Pitanje: Kad vidiš ljude koji ne tragaju, da li ih vidiš kao bića poput sebe? Da li osećaš da je deo tebe u njima, samo što je prekriven neznanjem ili tamom?

Šri Činmoj: Kad gledam u ljude koji ne teže, ja ih tada u stvari ne vidim kao osobe. Unutar netežećih ljudi ja vidim Svevišnjeg. To je isto kao kad vidite hram koji je u veoma lošem stanju. Ova ili ona strana može da bude porušena, ali i pored toga mogu da vidim mali oltar ili statuu. U trenutku kad nekog ugledam, moj cilj je da vidim taj mali oltar ili statuu. Oni privlače moju pažnju kao magnet. Kad pogledam uokolo, mogu da primetim da je ceo hram praktično razrušen, ali istog trenutka oltar privuče moju pažnju. Dakle, ja prvo vidim božansko i Svevišnjeg unutar te osobe. Zatim vidim stvari koje treba da se promene, poprave i usavrše.

Sa duhovne tačke gledišta, ne možemo da odvojimo tamu od svetlosti. Bog je i u tami i u svetlosti. Ali mi hoćemo Boga koji je u svetlosti, ne onog drugog. Šri Ramakrišna je kazao: „Bog je i u pobesnelom slonu, a i u čoveku koji sedi na njemu. Hoću li poslušati Boga koji je na vrhu, koji mi viče da se sklonim sa puta, ili ću dozvoliti slonu da me uništi?“ Naravno, ako je Božja Volja, pobesneli slon će postepeno postati poslušan; postaće dobar i božanski.

Dakle, kad ugledam nekog, ja istog trenutka vidim božanski aspekt u njemu. Posle spoznaje, sve vidite kao božansko. Zato kažem da Bog svakog od nas vidi kao drugog Boga. Čim pogledate u ogledalo ili u neku drugu osobu, vi vidite fizičko telo. Ali kad ja nekog ugledam, kao magnetom sam privučen ka najvišem božanskom u toj osobi. Kad pogledam neku osobu, čak i ako je to pijanica ili napasnik, odmah ću ugledati božansko u njemu. A onda ću videti da je to božansko u njemu prisutno u beskonačno maloj meri, da je mrvica, a da su nebožanske stvari svuda oko nje. Ali moj fokus ili pažnja biće odmah usmereni na njegov božanski aspekt.

From:Sri Chinmoy,Melodija mog srca, Agni Press, 1994
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/htm