Pitanje: U prevodu tvoje pesme _Bhulite Diyona,_ od Svevišnjeg se traži da nam ne dozvoli da Ga zaboravimo ni u životu ni u smrti. Da li je moguće da se zaboravi na Svevišnjeg u svetu duša?

Šri Činmoj: Ovde na Zemlji mnogi ljudi su zaboravili obećanja koja su dali Bogu i božanskom u sebi. Na potpuno isti način, u svetu duša postoji Božija Svest, ali koliko duša se seća? Posle šest godina, većina duša mora da se vrati na Zemlju. Neke ne žele da dođu, ali su primorane. Ako dobiju Božju posebnu Milost ili posebnu milost svog Učitelja, mogu u svetu duša da ostanu na duže vreme. Inače, obična ljudska bića moraju da se vrate, zato što čak i kad su u svetu duša ne rade ništa za Boga ili za svoj duhovni napredak.

Možete da napravite poređenje između toga kada je duša u fizičkom svetu na Zemlji i kad nije u fizičkom, kad je u svetu duša. Na Zemlji primećujemo samo fizičko telo, vital i um, ali tu postoji i nešto što nazivamo suptilnim telom, suptilnim vitalom, suptilnim umom i psihičkim bićem, predstavnikom duše. Očekujemo da suptilna bića budu bar malo bolja nego fizička, ali su ponekad podjednako beskorisna. I suptilnom telu, vitalu, umu i srcu treba priprema, ili će i oni biti beskorisni poput fizičkog tela, vitala, uma i srca.

Obične duše koje ne teže sigurno mogu da zaborave na Boga na Nebu. Možemo stajati pred hramom, pred oltarom, pred statuom Božanstva, ali naš um može da bude na nekom drugom mestu, a srce na nekom drugom. Vidimo fizički aspekt, nešto napravljeno od kamena; ali iako stojimo tačno pred njim i gledamo ga, nismo jasno svesni, pa nam čak ni ne pada na pamet ideja da taj fizički objekat predstavlja najvišeg Svevišnjeg.

From:Sri Chinmoy,Melodija mog srca, Agni Press, 1994
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/htm