Pitanje: Guru, kako možemo da uranjamo sve dublje i dublje unutra, kako bismo otišli dublje od površine uma?

Šri Činmoj: Ako želiš da iskopaš bunar danas, prvo moraš da nađeš alat za kopanje. Onda počneš da kopaš i nastavljaš dok se ne umoriš. Sledećeg dana ćeš opet kopati, dan posle toga, isto tako. Na taj način ćeš raditi svakog dana i pomalo napredovati. Tako ćeš jednog dana doći do vode. Pa ako želiš da kopaš duboko u sebi, ako želiš da dobiješ Nektar Besmrtnosti, onda takođe moraš redovno da kopaš svakog dana. Ali, u ovom slučaju alatka za kopanje je tvoja težnja. Težnja je kao magnet. Što se više uspinje tvoja težnja, to dublje te vuče tvoj magnet. Težnja je jedini alat, jedini instrument, kojim kopaš jalovu zemlju u sebi. Kao što zalaziš duboko u zemlju alatkama kad kopaš trežaći vodu, isto tako pomoću težnje možeš da kopaš duboko u sebi da bi dobio Nektar, koji je Besmrtnost. To je samo pitanje redovne svakodnevne prakse.

Ti si prihvatio duhovni život i želiš da napreduješ. Možeš da meditiraš jednom dnevno, ili jednom mesečno, ili možeš da kažeš: „Ne, hoću da meditiram tri puta dnevno. Šta mi fali? Jedem tri puta dnevno. Zašto ne bih mogao da meditiram bar tri puta dnevno? I ako provedem sat na ručku i sat na večeri, kako onda da ne mogu da provedem bar dva sata u meditaciji?“ Tu, međutim, moramo da znamo da meditacija nije kao kad jedemo običnu hranu. Ako tvoj um stalno luta, možeš da provodiš sate i sate u meditaciji, ali nećeš napredovati. Ako provedeš dva sata u meditaciji, možda ćeš od ta dva sata moći da meditiraš samo pet minuta. A opet, ako kažeš: „Odvojiću pet minuta i čim uđem u meditaciju, odmah će to biti veoma suptilna meditacija“, obično se to ne desi, naročito u slučaju početnika ili novih tragalaca.

Dakle, ono što bi svi vi trebalo da pokušate je sledeće: ako hoćete da dobro meditirate petnaest minuta, pokušajte da odvojite bar sat vremena za svoju meditaciju. Onda, u toku tog sata, računajte da je četrdeset pet minuta samo priprema, ili da tada dopuštate svom umu da luta u svetu fantazija. Naravno, to nije idealna stvar, ali, morate da osećate da ste zasad bespomoćni. Zato treba da ostavite na stranu četrdeset pet minuta za vlastite potrebe, pa da zatim dobro meditirate petnaest minuta.

A opet, možda smatrate da ćete, ako budete sedeli petnaest minuta, moći dobro da meditirate i da vam ne treba dodatnih četrdeset pet minuta. Možda smatrate da vam ne treba nekoliko probnih startova prije nego što krenete u samu trku. Pre nego što sprinter pretrči celu deonicu od sto metara, on trči dvadeset ili trideset metara da bi se zagrejao, kako bi njegovo telo bilo koordinisano na odgovarajući način. Isti princip bi se mogao i primeniti i ovde. Ako je potrebno, obavićemo nekoliko probnih startova. A ako nije neophodno, onda odmah možemo da trčimo distancu od sto metara, odnosno, da zaronimo duboko u sebe.

From:Sri Chinmoy,Čas za meditaciju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/hm