je stiglo do Oca, i sa njegovim i bez njegovog unutrašnjeg vođstva. Reći da je on jedini spasilac je grška. U svetu je bilo i biće drugih duhovnih Učitelja koji su duhovno ostvareni i koji će takođe pomoći da se neznalački svet ponese svetu Svetlosti. U ovom svetu mi znamo koliko je neophodno nadahnuće. Bez nadahnuća ne možemo da učinimo ništa, ne možemo da postignemo ništa. Kad neki duhovni Učitelj dođe na svet, on ne mora da bude naš učitelj ili naš Guru, ali on ima ogromnu unutrašnju sposobnost i Samilost, i koristi ih da nadahne sve ljude.
Prema Hristu gajim najdublju ljubav i obožavanje. A mogu da kažem i da sam sa njim u najbližem jedinstvu i bliskosti. On se smeje kad njegovi sledbenici kažu da je on jedini spasilac, jer vidi da oni ne znaju za Krišninu i Budinu svest koju je on takođe otelovio. Kad on kaže: „Ja i moj Otac smo jedno“, on to kaže snagom svog najvišeg duhovnog ostvarenja. Kad kaže da niko ne može otići Ocu drugačije nego kroz njega, on misli da tragalac mora da ide kroz beskrajnu Svest Hrista, a ne kroz fizičku osobu Hrista. Grdno se varamo ako mislimo da je tom izjavom on hteo da kaže nešto drugo. Mi imamo posla sa beskrajnom Svešću izraženom kroz Hrista. Njegova Svest je još uvek u svetu zato što on predstavlja i otelovljuje beskrajnu Svest. On Svevišnjeg zove svojim Ocem, kao što Ga i ja zovem svojim Ocem. Svevišnji je Otac svake duše na Zemlji.
Kad neko pokušava da preobrati ljude, to čini iz neznanja. Ja sam hindus. Na Zapad nisam došao nisam došao da nikog preobraćam – daleko od toga. Ja sam duhovan čovek. U meni je hinduizam, u meni je budizam, u meni je hrišćanstvo, u meni su sve vere. Duhovni Učitelj daleko prevazilazi granice svih vera. Istovremeno, snagom svog apsolutnog ostvarenja i jedinstva sa Svevišnjim, on u svom srcu udomljuje sve istinske religije, žive i nestale.
Neki hrišćanski misionari imali su običaj da idu u Indiju i govore: „Ili ćete prihvatiti našeg spasioca Hrista ili ćete otići u pakao. On je jedino spasenje“. Mnogi Indijci su im poverovali i bili preobraćeni. Ali, nijedan veliki indijski duhovni Učitelj nikad nije rekao tako nešto niti je svoje učenike ohrabrivao da govore takve stvari o njemu. Veliki indijski duhovni Učitelj Šri Ramakrišna nikad nije rekao da moramo da prihvatimo samo njega. Jedan od Ramakrišninih najdražih učenika, veliki Svami Vivekananda, čak nije ni spomenuo ime svog Učitelja kad je prvi put došao na Zapad. Vivekanada je osećao da će ga svet pogrešno razumeti ako ističe ime svog Učitelja. Poruka koju je on nosio nije bila sadržana u ličnosti Učitelja, već u njegovom učenju. Učenje Šri Ramakrišne predstavljalo je ujedinjenje i sintezu svih religija.
Mi grešimo kad drugima nastojimo da pokažemo da su naša vera ili naš put najbolji. Svaki put, svaka staza, odvešće tragaoca cilju. Na kraju puta svi ćemo stići do istog cilja, ali svaki pojedinac mora da sledi svoj sopstveni put, put koji njemu odgovara. Ovde u našem Centru nikad ne kažemo da nećete moći da ostvarite Boga ako idete u crkvu. Kao duhovni Učitelj, nemam ni najmanju primedbu na to da neko ide u crkvu, sinagogu ili bilo koje drugo duhovno mesto. Kao duhovni Učitelj, ovde sam da vas nadahnem. Potom, kad ste nadahnuti da zaronite duboko u sebe, ulazite u oblast težnje i osećate neophodnost da sledite duhovni put.
Možda osećate da je crkva vaš put, da je sveštenik divan, a njegove propovedi nadahnjujuće i pune opijenosti Bogom; možda osećate da će vam taj put omogućiti da stignete do Boga brže nego bilo koji drugi put. To je divno! Neko drugi, međutim, možda oseća da mu crkva i sveštenik nisu od pomoći i da je ono što mu treba živi duhovni Učitelj u kojeg ima puno poverenje. Sama činjenica da je sveštenik predstavnik velike crkve ne znači da će vas on zadovoljiti ukoliko niste predodređeni za njega ili za njegov put. Ali, ako ste njime zadovoljni, nema sumnje da je on pravi učitelj, a njegova crkva pravi put za vas. Ne želim da nikog od vas odvojim od vaš crkve i vaše vere. Ovde sam došao samo da vam pružim inspiraciju. Ako želite Hrista, ja imam sposobnost da vas inspirišem da imate više vere, ogromnu veru u Hrista. Ako, međutim osećate da činite ogromnu grešku time što dolazite ovde i prihvatate put kao što je ovaj naš da biste se približili Bogu, ili ako nemate vere ni u jedan put, tad ćete potonuti u moru neznanja. Molim vas, pokušajte da sledite jedan put i jednog Učitelja sa iskrenošću i težnjom.
Ako želite da povećate svoju sposobnost u vidu iskrenosti, težnje i neprekidne svesnosti onog što je božansko u vama, morate da se podvrgnete vođstvu nekog Učitelja. To može biti duhovni Učitelj, može biti sveštenik, može biti učitelj ili mentor, ali to mora biti neko u koga imate apsolutno poverenje. Ako nemate poverenja u duhovnog vođu ili duhovnu stazu, onda jednostavno traćite vreme. Sve dok nemate poverenja u njega i njegovu stazu, molim vas da ne slušate nijednog Učitelja ili duhovnu ličnost i da ne sledite njegovu stazu.
Možda ćete pitati: „Kako da na samom početku imamo poverenja u neku stazu, Učitelja, crkvu ili sveštenika?“ Ali ja vam kažem da možete imati vere. Ne morate da čekate dva meseca ili dve godine da biste stekli poverenje u neki put. Na trenutak, možete imati veru u nekoga ili njegov put. Ako niste za njega, nikad u njega nećete imati potpuno poverenje. Niti ste vi time nešto izgubili, niti on. Možda ćete se pitati: „Kako to da nemam vere u njega kad ga tako mnogo ljudi obožava?“To je jednostavno zato što on nije za vas. Nemojte da proklinjete sebe zato što on nije za vas. Smesta zaboravite na njega i tražite na nekom drugom mestu. Učitelj se neće osećati jadno. On neće reći: „O, ti imaš divnu dušu i zato moraš da postaneš moj učenik!“Ne! Učitelj će se osmehnuti i istog trenutka vam s ljubavlju pružiti svoju unutrašnju pažnju kako biste mogli da dosegnete Boga na neki drugi način. On će ponuditi zahvalnost Svevišnjem, jer zna da Svevišnji zna šta je najbolje za vas.
Pravi Učitelj će uvek osećati da je za jednog tragaoca najvažnija stvar da ostvari Boga. On ne želi da bude jedina osoba koja prosvetljava, jedini spasilac. On želi jedino da bude pouzdani Božji instrument. Kad kažem da sam samo instrument, ja to zaista mislim. Ja nisam Bog; daleko od toga. Bog je vaš otac kao što je i moj. Bog nije ničiji monopol. Ja sam, međutim, Njegov svesni instrument, dok vi to, na nesreću, niste. Ali, sutra vi možete biti svesni instrument ako sledite unutrašnji put duhovne discipline.
Ima nekih učenika koji svetlost ne vide odmah, ali je vide kasnije. Oni koji svetlost vide odmah ne vide neku bolju ili višu svetlost od onih koji je vide nekoliko meseci kasnije. Ako niste u stanju da od prvog trenutka odredite koji je vaš put, šta ćete učiniti? Da li ćete prestati da negde odlazite samo zato što niste sigurni koji je vaš put i vaš učitelj? Ne! Morate da nastavite svoju unutrašnju potragu sa svom iskrenošću koja vam je na raspolaganju. Ako niste sigurni koji je vaš unutrašnji put, molim vas da pokušate da sledite jedan put najmanje tri meseca. Dani prelaze u nedelje, a nedelje u mesece veoma brzo. Ako tokom tri meseca budete sledili određeni put kontinuirano, verno i posvećeno, i ako dođete do zaključka da taj put nije za vas, mogu da se složim sa vašom odlukom. Ako odmah osetite unutrašnje jedinstvo sa Učiteljem i njegovim putem, nema sumnje da imate sreće. Ali, u slučaju da niste toliko srećni,tada će tokom tromesečnog eksperimenta Učitelj i put isprobati vas, a vi njih. Posle tri meseca imaćete mogućnost da odlučite mudro, da procenite sebe, a takođe i da procenite taj duhovni put i duhovnog Učitelja. Ako ste u svojoj potrazi iskreni i strpljivi, a duhovni Učitelj ima istinsku moć, tad ćete za tri meseca saznati da li je taj put za vas ili ne.
Ako, međutim, idete jednom na jedno, drugi put na drugo, a treći put na neko treće mesto i zatim ponosno zaključite da vam ovaj ili onaj put ne odgovara, načinićete žalosnu grešku. Prosto ćete leteti s jednog mesta na drugo kao muva. Nijedan put vas neće zadovoljiti iz prostog razloga što ni jednom putu niste zaista dali šansu. Ako nastavite da se sa nemirom seljakate, ko će biti gubitnik? Ni put, ni Učitelj. Istinki duhovni vodič nikad ništa ne gubi ako ga vi ne prihvatite, zato što je potpuno jedno sa Najvišim. Gubitnik će biti onaj ko je protraćio svoje dragoceno vreme ne shvativši koji je ispravan put, pravi Učitelj i konačni Cilj. Neki od onih koji ovako postupaju nastaviće iskreno da tragaju, ali će mnogi potpuno izgubiti interesovanje za duhovni život. Od mnogih će možda jedan ili dva zaista naći svoj put; najveći će broj, međutim, zauvek ostati da posrće u tami.
Ako zaista želite Boga, molim vas da prionete uz jedan put duže vreme. Iskren učenik će neizostavno dobiti nešto od svakog puta i svakog Učitelja. To što dobija naziva se nadahnuće. Ali, pravi Učitelj tog tragaoca biće u stanju da ga ponese u oblast koja prevazilazi nadahnuće i da u njemu upali plamen težnje. To je veoma značajno. Činjenica da je Učitelj u tragaocu upalio plamen težnje pokazuje da se Učitelj veoma brine za ostvarenje koje tragalac mora da postigne. Učitelj će svoju ulogu igrati pomoću unutrašnje Pažnje, Ljubavi i Blagoslova. Učenik će svoju ulogu igrati pomoću svoje dinamične unutrašnje iskrenosti i svog stalnog vapaja za boljim životom, istinski duhovnim životom. To je život koji nas čini srećnim, život koji nam omogućava da imamo duševni mir, život koji nas na kraju čini jednim sa Najvišim Apsolutom.From:Sri Chinmoy,Kroz sto godina, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/hy